Kod NBS nema iznenađenja - referentna kamata i dalje na 5,75 odsto

Narodna banka Srbije ni ovaj put nije spustila referentnu kamatnu stopu koja i dalje iznosi 5,75 odsto. Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto), saopštila je NBS u četvrtak.

Posle više od godinu dana otkako nije menjala ključnu stopu, ovakva odluka centralne banke je očekivana iako je inflacija u Srbiji usporila.

 

Prilikom donošenja ovakve odluke, izvršni odbor NBS je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje.

"Nakon smanjenja inflacije u Srbiji u septembru i oktobru na 2,9 odsto i 2,8 odsto međugodišnje, Izvršni odbor očekuje da će ona nastaviti da se kreće oko centralne vrednosti cilja do marta naredne godine, tj. tokom perioda važenja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji", naveli su u NBS.

Depositphotos

 

Nastavak kretanja inflacije u granicama cilja od 1,5 odsto do 4,5 odsto, dodaju, očekuje se i nakon prestanka važenja pomenute uredbe, sve do kraja 2026, ali i u srednjem roku.

"Tome treba da doprinesu najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, zatim popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od ovogodišnje. U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju i niska baza iz septembra ove godine."

U centralnoj banci ističu da ni po osnovu rasta raspoloživog dohotka za potrošnju ne očekuju veće inflatorne pritiske, jer će "rast zarada biti praćen i rastom produktivnosti, dok su mere NBS za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi mogao da se negativno odrazi na cenovnu i finansijsku stabilnost".

Pad cena zbog ograničenih marži

Prema zvaničnoj statistici, inflacija je u oktobru nastavila da pada, zabeleživši pomenutu vrednost od 2,8 odsto, što je bilo nešto manje od vrednosti koju su očekivali ekonomisti.

Prethodno je, kako je naglasio analitičar Bloomberg Adrije Rudi Lukačić, godišnja inflacija u septembru "pala naglo na 2,9 odsto, sa 4,7 odsto u avgustu, najpre kao posledica uvođenja mera zamrzavanja maloprodajnih marži". "Najveći doprinos tom padu došao je očekivano iz kategorije hrane i pića, gde su cene zabeležile pad od 4,5 odsto na mesečnom nivou. Uprkos usporavanju inflacijske dinamike, i dalje postoje značajne neizvesnosti vezane za buduće kretanje cena energije i prehrambenih proizvoda."

 

Septembarsko hlađenje potrošačkih cena na nivo ispod ciljane vrednosti od tri odsto, usledilo je, dakle, nakon što je srpska vlada usvojila uredbu o ograničenju trgovačkih marži od 1. septembra, u cilju smanjenja cena za više hiljada proizvoda u trgovinskim lancima u državi. Bazna inflacija je takođe usporila i u septembru je iznosila 3,9 odsto, uz usporavanje rasta cena i usluga i proizvoda unutar tog pokazatelja inflacije.

Rast kredita 13 odsto

Inače, IO NBS istakao je da centralna banka pruža podršku privrednom rastu "održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa i obezbeđenim povoljnijim uslovima kreditnog finansiranja, zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike, izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, merama za povoljnije zaduživanje građana s nižim primanjima, kao i mladih za kupovinu prve nepokretnosti".

"Sve to je rezultiralo dvocifrenim međugodišnjim rastom kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva, koji je u oktobru dostigao 13,1 odsto."

U obrazloženju odluke o kamatama, IO NBS naglašava da je i dalje neophodan pojačan oprez u vođenju monetarne politike, s obzirom na to da međunarodno okruženje ostaje složeno i nestabilno.

Uračunati i rizici oko NIS-a i rafinerije

"Više carine, jačanje protekcionizma i još uvek neizvesne globalne trgovinske politike, uz izražene geopolitičke tenzije, nastavljaju da uslovljavaju kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, čineći ih izrazito volatilnim i umanjuju investiciono i potrošačko poverenje u brojnim zemljama. Istovremeno, geopolitičke tenzije i rast protekcionizma mogu direktno uticati na proizvodnju i izvoz domaće prerađivačke industrije, naročito u segmentu prerade nafte i proizvodnje osnovnih metala."

Pored toga, dodaju, IO je imao u vidu i aktuelnu situaciju u vezi s proizvodnjom u rafineriji nafte i rizike koji su trenutno prisutni ako se u kratkom roku ne nađe rešenje kojim će se omogućiti nastavak proizvodnje.

NIS

 

"Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, Sistem federalnih rezervi je, u skladu s očekivanjima, nastavio da smanjuje svoje osnovne kamatne stope, kako bi se pružila podrška tržištu rada. Suprotno tome, očekuje se da će Evropska centralna banka zadržati visinu svojih osnovnih kamatnih stopa barem do kraja naredne godine, jer se procenjuje da je dostignut cilj za inflaciju."

Rast BDP-a 2,1 odsto

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u trećem tromesečju iznosio je dva odsto, koliko je iznosila i preliminarna procena. Struktura tog rasta bila je u skladu sa očekivanjima NBS, a rast je bio vođen sektorima usluga i industrijom, dok je aktivnost u građevinarstvu nastavila da se smanjuje.

 

 

"Industrijska proizvodnja u Srbiji tokom oktobra bila je pod uticajem smanjene proizvodnje električne energije, a u okviru prerađivačke industrije i smanjene proizvodnje naftnih derivata i povezanih grana, dok je rast nastavljen u oblastima proizvodnje motornih vozila i gume i plastike, što je rezultat prethodnih investicija u automobilsku industriju. Na slabiju ekonomsku aktivnost od očekivane u dosadašnjem toku godine odražava se smanjeno investiciono i potrošačko poverenje usled prolongirane globalne neizvesnosti i društveno-političkih dešavanja u zemlji, dok u suprotnom smeru deluje rast raspoloživog dohotka."

Izvršni odbor NBS očekuje rast bruto domaćeg proizvoda u 2025. od 2,1 odsto, dok bi naredne godine trebalo da ubrza na 3,5 odsto, uz pozitivan doprinos i potrošnje i investicija u osnovna sredstva.

"Ipak, moguća ograničenja u proizvodnji i izvozu nafte i osnovnih metala naredne godine, uz jače efekte trgovinskih i geopolitičkih tenzija na potrošačko i investiciono poverenje, za posledicu bi mogli imati i niži rast od projektovanog", zaključuje NBS.