Srbija rešava dve krize: NIS i visoke cene nafte i gasa

Energetski sektor ponovo se našao u svetskom fokusu, sa značajnim poskupljenjima gasa i nafte ovih dana usled zaoštravanja sukoba na Bliskom istoku, dok Srbija radi na tome da ublaži udar rasta cena na privredu i građane. U međuvremenu, država nastavlja da odvija klupko oko sankcionisane Naftne industrije Srbije (NIS). A sve to pod pritiskom evropskog Mehanizma prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM).

U toku su intenzivni pregovori u vezi sa NIS-om, kao i pregovori za međudržavni sporazum sa Mađarskom, rekla je Jovana Joksimović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike, na panelu "Energija 4.0: Transformacija sistema za održivu ekonomiju", održanom u utorak na Kopaonik biznis forumu. "Nismo želeli nacionalizaciju, bili smo spremni da platimo udeo radi promene vlasničke strukture kako bi se trajno rešilo pitanje američkih sankcija kompaniji. Mi nismo želeli da preuzimamo imovinu koja nije u našem većinskom vlasništvu, to bi poslalo veoma lošu poruku investitorima i celokupnoj privredi", podsetila je.

S tim u vezi, izvršni direktor kompanije Mol Serbia Milenko Janković kazao je da za njih transakcija za potencijalno preuzimanje ruskog paketa akcija u NIS-u znači pre svega sigurnost snabdevanja. "Za nas je najvažnije snabdevanje na svim tržištima na kojima poslujemo."

Napomenuo je da je situacija sa NIS-om prilika da Mol poveća učešće na tržištu naftnih derivata u Srbiji i time proširi svoj uticaj, naglasivši da je ta mađarska kompanija, nakon objave američkih sankcija NIS-u, duplirala svoj uvoz na tržištu Srbije i povećala skladišne kapacitete.

Kako je dodao, uz jak napor celokupnog naftnog sektora Srbije, protekli meseci prošli su bez značajnijih trzavica na domaćem tržištu naftnih derivata. "Ovo je pokazalo bitnost srpskog tržišta za Molov strateški razvoj. U tom kontekstu, cela ova transakcija nam prosto dođe kao jedna normalna stvar u kojoj želimo da proširimo svoj uticaj na tržištu nafte i naftnih derivata u Srbiji. To će doneti kratkoročne efekte u smislu rešavanja ove situacije sa NIS-om, odnosno strukture vlasništva, ali i dugoročne efekte kroz saradnje među rafinerijama i infrastrukturnu mrežu."

On je istakao da bi na taj način došlo do sinergije u oblasti logistike, proizvodnje i lanca snabdevanja. "Vidimo sinergiju i u znanju i menadžmentu, znamo procese ne samo u ekstrakciji već i procese u rafineriji, petrohemiji, u distribuciji, prodaji i vremenu. Vidimo optimizaciju i standardizaciju na jednom širem nivou, na jednom regionalnom nivou, veću produktivnost i efikasnost, kao i bolje planiranje, naročito u kriznim situacijama."

Šire gledano, ipak, tržišnih rizika će i dalje biti, imajući u vidu geopolitička dešavanja, napomenuo je on. "Transakcija je još u toku, moramo sačekati razna odobrenja, prvenstveno odobrenje američkog OFAC-a (engl. Office of Foreign Assets Control - Kancelarija za kontrolu strane imovine, prim. aut.)."

Vučić: Imaćemo sastanak o NIS-u, tražićemo mere za energente

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u toku dana imati važan sastanak u vezi sa NIS-om i da će tim povodom više informacija moći da kaže narednih dana. "Ja ću danas da imam jedan važan sastanak, predveče, odnosno uveče tim povodom pa ću možda više znati da vam kažem narednih dana", rekao je on novinarima na pitanje da li je na pomolu konačno rešenje za NIS. Vučić je prethodno obišao rekonstruisani Nacionalni dispečerski centar Elektromreže Srbije (EMS) u Beogradu i razgovarao sa rukovodstvom.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović ranije tokom dana izjavio je da je logično da dogovori i razgovori oko prodaje NIS-a nisu više prisutni u javnosti i da je teško reći dokle će oni trajati. "To je jedan delikatan posao. Ne dešavaju se takve akvizicije tako često u naftnom sektoru. Pretpostavljam da su i jedna i druga kompanija koje razgovaraju o toj transakciji u veoma obimnim poslovima da odrede šta je to što se prodaje, odnosno koja je cena. Ali ono što je u našem slučaju svakako najvažnije jeste da ni u njihovim rukama nije da li će to biti realizovano ili ne, jer saglasnost za njihov dogovor oko transakcije treba da odobri američka administracija i da zapravo omogući rad NIS-a."

Dodao je da oni mogu u svakom trenutku da razmene akcije, ali da li će biti omogućen rad posle toga, tu ima mnogo nepoznatih oko toga da li će američka administracija i nakon 24. marta, recimo, produžiti period za nastavak razgovora ili da li će prihvatiti to što se do tada dogovori. "To niko pouzdano ne zna i sve što se čuje su zapravo spekulacije", rekao je.

Sankcije NIS-u su prema njegovim rečima uticale da se domaće tržište derivata nafte promeni u smislu da sada više zavisimo od uvoznih derivata nafte i da udeo uvoznih derivata nafte u ukupnoj potrošnji bude veći. "Sankcije su ipak najveći uticaj imale na samu Naftnu industriju Srbije, jer godinu dana raditi u okolnostima kada nemate slobodu ni kupovine ni prodaje nije jednostavno. Razmere nekih od tih posledica će se verovatno tek kasnije videti, ali što se tržišta tiče, praktično je zamenjen veliki udeo derivata nafte koji se proizvodio u Pančevu i završavao na domaćem tržištu. On se sada uvozi, ojačani su logistički kanali, ojačani su skladišni kapaciteti, znači država je povećala svoje zalihe da obezbedi sigurnost snabdevanja značajno, tako da smo došli do stabilnog stanja", rekao je Mićović.

Ocenio je da će tek kada Rafinerija nafte proradi u punom kapacitetu, moći da se kaže da smo ponovo stabilizovali tržište. "Ono sada jeste stabilno u smislu da ima dovoljno derivata, ali ipak je trenutno na snazi, da tako kažem, naš nacionalni poremećaj. Imamo i regionalni poremećaj, zato što više ne dotiče nafta 'Družbom' do rafinerija koje su snabdevale i naše tržište, a imamo i globalni poremećaj. Kako reče organizator ovde na Kopaonik biznis forumu, prešli smo u fazu polikriznog stanja", naveo je Mićović.

Ratni događaji na Bliskom istoku izazvali su snažan potres na tržištu nafte i to u jednom trenutku, kada je potpuno prestala isporuka sirove nafte iz Persijskog zaliva, a ona čini oko 20 odsto svetske potrošnje nafte, napomenuo je Mićović i naveo da je istog trenutka odreagovala i berza. On je rekao da su svi koji su se naftom snabdevali iz Persijskog zaliva morali da potraže neophodne količine na nekim drugim mestima. "Povećana potražnja i smanjena ponuda su dovele do velike neravnoteže i samo u jednom danu je nafta tipa brent poskupela za 10 dolara po barelu. Ono što je još značajnije jesu kotacije benzina i dizela, odnosno berzanske kotacije derivata koje su danas zabeležile veliki skok i videćemo kako će se situacija odvijati tokom nedelje", rekao je on.

Pojasnio je da je tržište sirove nafte jedno i da naftu prodaju proizvođači, a tržište derivata drugo jer su tu ponuđači rafinerije. "Rafinerije u ovom trenutku moraju da obezbede značajna sredstva za kupovinu te skupe nafte i zato su ove kotacije otišle tako visoko", naveo je on. Govoreći o tome kakve cene možemo očekivati kod nas, Mićović je rekao da cene goriva određuje država i da postoji formula u koju se unose berzanske kotacije derivata, kurs dolara, zavisni troškovi uvoza i iz toga proizilaze maksimalne maloprodajne cene.

"Ovako značajno povećanje jednog inputa svakako će uticati na cenu, a u kojoj meri, to ćemo svi zajedno videti u petak kada budu objavljene nove cene", rekao je Mićović. Istakao je da je važno da u ovom trenutku imamo dobro snabdeveno tržište i kada su u pitanju veleprodavci i prodavci na malo. Ukazao je međutim da se istovremeno nalazimo u periodu povećane potrošnje, jer nam sledi poljoprivredna sezona i naglasio da je važno da se što pre uspostavi ozbiljna koordinacija svih na tržištu, odnosno kompanija i države kako bi se obezbedilo snabdevanje tržišta.

"Ne bi trebalo da bude odstupanja ni u čemu da bismo obezbedili dovoljne količine za ovaj prolećni period, kad raste potrošnja", poručio je Mićović.

Bloomberg

Vučić je rekao i da će, ako se nastavi rat na Bliskom istoku, Evropa što se energenata tiče imati pakao i istakao da ne smemo da pustimo da nam cene nafte podivljaju i da će biti tražene mere za taj problem. Vučić je naveo da je kod nas cena dizela oko 200 dinara po litru, a da je današnja cena na kotacijama u Mediteranu 216 dinara, dakle osam procenata više. "Za dva dana će da bude 230, 240. To niko živ ne može da plati, to vam diže sve ostale cene i sve drugo. Zato je moja ideja i zato ću da radim, pre svega sa ministrom finansija na tome, da nađemo mere kako da mi subvencionišemo u narednih mesec dana, jer ne smemo da pustimo da nam cene nafte podivljaju."

Naveo je da su cene gasa bile 380 dolara za 1.000 kubnih metara, a danas su 550 dolara na TTF-u, dakle za 45 odsto veće, kao i da je u Velikoj Britaniji cena skočila za 95 odsto. "Katar je zavrnuo slavinu. Mi imamo sreću da nam preko Turskog toka normalno dolazi ruski gas, to je do kraja marta. Moramo da vidimo šta ćemo dalje", dodao je on.

Naglasio je da, što se tiče snabdevanja Srbije energentima, srećom, i dalje imamo velike rezerve. "Srećom pa smo o tome brinuli. Dakle, ako bude trebalo, interventno ćemo da reagujemo na polju nafte i naftnih derivata. Rafinerija, srećom, radi pa možemo da na tržištu reagujemo i sirovom naftom, a možemo da reagujemo i delom naftnim derivatima koje imamo", rekao je on odgovarajući na pitanje šta će Srbija preduzeti kada je reč o ceni energenata, pošto je svet ušao u novu energetsku krizu.

Istakao je da ne sme da se zaboravi i da nisu dirane vojne rezerve, a da su one na nivou od 25 miliona tona plus kerozin i plus gorivo za vazduhoplove. Vučić je ukazao da je nemoguće biti u potpunosti spreman na situacije kakva je sadašnja, ali da je Srbija upravo iz tih razloga spremala rezerve. "Vi se sećate kada sam bio u Davosu i posle toga kada sam imao bilateralu sa Kristalinom Georgijevom, ona je rekla: 'Troši pare, ali čuvaj bafer i imaj jastuk, jer ludilo u svetu je takvo da ne znaš šta će da se desi'. I kao što vidite, ludilo u svetu je prevladalo", rekao je predsednik Vučić.

Srbija i energetska tranzicija

Kako je na Kopaoniku rekao izvršni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković, govoreći o planovima te kompanije u periodu neizvesnosti i zelene tranzicije, "trenutni put profita i smanjenja zaduženosti kompanije za gotovo trećinu" stvara uslove za investiranje u zelene projekte i obezbeđuje "ne samo za razvoj kompanije, već i Srbije".

Osvrnuo se i na CBAM. "Kao neko ko emituje oko 26 miliona tona ugljen-dioksida u atmosferu, lako je izračunati sa četiri evra šta to znači za EPS. Biće to veliko opterećenje za energetske kompanije i ključno je koliko će se novca od CBAM vratiti za razvoj projekata zelene energije."

Plan EPS-a je da u naredne tri godine uloži približno 1,2 milijarde evra u nove proizvodne kapacitete iz obnovljivih izvora, podsetio je. "Kada govorimo o novim projektima, to su pre svega reverzibilna HE 'Bistrica' i 1 GW solara, ali tu je i gasna elektrana u Nišu koja ne samo da treba da doprinese jačanju bazne energije u okviru EPS, već će doprineti diverzifikaciji izvora. To je u svetlu globalnih neizvesnosti od velikog značaja. Nedavno smo i zvanično započeli i projekat revitalizacije 'Vlasinskih HE', a ponosan sam na to što smo posle 43 godine od početka rada uspešno potpuno obnovili našu jedinu reverzibilnu HE 'Bajina Bašta'. Ona je važna karika energetske stabilnosti sistema."

On je podsetio da EPS zahvaljujući završenim projektima u Kostolcu, novom bloku termoelektrane, solarne elektrane i prvog vetroparka, danas na mreži ima dodatnih 426 MW, od čega 350 bazne energije. 

Komentarišući rešenja za generisanje bazne energije, direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović kazao je "da se progresivno vraćamo u prošlost", sa psihološkom blokadom pred pitanjem nuklearne energije. "Nauka je pokušala da izbegne primenu nuklearne energije u mirnodopske svrhe, međutim, nije se odmaklo dalje od eksperimentalnih pokušaja. Ja nemam dileme oko toga da li nam je potrebna nuklearne elektrana, mislim da je to jedino rešenje jer imamo jako loš lignit."

Prema njegovim rečima, u javnosti postoje zabrinutosti u pogledu bezbednosti gradnje, odabira lokacije za takvu elektranu, kao i tehnologije i kadrova, ali Dimović napominje da sve te procedure podležu regulaciji i ispunjenju društvenog konsenzusa. "Neće biti nuklearne energije a da ljudi ne žele nuklearnu energiju." 

Bloomberg

Đorđe Popović, izvršni direktor firme Trivera Energy, skrenuo je pažnju na potrebu za održivošću i energetskom efikasnošću u ovom sektoru. "Kada je reč o efikasnosti, rekao bih da bi prvo trebalo da gledamo šta možemo da unapredimo u postojećim sistemima, a onda da se bavimo diverzifikacijom izvora. Jedan deo pritiska dolazi i od srpske i evropske regulacije, a drugi deo od geopolitike, pri čemu vidimo da postoje naročite potrebe za diverzifikacijom toplotne energije."

Kada je reč o električnoj energiji u Srbiji, ocenio je da su se prozjumeri pokazali kao jako podobni za industriju, kao i da je već sada moguće sprovoditi projekte takozvanog aktivnog kupca. "To je jedna velika prilika za industriju i važno je imati jasnoću oko naknada i drugim stvarima, kako bi ekonomika projekata bila unapred poznata."

Kako se zaključuje u prošlogodišnjem izveštaju objavljenom u časopisu "International Journal of Industrial Engineering and Management", koji izdaje Univerzitet u Novom Sadu, tehnologije industrije 4.0 nisu samo tehnička nadogradnja postojećeg sistema, već strukturni preduslov za energetsku tranziciju. Bez digitalne transformacije, prelazak na održivu ekonomiju ostaje ograničen i neefikasan, zaključili su autori, pri čemu kombinacija senzora i AI algoritama smanjuje troškove održavanja i produžava životni vek opreme. Rad, između ostalog, naglašava važnost digitalnih modela realnih energetskih sistema (takozvani digitalni blizanci) koji omogućavaju simulaciju različitih scenarija, ali i ističe primena tehnologija industrije 4.0 u energetici podrazumeva prelazak sa centralizovanih elektrana na mikro-mreže, lokalnu proizvodnju i već pomenute prozjumere.

Broj digitalnih projekata i partnerstava u elektroenergetskom sektoru koje je pratio Bloomberg New Energy Finance (BNEF) između 2017. i 2023. godine | Izvor: BNEF/IRENA

Analiza Međunarodne agencije za obnovljive izvore energije (engl. International Renewable Energy Agency - IRENA) pokazala je da upotreba AI algoritama za prognozu smanjuje operativne rezerve energije i troškove do 10 do 15 odsto u nekim državama (npr. Danska), što je više od devet miliona dolara uštede godišnje za potrošače. Istovremeno, automatizovane mreže uz digitalne alate mogu smanjiti prekide isporuke struje i skratiti vreme trajanja nestanka zahvaljujući boljoj koordinaciji i prediktivnom održavanju.

Kada je reč o Srbiji i OIE, privatni sektor je u proteklih desetak godina u razvoj vetroelektrana i solarnih elektrana u zemlji uložio više od 1,5 milijardi evra. Novi kapaciteti su izgrađeni, projekti razvijeni, a interesovanje investitora i dalje postoji. Ipak, razvoj OIE u poslednje dve godine se usporio, dok ključni izazovi više nisu povezani toliko s kapitalom, već s tempom kojim sistem može da prati već započeta ulaganja.

Joksimović je ocenila da je u poslednje četiri godine investicioni ciklus u OIE intenzivan. Srbija je, podsetimo, ušla u 2026. godinu sa instalisanih 3.683,4 megavata (MW) zelene energije, s tim što najveći udeo čine velike hidroelektrane EPS-a.

(Ažurirano kroz tekst.)