Srbija priprema programe prekvalifikacije za deficitarna zanimanja u zemlji i poziva kompanije iz farmaceutske industrije da investiraju ovde - to su bile glavne poruke premijera Đura Macuta tokom njegovog obraćanja na Kopaonik biznis forumu u sredu.
Macut je izneo svoj pristup ekonomskog unapređenja Srbije, zasnovan na četiri temeljna stuba: zdravlje, znanje, zajednica i zemlja. "Ovo nije zvanična klasifikacija, već način na koji se sagledava ono što je suštinski važno za razvoj zemlje."
Inspiracija, kako je pojasnio, dolazi iz primera Vijetnama i Estonije, koje su ulagale u zdravlje i obrazovanje kao ključne strukturne elemente. "Prvi temelj je zdrav čovek - zdravlje omogućava rad, pokretanje biznisa i ostanak u sredini koja se razvija", kazao je i dodao da "farmaceutika donosi natprosečnu dodatnu vrednost", a da primena veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) dodatno povećava njen potencijal.
Opširnije
Siniša Mali: Promenio se svet, cena gasa porasla u jednom danu za 25 odsto
Cena prirodnog gasa samo od jutros je povećana u Evropi za 25 odsto, kao rezultat sukoba na Bliskom istoku. Nafta je oko 80 dolara po barelu, a u petak je bila oko 72 dolara.
02.03.2026
Rast usporio, investicije posustaju: stranci oprezniji, domaći sektor i dalje slab
Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Lev Ratnovski ocenio je da je privredni rast Srbije od dva odsto u 2025. posledica unutrašnjih i spoljnih neizvesnosti i istakao da se očekuje ubrzanje rasta u ovoj i narednoj godini, i to kroz javne investicije i prihode od turizma tokom izložbe Expo, a uz pretpostavku stabilizacije po pitanju Naftne industrije Srbije.
01.03.2026
Tabaković: Infrastruktura diže privredni rast Srbije u 2026.
Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je na Kopaonik biznis forumu da očekuju ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na 3,5 procenata ove godine i na pet odsto 2027.
02.03.2026
Prema njegovim rečima, ovo nije samo pitanje zdravstvene zaštite, već i konkurentnosti.
"Otvoreni smo za nova ulaganja", izjavio je premijer, pozvavši farmaceutske firme da investiraju u Srbiji, koja može da im ponudi kvalifikovanu radnu snagu, povoljan regulatorni okvir, ali i dobar geografski položaj i logistiku.
Macut je podsetio da su pokrenute izmene zakona o lekovima kako bi se Srbija približila evropskim standardima, kao i da se radi na digitalizaciji zdravstvenog sistema.
Depositphotos
Govoreći o drugom navedenom stubu razvoja, on je skrenuo pažnju na takozvano obrazovanje za novi svet, što znači da uska specijalizacija više nije dovoljna. "Potrebni su ljudi širokog obrazovanja, koji mogu povezati različite oblasti. To je ono što se ranije zvalo opšte obrazovanje, a danas postaje najvrednija vrsta znanja. Ovo zahteva promenu programa i načina rada u školama."
Zakon o dualnom obrazovanju već daje rezultate za mlade, kazao je, a sada se pristup države širi i na starije osobe koje imaju problema da pronađu posao. "Pripremaju se programi brze prekvalifikacije za deficitarna zanimanja", saopštio i nabrojao samo neka od njih: tehničari za solarne sisteme i baterije za skladištenje energije, stručnjaci za pametne zgrade i automatizaciju, za data centre, medicinski tehničari i specijalizovani pružaoci zdravstvenih usluga, operateri dronova...
"Srbija možda ne može da gradi skupe fabrike poluprovodnika, ali može da dizajnira čipove i traži niše gde znanje ima veću vrednost od kapitala", kazao je.
Treći stub je zajednica, jer ništa od navedenog "nema smisla ako ljudi odlaze, porodice ne rastu i opštine ostaju prazne", dok zemlja kao četvrti stub odražava "sposobnost države da kreira i sprovodi strateške odluke" i suvereno gradi poziciju Srbije u svetu.
Macut se osvrnuo na prošlu godinu, naglasivši da je u 2025. srpski BDP porastao za dva odsto, što je "rezultat ostvaren u zahtevnim međunarodnim okolnostima", ali očuvanje rasta, prema njegovim rečima, potvrđuje otpornost domaće privrede.
U ovoj godini očekuje se rast od oko tri odsto, koji, prema Macutovom mišljenju, mora biti vođen rastom produktivnosti i unapređenjem tehnološkog i investicionog okvira.
Jedan od ključnih prioriteta u 2025. bilo je očuvanje cenovne stabilnosti. "Inflacija je tokom 2025. postepeno smanjivana i sada, prema podacima iz januara, iznosi 2,4 odsto, što je postignuto delovanjem monetarne i fiskalne politike, kao i konkretnim merama", rekao je Macut, ukazujući na značaj vladine uredbe kojom su ograničene trgovinske marže.
Istovremeno, zarade su rasle, dodao je, pri čemu je u decembru 2025. prosečna plata prešla 1.000 evra (iznosila je 1.059 evra).
Macut je među rezultate postignute u prošloj godini, između ostalog, uvrstio stupanje na snagu sporazuma o slobodnoj trgovini sa velikim i rastućim tržištima, pokretanje procesa donošenja odluke o nuklearnoj energiji, pripremu za podizanje četiri data centra i proširenje superkompjuterskih kapaciteta.
IT industrija i AI našli su se u središtu pažnje, sa Srbijom koja predsedava Globalnom partnerstvu AI i IKT sektoru koji je u 2025. zapošljavao 115.000 ljudi i izvezao usluge vredne 4,5 milijarde evra - što je rekordan iznos, kojim se država izdvaja u regionu. Macut je ocenio da su vidljive promene u postojećim poslovnim modelima poput autsorsinga.
"Kad efikasnije koristimo neki resurs, on postaje jeftiniji, pa onda koristimo taj resurs više nego pre. Ukupna tražnja za softverskim uslugama raste i siguran sam da potražnja za stručnjacima neće padati, ali će se promeniti šta se od njih traži. Trebaju nam stručnjaci sa jakim domenskim znanjem, koji znaju da koriste AI u svakodnevnom radu i svoje slobodno vreme onda preusmeravaju na kreativno i kritičko razmišljanje", izjavio je premijer i zaključio da će svi u budućnosti raditi sa AI alatima, pa obrazovni sistem mora pripremiti učenike za to.
.webp){kind=icon}
