Programeri u Srbiji zarađuju četiri puta više od ugostitelja

Najplaćeniji zaposleni u Srbiji rade u IT sektoru, u oblasti računarskog programiranja, gde je prosečna majska neto plata iznosila 295.418 dinara (2.520 evra po trenutnom kursu). U poređenju s aprilskom neto zaradom od 299.356 dinara, usledio je pad od 1,3 odsto. Ipak, plata IT-jevaca ostaje dva i po puta veća od republičkog proseka.

S druge strane, zaposleni u pojedinim uslužnim delatnostima primaju tek nešto više od 70.000 dinara (oko 600 evra), što znači da razlika između najviše i najmanje plaćenih radnika, poput ugostitelja, prelazi 225.000 dinara mesečno. Istovremeno, prosečna majska plata iznosila je 118.398 dinara, dok je kupovna moć zaposlenih nastavila da raste brže od inflacije.

Promene u IT-ju ne utiču na zaradu

Domaći IT sektor trenutno prolazi kroz jednu od najvećih transformacija u poslednjoj deceniji. Broj oglasa za zapošljavanje manji je za oko 32 odsto u odnosu na 2025, pokazuju podaci Infostuda, jer kompanije nastavljaju da smanjuju broj zaposlenih i usporavaju zapošljavanja. Ipak, te promene nisu osetno uticale na zarade, jer je suština u promeni strukture tražnje.

Dok je potražnja za juniorima i programerima koji obavljaju rutinske poslove oslabila, kompanije sve intenzivnije traže stručnjake sa specijalizovanim znanjima iz oblasti veštačke inteligencije (AI), mašinskog učenja, sajber bezbednosti i razvoja kompleksnih softverskih sistema. Prema podacima Srpske IT asocijacije, potražnja za AI stručnjacima porasla je čak 80 odsto.

Ana Jovanović iz Srpske IT asocijacije, kaže da je "zlatno doba" IT-ja iza nas, ali samo kada je reč o masovnom zapošljavanju. Prvi na udaru za otkaze su juniori i kandidati s osnovnim programerskim veštinama, dok su iskusniji stručnjaci i AI inženjeri još traženiji nego pre. Ova strukturna promena direktno se odražava i na plate.

AI inženjeri danas su među najplaćenijim stručnjacima u IT industriji. Njihove godišnje naknade u vodećim svetskim kompanijama mere se stotinama hiljada evra, dok oni koji razvijaju velike jezičke modele neretko ostvaruju godišnje kompenzacije veće od milion evra.

Na visoke zarade u Srbiji utiče i činjenica da veliki deo domaće IT industrije ne zavisi od domaće tražnje. Dobar deo velikih kompanija razvija softver ili pruža usluge klijentima iz Evropske unije (EU) i SAD, pa se značajan deo prihoda ostvaruje na tržištima gde su cene rada višestruko više nego u Srbiji. 

Prosek pao ispod 120.000 dinara

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prosečna neto zarada u maju iznosila je 118.398 dinara, dok je prosečna bruto zarada dostigla 163.470 dinara. U odnosu na april, kada je prosečna neto plata iznosila 121.805 dinara, došlo je do pada od oko 2,8 odsto (3.407 dinara). Ipak, ovakve oscilacije od meseca do meseca nisu neuobičajene, jer na njih često utiču isplate bonusa, regresa ili drugih jednokratnih primanja. Najvažniji pokazatelj je dugoročan trend kretanja zarada.

Plate rastu brže od inflacije

U odnosu na maj prošle godine, prosečna neto zarada nominalno je povećana za 9,9 odsto. Pošto su cene u istom periodu rasle sporije, zaposleni su za svoju platu mogli da kupe više robe i usluga nego godinu dana ranije. Kada se isključi uticaj inflacije, prosečna neto zarada realno je porasla za 6,2 odsto.

U međuvremenu, međugodišnja inflacija je u junu usporila sa 3,5 odsto na 2,7 odsto. Ukoliko se nominalni rast zarada održi, a inflacija ostane na približno sadašnjem nivou, realni rast junskih zarada mogao bi da bude još izraženiji.

Slična dinamika vidi se i na nivou cele godine. U prvih pet meseci 2026. prosečna neto zarada bila je 11,3 odsto veća nego u istom periodu prošle godine, odnosno 8,2 odsto kada se isključi uticaj inflacije.

Većina zaposlenih i dalje daleko od prosečne plate

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, medijalna neto zarada u maju iznosila je 93.277 dinara. To znači da je polovina zaposlenih u Srbiji ostvarila zaradu do tog iznosa, dok je druga polovina primila više.

Razlika između prosečne i medijalne zarade iznosi 25.121 dinar. Ona pokazuje da relativno mali broj natprosečno plaćenih zaposlenih značajno podiže republički prosek, dok većina zaposlenih radi u delatnostima u kojima su primanja niža od prosečne plate. Najveći uticaj na to imaju visokoplaćene delatnosti poput računarskog programiranja, finansijskih usluga, rudarstva, energetike i pojedinih grana prerađivačke industrije.

Razlike među regionima ostaju velike

Pored razlika među delatnostima, velike su razlike i među regionima.

Najviše zarade tradicionalno ostvaruju zaposleni u Beogradu, gde je najveća koncentracija firmi iz IT sektor, finansijskih institucija, međunarodnih kompanija i, zapravo, najveći broj korporativnih sedišta. U Vojvodini su plate uglavnom blizu republičkog proseka, dok regioni Šumadije, zapadne, južne i istočne Srbije i dalje zaostaju.

Dok je prosečna neto zarada u Beogradskom regionu u maju iznosila 145.186 dinara, u mnogim opštinama južne, istočne i zapadne Srbije prosečne plate ostaju ispod 100.000 dinara, pa ista stručna sprema ne garantuje ni približno ista primanja.