Geopolitika donosi šokove, klima kroji prinose i cene hrane

Nedavna rasprodaje tehnoloških akcija ukazuje da tržište trenutno prolazi kroz fazu korekcije nakon snažnog rasta i može se očekivati dodatna volatilnosti s obzirom na to da je neizvesno da li će se isplatiti ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju (AI), ocenjuje Sergey Doskach, generlani direktor kompanije Vimeksim. Volatilnost je, kaže, postala uobičajeno stanje na tržištu sirovina, pre svega žitarica.

Rasprodaja akcija tehnoloških giganata u utorak, podstaknuta sumnjama u održivost rasta AI-ja, koja je do sada pokretala rast tržišta, dovela je do gubitka od oko 1,3 biliona dolara tržišne vrednosti. Globalne akcije zatim su se oporavile nakon dvodnevnog pada, pošto je kompanija Micron Technology, najveći američki proizvođač memorijskih čipova za računare, objavila izuzetno optimističnu prognozu prodaje.

AI korekcija pokazuje novu eru volatilnosti na tržištima

Snažan rast tehnoloških akcija posustao je u junu, pošto su investitori počeli da preispituju da li su akcije povezane sa AI postale preskupe. Iako je indeks Nasdaq 100 i dalje za oko 28 odsto iznad vrednosti od 30. marta, trgovci se i dalje spremaju za turbulentno leto, u vreme kada likvidnost na tržištu obično opada.

Međutim, najnovija odluka Applea od četvrtka da poveća cene svojih proizvoda izazvala je pad akcija tehnoloških kompanija u Aziji.  

"Mislim da tržište prolazi kroz ono što bih nazvao 'repricing', odnosno korekciju cene nakon izuzetno snažnog rasta. Jeste da gubitak od preko bilion dolara zvuči dramatično, ali treba imati u vidu da je samo jedna kompanija, Nvidia, u poslednje dve godine dodala nekoliko triliona tržišne vrednosti", kaže Doskach za Bloomberg Adrija TV.

AI ostaje najveći tehnološki investicioni trend u ovoj deceniji dok će investitori sada pažljivije pratiti koliko brzo ogromna ulaganja mogu da se pretvore u održivu dobit. "Srednjoročno ne bih isključio dodatnu volatilnost. Međutim, neke korekcije od 10 do 15 odsto nisu neobične. Tržište jednostavno traži ravnotežu", ističe on.

Investitori traže ravnotežu posle velikog rasta

Kao tri najvažnije osnove za dalji rast izdvojio je nastavak velikih investicija u AI infrastrukturu, snižavanje kamatnih stopa koje bi povećale apetite za AI kao rizičnom imovinom i primenu veštačke inteligencije u realnoj ekonomiji. "Kada AI počne da povećava produktivnost u industriji, logistici i poljoprivredi, tada će tržište imati mnogo ozbiljniji temelj za dalji rast", navodi Doskach.

Neizvesnost vlada i kada je reč o cenama nafte koje se, nakon postizanja sporazuma SAD i Iran i nastavka pregovora, vraćaju na predratne vrednosti. Ostaje, međutim, da se vidi kako i kada će se to preneti na cenu goriva i druge sektore. Doskach podseća da je reč o privremenom sporazumu i da dugoročno gledano treba biti oprezan.

Nafta pojeftinjuje, ali rizici ostaju

Prema njegovim rečima, tržište se trenutno usredsređuje na naglo povećanje ponude nafte, ako diplomatski proces sa Iranom bude napredovao. "Međutim, koliko vidimo, svakog dana imamo neke nove turbulencije tako da bih dugoročno bio oprezan. I dalje imamo geopolitičke rizike na Bliskom istoku, ograničene investicije, novu proizvodnju i veoma osetljive logističke rute poput Ormuskog moreuza", podseća Doskach.

Poremećaji na tržištu nafte zbog rata na Bliskom istoku prelili su se na druge sektore i poremetili lance snabdevanja, uključujući i snabdevanje đubrivom koje, kako je podsetio, u velikoj meri zavisi od energenata, pre svega prirodnog gasa. "Jednako pažljivo pratimo cenu prirodnog gasa, troškove transporta i premije osiguranja. Ako energenti ostanu stabilni, očekujemo i stabilnije tržište đubriva. Svaki ozbiljniji poremećaj u tom sektoru vrlo brzo će se preneti na poljoprivredu", navodi on.

Jul odlučuje o kukuruzu, soji i suncokretu

Neizvesnost pojačavaju i klimatske promene, dok se Evropa bori sa dosad najgorim toplotnim talasom. Doskach smatra da klimatska pojava El Ninjo ne znači da će u svetu biti manje hrane i dodaje da najveći rizik vidi u Aziji gde može uticati na proizvodnju pirinča, palminog ulja i šećera, a da je Evropa sada u nešto povoljnijem položaju.

"Klimatski rizici danas postaju jednako važni kao i makroekonomija. Kod nas posebno pratimo kukuruz, suncokret i soju jer oni tek ulaze u najosetljiviji period razvoja i upravo će vremenski uslovi tokom jula biti presudni za prinose. Dovoljno je nekoliko nedelja ekstremnih temperatura da promeni globalni balans ponude i tražnje", kaže Doskach čija firma je specijalizovana za trgovinu, logistiku i izvoz žitarica i uljarica.

Proizvodnja kukuruza iznosi danas 1,25 milijardi tona i pad od samo dva ili tri odsto, što znači za 30 miliona tona manju proizvodnju, dovoljan je da poremeti bilo koje tržište, kaže on.

Bloomberg

 

Geopolitičke promene uglavnom menjaju cenu "preko noći" dok klima utiče na proizvodnju tokom cele godine, kaže on, ističući da će u narednih 12 meseci upravo vremenski uslovi imati dugotrajniji uticaj na tržište hrane i da ih zato treba najviše pratiti. 

Očekivani prinosi žetve već utiču na cene, ali to je normalan sezonski pojava, navodi Doskach i upozorava da bi međutim prognoza ozbiljnijeg toplotnog talasa odmah vratila premiju rizika u cenu, posebno kada je reč o suncokretu, soji i kukuruzu.

"Prinosi za sada ispunjavjau očekivanja i zato tržište reaguje blagim padom cena. Međutim, prerano je donositi bilo kakve konačne zaključke. Za kukuruz tek dolazi najkritičniji period razvoja tokom jula. Ukoliko usledi ozbiljniji toplotni talas, tržište će vrlo brzo početi da ugrađuje manju proizvodnju u buduću cenu. U takvoj situaciji proizvođači često usporavaju prodaju, očekujući više cene, što će vrlo brzo pruži podršku i tržištu pšenice i ječma", navodi Doskach.

Pored prinosa, jednako su važni kvalitet robe, tempo žetve, brzina izvoza i logistika. "Rekordna proizvodnja nema isti efekat ako roba ne može dovoljno brzo da stigne do krajnjeg kupca", ističe on i dodaje da trošak transporta nije više samo logistički trošak, već da ulazi u formiranje cene i sa stanovišta brzine dopremanja robe do kupca.

Volatilnost nije više poremćaj na tržištu roba

Tržište roba se menja i mnogo manje funkcioniše po starom modelu kada je dobra žetva uglavnom značila niske cene.

"Danas su logisitka, klima i geoplolitika postali jednako važni kao i sama proizvodnja. Zbog toga očekujemo da će u narednim mesecima više videti volatilnost nego neki jasan trend".

Kako je istakao, međusobna povezanost ovih faktora danas određuje pravac globalnih robnih tržišta.

"Volatilnost nije više poremećaj tržišta. Ona je postala njegovo normalno stanje", kaže Doskach.

 

-Tekst napisan uz pomoć Jelisavete Lazarević i Marka Perožića