Zašto osetan pad inflacije nije znak za opuštanje

Junska inflacija u Srbiji pala je na 2,7 odsto, što je značajno usporavanje u odnosu na 3,5 odsto iz maja i daleko ispod očekivanja analitičara. U maju je zabeležen najbrži međugodišnji rast inflacije još od avgusta 2025, dok se tokom trajanja vladinih mera (u vezi sa trgovinskim maržama) inflacija uglavnom kretala ispod tri odsto. Ipak, i pored značajnog pada inflacije, Narodna banka Srbije (NBS) prošle nedelje je odlučila da zadrži referentnu kamatu na 5,75 odsto, a kao glavni rizik navodi se rat na Bliskom istoku.

Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) od ponedeljka, cene hrane i bezalkoholnih pića u junu bile su 0,6 odsto niže nego u maju, dok su u odnosu na isti mesec prošle godine bile više za dva odsto. Mesečnom padu najviše je doprinelo sezonsko pojeftinjenje povrća, čije su cene bile 6,4 odsto niže nego u maju, odnosno 8,2 odsto niže nego u junu prošle godine.

Istovremeno, u odnosu na isti mesec prošle godine, poskupeli su kafa i njeni supstituti (3,0 odsto), sokovi (2,6 odsto) i alkoholna pića (6,0 odsto)

Ivana Todorović, docent na fakultetu FEFA u Beogradu, rekla je za Bloomberg Adriju da junski rezultat inflacije pokazuje da se ona kreće u granicama dozvoljenog odstupanja od cilja koji iznosi 3 ± 1,5 odsto. O kontroli inflacije, kaže, možemo govoriti tek u određenom srednjem do dužem roku.

Prema njenim rečima, rizici i dalje vrebaju, a NBS se u svojim procenama ne vodi samo nivoom inflacije, već i stepenom neizvesnosti u zemlji i okruženju. To što je centralna banka zadržala kamatu nepromenjenom, Todorović smatra očekivanim potezom, jer "nije vreme za snižavanje kamata".

"Iako inflacija sa stopom od 2,7 odsto zvuči pohvalno, u situaciji gde je neizvesnost ovakva kakva jeste, i gde su cene naftnih derivata u velikoj meri doprinele rastu inflacije, zasad ne postoji prostor da govorimo o popuštanju. S druge strane, Evropska centralna banka (ECB) svoju kamatnu stopu sada podiže, uvidevši da je napravila grešku od pre nekoliko godina kada je zakasnila s ulaskom u restriktivniji ciklus. Sada ECB reaguje brže, na prve rizike i naznake da će inflacija duže biti van ciljanog raspona. Odluka NBS da još neko vreme posmatra situaciju i bude obazrivija, sasvim je očekivana."

Kada je reč o stanju u domaćoj ekonomiji do kraja godine, Todorović kaže da privreda ne voli visoke kamate, ali ne voli ni neizvesnost. U nesigurnim okolnostima, praćenim rastom cena i troškova, privreda odlaže svoje investicione odluke ili ulaske u neke projekte.

Shodno tome, "produženi period restriktivne monetarne politike može se ogledati u nižem privrednom rastu, ali budući da ovaj nivo s kamatom od 5,75 odsto traje duži period - naša privreda se donekle i navikla", dodaje Todorović.

Osim toga, ističe da referentna kamatna stopa nije jedina koja određuje uslove na tržištu kredita. Na snazi su i dalje, sve do oktobra, mere koje ograničavaju maksimalnu kamatnu stopu namenjenu pre svega sektoru stanovništva, ali i preduzetnicima. Naime, kamate na kredite stanovništvu i privredi su u padu, uprkos strožoj monetarnoj politici. To je rezultovalo rastom kreditne aktivnosti, posebno među građanima.

Naposletku, potpuno stabilna inflacija moguća je samo ako se usaglase fiskalna i monetarna politika. Jedan od osetnijih efekata koji Todorović naglašava jeste bolja poljoprivredna sezona u odnosu na prošle. Kako kaže, "godinama nismo imali tu sreću da vidimo da cene hrane vuku inflaciju nadole".

Todorović potvrđuje strepnje centralne banke u vezi s ratom u Iranu, navodeći da bi rast cena naftnih derivata (usled eskalacije sukoba) mogao ponovo pogurati sve ostale cene naviše. Na isti rizik upozoravaju i autori najnovijeg izdanja publikacije "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) za jul i avgust.

Šta kaže MAT

Autori MAT-a navode da se inflacija u Srbiji trenutno kreće u okviru cilja Narodne banke Srbije, ali upozoravaju da bi krajem godine moglo doći do privremenog izlaska iznad gornje granice ciljanog raspona. Kao najveće rizike izdvajaju međunarodno okruženje, pre svega kretanje cena energenata i neizvesnosti u evrozoni, uz ocenu da bi eventualni novi inflatorni pritisci u Srbiji verovatnije došli iz inostranstva nego iz pregrejane domaće tražnje.

Industrija Evropske unije (EU) i dalje se suočava sa visokim energetskim troškovima, zelenom tranzicijom i slabom konkurentnošću. Autori ističu i da se Srbija po stopi inflacije trenutno ne izdvaja među evropskim zemljama.

Procenjuje se i da je bruto domaći proizvod (BDP) Srbije u prvih pet meseci 2026. godine porastao za oko 3,6 odsto međugodišnje. Porasli su gotovo svi sektori privrede osim građevinarstva, dok se industrijska proizvodnja tek postepeno oporavlja, uz ključni doprinos auto-industrije, proizvodnje električne opreme i hemijske industrije.

Pozitivna kretanja vide se i u spoljnoj trgovini. Od januara do maja, izvoz je porastao 7,7 odsto, dok je uvoz povećan svega jedan odsto, što je dovelo do smanjenja robnog deficita za gotovo četvrtinu i poboljšanja pokrivenosti uvoza izvozom sa 77,9 na 83,1 odsto. Značajan doprinos tome dao je rast izvoza automobila proizvedenih u Kragujevcu.