"Izlazeći za govornicu, zamolila sam koleginicu da mi uveća datum na fascikli koju dugo čuvam. Na njoj stoji mala metalna pločica sa natpisom ‘Merkur 1926’. Reč je o fabrici ženske kožne galanterije iz Bačke Palanke, osnovanoj 1926. godine. Zapošljavala je 1.300 radnika i bila lider ne samo u tadašnjoj Jugoslaviji, već i u Evropi. Tadašnja supruga predsednika nosila je njihove torbe širom sveta, promovišući jednu od industrija Srbije." Ovim rečima je Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, započela svoje obraćanje na Kopaonik biznis forumu jer je glavna tema reindustrijalizacija Srbije. U tom kontekstu, kako kaže, ne smemo da zaboravimo ko smo bili, koliko umemo i koliko možemo.
Prema njenim rečima, svet obeležava nova ekonomska realnost. Velike strukturne promene, uključujući ubrzani razvoj veštačke inteligencije, trajno menjaju način na koji funkcionišu globalna trgovina, investicije i finansijska tržišta. To nije nužno loše, ali zahteva prilagođavanje.
Kada je o Srbiji reč, prema projekcijama centralne banke, ove godine očekuje se ubrzanje rasta BDP-a na 3,5 odsto, a naredne godine na pet odsto. "Prema našoj projekciji iz februara, inflacija će ostati u granicama cilja i tokom 2026. godine, kao i u srednjem roku, čemu će i mere monetarne politike nastaviti da doprinose. S obzirom na geopolitičke rizike i rastuću fragmentaciju svetskog tržišta, koji mogu da se odraze na cene primarnih proizvoda, lance snabdevanja i tokove kapitala, nastavićemo pažljivo da pratimo i ocenjujemo sva kretanja", rekla je Tabaković.
Ona je istakla da centralna banka ne kasni ako ne reaguje odmah. "Veći rizik od odsustva reakcije vrlo često jeste preterana reakcija. U pogledu privredne aktivnosti očekujemo ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na 3,5 procenata ove godine i na pet odsto 2027. Ove godine rast će biti vođen domaćom tražnjom, odnosno tačnim investicijama i potrošnjom", kazala je guvernerka. Istakla je da će rastu investicija doprineti realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom "Skok u budućnost - Srbija". "U 2027. godini očekujemo ubrzanje rasta i po osnovu većeg izvoza usluga, čemu će doprineti održavanje izložbe Expo.
"U pogledu kretanja u realnom sektoru, usporavanje privrednog rasta na dva odsto prošle godine, nakon 3,9 odsto 2024. godine, posledica je povišene geopolitičke i geoekonomske neizvesnosti i društveno-političkih dešavanja u zemlji. Zašto izbegavate da kažete ono što vidimo da se dešava oko nas? Takođe, sankcije koje su uvedene Naftnoj industriji Srbije uticale su na to da krajem godine izostane značajnije ubrzanje rasta. Svi znate koliki je direktni i indirektni uticaj obustavljanja i neizvesnosti proizvodnje, kao i drugih neizvesnosti u vezi sa NIS-om, i nemojmo to potcenjivati."
Ipak, ključni izvori investicija i potrošnje ostali su na visokom nivou.
U pogledu izvora investicija, zadržano je visoko učešće kapitalnih rashoda države od oko sedam odsto bruto domaćeg proizvoda. "Nastavljeno je i finansiranje iz sopstvenih izvora, kao i putem kreditne aktivnosti. Iako niži, nastavljeni su i prilivi stranih direktnih investicija."
Kada je reč o eksternoj poziciji zemlje, ove godine očekujemo da učešće tekućeg deficita u bruto domaćem proizvodu bude ispod 5,5 procenata, i to po osnovu povećane realizacije infrastrukturnih projekata i daljeg rasta raspoloživog dohotka. "Sledeće godine očekujemo njegovo smanjenje na ispod četiri odsto BDP-a, zahvaljujući većem izvozu usluga i dodatnom aktiviranju izvoznih kapaciteta", kazala je Tabaković. Ona je dodala da NBS očekuje i priliv stranih direktnih investicija između četiri i pet odsto BDP-a u srednjem roku.
Trenutno imamo 53,4 tone zlata u vrednosti od 7,5 milijardi evra, što čini preko 25 odsto bruto deviznih rezervi.
Zlato je postalo instrument monetarnog suvereniteta, otpornosti i poverenja, a naša strategija ulaganja primerena je uslovima izraženih sistemskih rizika na globalnom finansijskom tržištu, rekla je guverner.
Podaci za 2025. godinu:
Inflacija od 2,7 odsto na kraju decembra je u ciljanim okvirima, gde NBS očekuje da ostane i u srednjem roku.
Izvoz robe i usluga dostigao je rekordnih 48 milijardi evra.
Pokrivenost uvoza izvozom robe i usluga od 92 odsto za 25 procentnih poena viša je u odnosu na 2012. godinu.
Nastavljen je rast dinarske štednje i prošle godine, za osam odsto, pri čemu i rezultati naše poslednje analize isplativosti dinarske i devizne štednje potvrđuju da je u proteklih trinaest godina dinarska štednja bila isplativija od devizne štednje i u kratkom i u dugom roku.
Kreditna aktivnost je bila u funkciji rasta, uz rast investicionih kredita privredi od 12,8 odsto i stambenih kredita građanima za 19 odsto.
Učešće problematičnih kredita je na najnižem nivou od 2,1 odsto.
Prvi put je obezbeđena i gotovo puna pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom i minimalne potrošačke korpe minimalnom zaradom. Time je njihova pokrivenost za oko 35 procentnih poena viša u odnosu na 2013. godinu.
.
.webp){kind=icon}
