Tržišta u razvoju prošle godine bila su među najjačim globalnim tržišnim segmentima kada je reč o prinosima, potvrđujući povratak interesovanja investitora za ovaj deo svetskog tržišta kapitala. Međutim, ulazak u ovu godinu obeležila je značajna volatilnost i geopolitička neizvesnost, pre svega kroz eskalaciju sukoba na Bliskom istoku, što je dovelo u pitanje nastavak tog pozitivnog zamaha i dominaciju tržišta u razvoju.
Uprkos tome, u poslednje vreme ponovo svedočimo snažnijem oporavku i talasu optimizma koji podiže očekivanja za nastavak rasta ovih tržišta.
U ovom članku analiziramo koja tržišta trenutno predvode rast unutar tržišta u razvoju, kao i koji su ključni faktori koji ponovo pokreću njihov momentum.
Povratak tržišta u razvoju nakon geopolitičkog šoka
Povišena volatilnost usled geopolitičkih tenzija početkom godine dovela je do averzije prema riziku i početnog odliva kapitala iz rizičnijih klasa imovine, uključujući tržišta u razvoju. Dodatni pritisak stvarali su i strahovi od viših cena energenata, kao i potencijalnog usporavanja globalnog privrednog rasta.
Međutim, kako se situacija postepeno stabilizovala, fokus investitora ponovo je počeo da se vraća na fundamentalne prednosti tržišta u razvoju. Ključni faktor oporavka bio je nastavak snažnog trenda ulaganja u veštačku inteligenciju, koji je imao veoma pozitivan uticaj na određena tržišta u razvoju.
Koja tržišta pokreću ovo kretanje
Unutar MSCI Emerging Markets indeksa, najveći uticaj na ukupne prinose i dalje dolazi sa četiri ključna tržišta: Tajvana, Južne Koreje, Kine i Indije, koja zajedno čine oko 80 odsto težine indeksa. Upravo zbog takve koncentracije, kretanje tih tržišta u velikoj meri određuje ukupni smer tržišta u razvoju.
Na strani dobitnika, Južna Koreja se izdvaja kao najsnažniji pokretač rasta, sa indeksom koji je više nego udvostručen od početka godine. Razlog tome leži pre svega u snažnom ciklusu poluprovodnika, gde globalna potražnja za memorijskim čipovima i ubrzani razvoj veštačke inteligencije značajno podižu profitne izglede velikih korejskih tehnoloških kompanija poput Samsunga i SK Hynixa, koji predvode većinu ovog rasta. Uz Koreju, i Tajvan beleži veoma snažan rast od oko 60 odsto, takođe podstaknut AI temom i strukturnim rastom potražnje za naprednim čipovima, što dodatno učvršćuje tehnološki segment kao glavni motor rasta tržišta u razvoju.
S druge strane, Kina i Indija, koje zajedno čine gotovo polovinu indeksa, trenutno deluju kao kontrateža ovom pozitivnom momentumu. Kina se i dalje suočava sa slabijim makroekonomskim podacima, pritiskom sektora nekretnina i opreznijim potrošačima, što ograničava rast tržišta. Indija, iako dugoročno predstavlja strukturno snažnu priču, kratkoročno beleži slabije performanse pod uticajem povišenih valuacija i osetljivosti na globalne rizike, uključujući kretanje cena nafte povezano sa nestabilnošću u regionu Ormuskog moreuza.
U takvoj dinamici, tehnološki orijentisana tržišta trenutno nose veći deo prinosa, dok najveći indeksi po težini istovremeno stvaraju pritisak na ukupni rezultat tržišta u razvoju.
Dolar kao važan faktor kretanja tržišta u razvoju
Jedan od ključnih makro faktora za kretanje tržišta u razvoju i dalje je američki dolar. Dolar je nešto jači nego što je bio na početku godine, što je imalo delimično negativan efekat na ova tržišta, budući da jači dolar pooštrava finansijske uslove na globalnom nivou i smanjuje apetit investitora za rizičnijom imovinom. Uz to, mnoge kompanije na ovim tržištima imaju deo zaduženja denominovan u američkim dolarima, pa jači dolar povećava trošak servisiranja duga i vrši pritisak na profitabilnost.
S druge strane, u scenariju smirivanja geopolitičkih tenzija i potencijalnog ulaska SAD u ciklus snižavanja kamatnih stopa, dolar bi mogao da oslabi. Takav razvoj događaja istorijski ide u prilog tržištima u razvoju, jer olakšava finansijske uslove, povećava likvidnost i poboljšava relativnu atraktivnost EM imovine u globalnim portfeljima.
Može li druga polovina godine doneti novi talas rasta tržišta u razvoju?
Gledajući ka drugoj polovini godine, investitori će pažljivo pratiti tri ključna faktora: razvoj situacije na Bliskom istoku, smer američke monetarne politike i kretanje američkog dolara. Potencijalna stabilizacija ili primirje u regionu Ormuskog moreuza moglo bi da smanji pritisak na cene energenata, što bi posebno pogodovalo Kini i Indiji, koje imaju najveću težinu u MSCI Emerging Markets indeksu i čije kretanje u velikoj meri utiče na njegove ukupne performanse. Istovremeno, očekivani nastavak ciklusa snižavanja kamatnih stopa u SAD mogao bi dodatno da oslabi dolar, što je istorijski pozitivan signal za tržišta u razvoju. Razlog tome je činjenica da brojne kompanije i države unutar tržišta u razvoju imaju značajan deo duga denominovan u američkoj valuti, pa slabiji dolar smanjuje trošak servisiranja obaveza i poboljšava finansijske uslove. Ako se istovremeno zadrži snažan zamah tehnološkog sektora na Tajvanu i u Južnoj Koreji, te dođe do oporavka Kine i Indije, tržišta u razvoju mogla bi da zaključe godinu među najuspešnijim tržištima kapitala na svetu.
