NBS zadržala kamatnu stopu, inflacija skočila na 2,5 odsto

Narodna banka Srbije (NBS) je na sednici u četvrtak odlučila da referentnu kamatnu stopu ostavi na 5,75 odsto. Takođe je odlučila da zadrži iste kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (7,0 odsto).

"Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju u narednom periodu, kao i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje", navedeno je na sajtu.

Istovremeno, potrošačke cene u Srbiji u februaru 2026. godine porasle su 0,5 odsto u odnosu na januar, dok je međugodišnja inflacija iznosila 2,5 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Na mesečni rast najviše su uticale više cene u sektorima zdravlja (jedan odsto), hrane i bezalkoholnih pića i transporta (po 0,9 odsto), kao i stanovanja i energenata (0,7 odsto). S druge strane, pad cena zabeležen je kod odeće i obuće (-0,8 odsto) i nameštaja i opreme za domaćinstvo (-0,1 odsto).

Na međugodišnjem nivou, hrana je u februaru ove u odnosu na prošlu godinu bila jeftinija za 0,7 odsto. Značajnije je poskupelo voće, za 13,7 odsto, kafa za 11,7 odsto, bezalkoholna pića za pet odsto.

S druge strane, meso je jeftinije 2,8 odsto, ulja i masti za 4,3 odsto, povrće za 6,2 odsto, a gotova hrana i ostali prehrambeni proizvodi su jeftiniji za 10,5 odsto nego u februaru lane.

Veliki međugodišnji rast cena zabeležen je u oblasti stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva, odnosno komunalijama, i to 9,1 odsto. Stvarne stambene rente su skuplje 9,3 odsto, vodosnabdevanje čak 21 odsto, kanalizacija 13,8 odsto, a struja 9,6 odsto. Lekovi su skuplji 6,7 odsto, a stomatološke usluge 6,3 odsto, koliko su poskupele i usluge restorana i hotela.

Paket aranžmani su skuplji za skoro 19 odsto nego u februaru prošle godine, a frizerske usluge za 12 odsto.

 

 

 

Inflacija u Srbiji bi tokom 2026. godine trebalo da se kreće oko cilja NBS-a od tri odsto, ali bi krajem godine mogla da poraste na oko četiri odsto, pokazao je februarski Izveštaj o inflaciji. Međutim, treba uzeti u obzir da su ove projekcije centralne banke napravljene krajem januara, odnosno pre početka rata na Bliskom istoku (28. februar), koji je već pogurao cenu nafte iznad 100 dolara po barelu i otvorio pitanje novih inflatornih pritisaka.

Podsetimo, inflacija je krajem 2025. usporila na 2,7 odsto međugodišnje, čime se spustila ispod centralne vrednosti cilja Narodne banke Srbije. Najveći doprinos tom usporavanju imale su cene hrane, koje su čak zabeležile pad na godišnjem nivou, pre svega zbog ograničenja trgovačkih marži na deo proizvoda. Ipak, kako je važenje ove Uredbe isteklo 1. marta, već od tekućeg meseca mogu se očekivati poskupljenja. 

Prema analizi saradnika publikacije "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT), upravo je značajno smanjenje nebazne inflacije od septembra, usled ograničenja marži u veleprodaji i maloprodaji, ključni razlog što je inflacija krajem godine spuštena u donji deo ciljanog raspona. Međutim, sada uz prestanak važenja ograničenja i inflatorni pritisak usled rata, više cene energenata mogle bi se preliti na troškove transporta, proizvodnje i hrane, što bi dodatno zakomplikovalo kretanje inflacije u Srbiji tokom 2026. godine.

 

 

Ekonomija ubrzava rast

NBS u narednom periodu očekuje da će rast privrede ubrzati na oko 3,5 odsto, nakon što je u 2025. iznosio oko dva odsto. Glavni pokretači trebalo bi da budu rast potrošnje i investicija, posebno infrastrukturnih projekata povezanih sa programom "Skok u budućnost - Srbija Expo 2027". 

Rast potrošnje trebalo bi da podstakne povećanje plata i penzija, kao i ranije povoljniji uslovi kreditiranja. Kreditna aktivnost banaka već je ubrzana, pa je međugodišnji rast kredita krajem 2025. dostigao oko 15 odsto. Ipak, najnoviji potezi banaka, koje počinju da podižu kamatne stope na pojedine vrste kredita, ukazuju da bi dinamika zaduživanja u narednom periodu mogla da uspori, što bi moglo da ublaži i deo inflatornih pritisaka koji dolaze sa strane potrošnje. 

Nafta iznad 100 dolara - kako bi to moglo da utiče na Srbiju

Ako bi cena nafte duže ostala iznad 100 dolara po barelu, efekti bi se mogli preliti na nekoliko ključnih kanala inflacije:

• Gorivo i transport: najdirektniji efekat bio bi rast cena benzina i dizela, što bi povećalo troškove transporta i logistike, koji se zatim prenose na cenu robe;

• Hrana: poljoprivredna proizvodnja i distribucija snažno zavise od energenata, tako da više cene goriva mogu povećati troškove proizvodnje hrane.

• Industrijska proizvodnja: skuplja energija povećava troškove proizvodnje u industriji, što posledično može podići cene industrijskih proizvoda.

 

 

Napomena: Scenario inflacije u izveštaju ne uključuje potencijalne posledice naglog rasta cena energenata, koji su tradicionalno jedan od glavnih kanala prenosa inflacije u Srbiji.