Niže marže ohladile inflaciju u Srbiji

Godišnja inflacija u Srbiji u septembru je pala na 2,9 odsto, pokazali su poslednji podaci, dok su analitičari očekivali da će zvanični izveštaj očitati znatno višu vrednost. Naglo hlađenje potrošačkih cena na nivo ispod ciljane vrednosti od tri odsto, usledilo je nakon što je srpska vlada usvojila uredbu o ograničenju trgovačkih marži od 1. septembra, u cilju smanjenja cena za više hiljada proizvoda u trgovinskim lancima u zemlji.

 

"Inflacija u septembru smanjena je 1,6 odsto u odnosu na avgust, kao rezultat primene vladine Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20 odsto, objavila je danas Narodna banka Srbije.

Bazna inflacija je takođe usporila i u septembru je iznosila 3,9 odsto, uz usporavanje rasta cena i usluga i proizvoda unutar tog pokazatelja inflacije.

"Pod uticajem Uredbe, cene hrane i bezalkoholnih pića beleže snažan mesečni pad od 4,5 odsto, koji je bio široko rasprostranjen među kategorijama. Cene povrća su snižene za 14,9 odsto, voća za 8,2 odsto, a cene prerađene hrane su u proseku smanjene za tri odsto. Posmatrano na međugodišnjem nivou, rast cena hrane i bezalkoholnih pića u septembru znatno je usporio, na 1,7 odsto, navele je NBS.

Cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije imale su mesečni pad od 0,5 odsto, čemu je, osim sezonski uobičajenog pada cena turističkih paket-aranžmana, u određenoj meri doprinelo i pojeftinjenje pojedinih kategorija industrijskih proizvoda obuhvaćenih Uredbom. Cene energenata su, pod uticajem blago viših cena naftnih derivata i čvrstih goriva, na mesečnom nivou, povećane za 0,6 odsto.Međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u septembru je iznosio 1,5 odsto, nalela je NBS.

Gledano međugodišnje, najviše su porasle cene iz oblasti: nakit i satovi (27,8 odsto), kafa, čaj i kakao (23,8 odsto), ostale usluge (18,2 odsto), paket-aranžmani (16,6 odsto), dok je na petom mestu voće, koje je prethodno bilo rekorder po poskupljenju (u avgustu 2025. bilo je skuplje za čak 30,8 odsto nego u avgustu 2024), a sada je zabeležilo rast cena od za 14,9 odsto.

S druge strane, pojeftinilo je povrće (za 9,5 odsto), ostali prehrambeni proizvodi (za 7,3 odsto), računarska oprema (za 5,7 odsto), audio-vizuelna, fotografska i računarska oprema (za 3,7 odsto), veći alat i oprema za kuću i vrt (za 2,3 odsto) i još nekoliko kategorija, uključujući mleko, sir i jaja.

Prema Bloombergovoj anketi, u kojoj je učestvovalo 14 ekonomista, srednja projektovana vrednost za izveštaj o septembarskoj inflaciji bila je 4,5 odsto. Istraživanje je sprovedeno između 2. i 6. oktobra.

Na mesečnom nivou, cene proizvoda i usluga lične potrošnje u septembru su, u odnosu na avgust, u proseku su niže za 1,6 odsto, navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

"Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u septembru 2025. godine, u odnosu na prethodni mesec, pad cena je zabeležen u grupama Hrana i bezalkoholna pića (-4,5 odsto), Rekreacija i kultura (-3,2 odsto), Oprema za stan i tekuće održavanje (-1,1 odsto) i Odeća i obuća (-0,2 odsto). Rast cena je zabeležen u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, Transport i Restorani i hoteli (za po 0,5 odsto), Alkoholna pića i duvan (0,4 odsto) i u grupi Zdravlje (0,2 odsto)", precizira RZS, dodajući da se cene ostalih proizvoda i usluga nisu bitnije menjale.

Podsetimo, domaći stručnjaci su i očekivali da će vladina uredba, kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20 odsto i koja je više puta menjana, doneti rezultate po pitanju sniženja cena, navodeći da je ova državna mera bolje postavljena nego prethodna dva puta, kada su se sprovodile akcije "Bolja cena" i "Najbolja cena".

Depositphotos

Predviđalo se da će poslednji potez uticati na inflaciju, budući da kategorija hrane i bezalkoholnih pića drži veliko učešće u potrošačkoj korpi, a upravo je u tom segmentu sada i zabeležen najosetniji pad u poređenju sa mesecom pre. 

RZS dodaje da su, u poređenju sa decembrom 2024. godine, potrošačke cene u septembru povećane za 1,9 odsto u proseku.

Troškovi zaduživanja isti više od godinu dana

Kako je Bloomberg Adria već pisala, referentna kamatna stopa prošle nedelje ostala je na 5,75 odsto, prema odluci izvršnog odbora Narodne banke Srbije (NBS). Zadržane su i iste kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto).

U centralnoj banci tom prilikom su naglasili da je, prilikom donošenja ovakve odluke, izvršni odbor pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje.

"Ukupna međugodišnja inflacija u Srbiji je prethodnih meseci bila pod uticajem rasta cena hrane zbog nepovoljnih vremenskih prilika i u avgustu je iznosila 4,7 odsto, dok je bazna inflacija (po isključenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta iz indeksa potrošačkih cena), nakon nešto viših vrednosti početkom ove godine, u avgustu snižena na 4,5 odsto, čemu je doprinelo usporavanje rasta cena usluga", saopštila je NBS.

 

Mada zvanična potvrda tada još nije bila javno objavljena, izvršni odbor centralne banke procenio je da je, kao rezultat Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe Vlade Srbije, "međugodišnja inflacija u septembru znatno usporila, na nivo oko centralne vrednosti cilja", koji iznosi tri ± 1,5 odsto, "kao i da će nastaviti relativno stabilno kretanje na sličnom nivou do kraja godine".

Usporavanje septembarske inflacije došlo je kao preokret nakon što je guverner NBS Jorgovanka Tabaković u avgustu ove godine izjavila da se približavanje centralnoj vrednosti cilja prognozira tek krajem 2026.

Učesnici Bloombergove ankete izneli su očekivanje da će podaci objavljeni za oktobar 2025. pokazati rast godišnje inflacije od 4,4 odsto, dok se za izveštaj za oktobar 2026. projektuje inflacija od 3,8 odsto.

(Ažurirano saopštenjem Narodne banke Srbije)