Rast usporio, investicije posustaju: stranci oprezniji, domaći sektor i dalje slab

Stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji Lev Ratnovski ocenio je u nedelju na Kopaonik biznis forumu da je privredni rast Srbije od dva odsto u 2025. posledica unutrašnjih i spoljnih neizvesnosti i istakao da se očekuje ubrzanje rasta u ovoj i narednoj godini, i to kroz javne investicije i prihode od turizma tokom Expo, a uz pretpostavku stabilizacije po pitanju Naftne industrije Srbije. Dok su domaći ekonomisti upozorili da bez promene modela rasta, jačanja privatnog sektora i fer tržišne utakmice takav rast neće biti dugoročno održiv.

 

"Strane direktne investicije su u 2025. prepolovljene u odnosu na 2024. godinu. Očekujemo njihov delimični oporavak u narednom periodu", rekao je Ratnovski na panelu "Ekonomija Srbije u fokusu: Trendovi, rizici i mogućnosti".

On je istakao da će devizne rezerve Srbije, prema trenutnim projekcijama, ostati stabilne. "Nizak javni dug i kontrolisani deficit dodatno su ojačani tokom poslednje decenije i to predstavlja značajno dostignuće vlasti. Poreska uprava Srbije ubrzava zapošljavanje i uvodi digitalna rešenja, što predstavlja dobar napredak", rekao je Ratnovski.

Prema njegovim rečima, Srbija treba da se fokusira na razvoj radne snage, imajući u vidu napredak veštačke inteligencije i ocenjuje da ishodi obrazovanja ukazuju na rizik po budući rast produktivnosti u našoj zemlji. "Jer će zemlje koje kombinuju snažne institucije i napredne veštine privlačiti nove investicije, dok će zemlje koje to ne učine zaostajati. Srbija bi trebalo da se fokusira na fleksibilnost na tržištu rada. To podrazumeva ublažavanje rigidnosti u oblasti rada sa nepunim radnim vremenom, sezonskog rada i fleksibilnih oblika rada, što bi omogućilo veće uključivanje žena i mladih u radnu snagu, kao i uvođenje elektronske radne dokumentacije", rekao je Ratnovski.

Ističe da je u unapređenju poslovnog okruženja, prioritet efikasniji pravosudni sistem, posebno u oblasti privrednih i građanskih sporova povezanih sa poslovanjem. "Pored toga, bitna je i digitalizacija sudova, što su učinile mnoge zemlje u regionu ili trenutno čine - uključujući digitalizaciju predmeta, omogućavanje elektronskog podnošenja podnesaka, elektronskih obaveštenja i pretraživih baza sudskih predmeta", rekao je Ratnovski, ocenjujući da bi to unapredilo efikasnost i transparentnost srpskog pravosuđa.

Savez ekonomista Srbije

On ističe da bi ovakve reforme umanjile odliv mozgova i dodaje da je Srbija do sada ostvarila veoma dobre ekonomske rezultate. "Ali svet se menja i zemlja napreduje, te je zato nova runda reformi, fokusirana na poslovno okruženje i ljudski kapital, po našem mišljenju neophodna kako bi Srbija zadržala snažan rast u budućnosti i nastavila proces približavanja razvijenim ekonomijama", zaključio je Ratnovski.

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Blagoje Paunović ocenio je da je Srbija u prethodnoj dekadi ostvarila solidan i izbalansiran privredni rast, u čemu je značajnu ulogu imala država. "Došlo je do velikog rasta investicija, ali rezultati u celini posmatrano, nisu tako dobri. Glavni nedostatak jeste neadekvatna struktura investicija, dakle imamo velika učešća investicija u nekoliko sektora, a to su saobraćaj, infrastruktura i brze saobraćajnice. Zaostajanje i mala ulaganja beleže zdravstvo, prosveta, lokalni putevi i komunalna infrastruktura", rekao je Paunović.

On je dodao da se jedan od nedostataka dosadašnjih investicija odnosio i na probijanje rokova. "Investicije su bile privučene jeftinom radnom snagom, a danas se stopa nezaposlenosti prepolovila, a zarade su se povećale", rekao je Paunović.

On je ukazao i da država nikada više nije ulagala u poljoprivredu, ali da to nije dalo velike rezultate. "Takvi rezultati su posledica velikih fluktuacija u agrarnoj politici, koju odlikuje visok stepen neizvesnosti i promenljivosti", rekao je Paunović.

Akademik i bivši predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović kaže da država treba da stvori prostor za razvoj privatnog sektora i da svoj privredni rast zasniva na razvoju domaćeg preduzetništva. "Unazad pet godina, više od 40 odsto ukupnih investicija dolazilo je od države. Ako tome dodamo i strane direktne investicije koje sponzoriše država, to je onda dve trećine svih investicija. S druge strane, domaći privatni sektor investira ispod petine, i to ne samo da investira ispod petine, nego se i taj udeo u poslednjih šest-sedam godina uopšte ne menja, čak blago i opada", ukazao je Petrović.

Savez ekonomista Srbije

Kako je ocenio, zbog iskrivljenih ekonomskih pravila igre (neefikasne institucije) u Srbiji se "uspavao" domaći privatni sektor, a njegovo nisko investiranje posledica je pravne nesigurnosti, a s druge strane, to nije slučaj sa stranim investitorima, čija su vlasnička prava zaštićena, čime se, dobrim delom, objašnjava veći obim stranih od domaćih privatnih investicija.

Prema njegovim rečima, nedostatak fer konkurencije u Srbiji, postojanje privilegovanih firmi i monopola guši domaće preduzetništvo, kome je neophodna slobodna tržišna utakmica da bi se razmahalo i tako obezbedilo održiv privredni rast.

"Privreda Srbije, nasuprot Bugarske, Rumunije i ostalih članice EU iz centralne i istočne Evrope (CIE), nije uspela, u prethodnih četvrt veka, da iskorači iz srednjeg nivoa razvijenosti i tako je, po svemu sudeći, upala u zamku srednje razvijenosti", rekao je Petrović.

Dodao je da privredni razvoj, baziran na novim znanjima, tehnologiji i inovacijama, odnosno na tehničkom progresu dovodi do trajnog rasta produktivnosti i posledično do povećanja dohotka po stanovniku, odnosno do ekonomskog prosperiteta zemlje. Za to je neophodno nesputano privatno preduzetništvo koje donosi nove ideje, proizvode, poslovne modele, rušeći stare, manje efikasne privredne strukture.

Zbog toga je, prema njegovim rečima, privredni rast "guran" prvenstveno kvantitetom – velikim investicijama, a ne tehničkim progresom, a takav nije dugoročno održiv.

Ubrzanje privrednog rasta u Srbiji tokom 2019 - 2024. godine, kako je rekao, bilo je u samo tri sektora: građevinarstvu, rudarstvu i sektoru informisanja i komunikacija (zapravo IT sektora), koji čine svega 16 odsto privrede.

"Javne investicije u državnim i javnim preduzećima su snažno povećane, a sa njima i državom sponzorisane strane investicije, i to je generisalo ubrzanje privrednog rasta tokom 2019 - 2024, međutim, ova ekspanzija investicija, pokazuje se, nije srednjoročno održiva", naveo je Petrović.

Dodao je da domaći deo IT sektora čini ogroman broj malih firmi, koje u osnovi nisu startapovi jer ne inoviraju niti značajnije ulažu u istraživanje i razvoj, već rastu do nekog nivo da bi se potom prodali stranim investitorima.

I taj sektor, kako je rekao, usporava rast i tokom 2024. i 2025. on se skoro prepolovio na 8,5 odsto godišnje, jer rastom plata, koje su dostigle gotovo 90 odsto onih u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), ta radna snaga nije više jeftina, a time ni pružanje standardnih usluga sa malom dodatnom vrednošću nije isplativo. Petrović je rekao da istraživanja pokazuju da se najveći prodori ostvaruju kada postoji saradnja između startapova, koji donose nove proizvode i poslovne ideje i velikih kompanija koje imaju neophodnu infrastrukturu i finansijsku moć da to pretvore u komercijalne proizvode i usluge.

Srbija, kako je ocenio, intervencijama iskrivljuje tržišnu utakmicu, a primer je uvođenje kontrole marži i cena u maloprodajnim lancima jer su ekonomski subjekti ušli u posao po jednim pravilima igre, a kada je investicija izvršena, tržište je (privremeno) suspendovano.