Dok se Evropa topi od vrućine, Brisel vaga: klima ili trka za AI

Drugi veliki toplotni talas ove godine zapljusnuo je dobar deo Evrope sa rekordnim temperaturama za jun, podstičući debate o tome kako se nositi sa vrućinom, kako je izbeći, ko plaća ceh i da li su Briselu važniji profit i veštačka inteligencija (AI) nego borba protiv globalnog zagrevanja i postizanje evropskih ekoloških ciljeva.

Činjenice da Velika Britanija doživljava najviše junske temperature otkad se sprovode merenja, da u Francuskoj danima živa u termometru dostiže i 45 stepeni Celzijusa, dok su temperature u delovima Španije i Nemačke takođe znatno iznad 40 stepeni, uticale su na to da se u evropskoj javnosti sve jasnije topi dugogodišnji tabu da domaćinstva iz ekoloških i finansijskih razloga ne bi trebalo da koriste klima-uređaje.

Budući da je građanima zemalja zapadne i centralne Evrope raznim propisima najčešće onemogućeno da montiraju spoljne jedinice klima-uređaja na fasade zgrada u kojima žive, proteklih dana je u Nemačkoj i Francuskoj prava pomama za ventilatorima, ali i mobilnim klima-uređajima novim ili polovnim.

I dok građani pokušavaju da se rashlade, ekonomisti računaju koliko vrućine prazne džepove domaćinstava i privrednika,  komentatori se dele u dva tabora – jedan koji kritikuje evropske vlade i briselsku administraciju zbog nedovoljnog činjenja i drugi koji smatra da se preteruje sa pričom o globalnom zagrevanju.

Vrućine koštaju

Talas vreline podstakao je potrošnju, ali i pomogao da cene struje u Evropi dostignu rekordne visine, pre svega u Belgiji, Holandiji, Danskoj i Nemačkoj. Obimno korišćenje ventilatora i klima-uređaja je najdramatičnije podiglo cene struje u Belgiji gde je kupcima sa promenljivim tarifama, cena električne energije skočila na nivo koji je više od 10 puta veći od prosečne veleprodajne cene električne energije u EU van kriznih perioda. U jednom trenutku cena struje u Belgiji skočila je na 1.038 evra po megavat-času, dok se prosečna cena struje u EU, u regularnim okolnostima, kreće od 50 do 100 evra po megavat-času.

Prema evropskom sistemu, cenu struje određuje najskuplji izvor energije, što znači da kada je potreban skup gas, struja proizvedena u gasnim elektranama praktično poništi sve dobitke jeftinih obnovljivih izvora energije. Upravo to se događa svakog leta, jer uprkos tom što su dani dug i sunčani, solarne elektrane ne mogu da podmire ogromnu potrošnju pa na scenu stupa skupa proizvodnja iz gasnih elektrana.

Bloomberg

 

Kako je u tek obavljenom istraživanju objavila berlinska nevladina organizacija Climate Analytics, kombinacija vrućina i suša smanjuje prosečne prihode domaćinstava za skoro tri procenta širom Evrope. Ako globalno zagrevanje dostigne 2,7 stepena Celzijusa do 2100. godine – što je putanja prema trenutnim globalnim politikama – prosečno evropsko domaćinstvo bi moglo da vidi pad prihoda od 27 procenata. Ograničavanje zagrevanja na 1,5 stepeni, što je dogovoreno Pariskim sporazumom, smanjilo bi ovaj pad na sedam procenata.

"Masivni toplotni talas, koji se sada širi Evropom, već ugrožava zdravlje, egzistenciju i sposobnost ljudi za rad", kaže Jessie Schleypen, glavna autorka studije i viši ekonomista za klimu u Climate Analytics. "Tamo gde se ekstremna vrućina poklapa sa sušom, šteta može biti mnogo veća".

Zbog prevelike žege, u Francuskoj, Belgiji,Velikoj Britaniji i delovima ostalih zemalja zatvorene su ili je skraćeno radno vreme škola i vrtića, otkazani su brojni vozovi kako bi se sprečilo pregrevanje železničke infrastrukture, a uvedena su i ograničenja za rad na otvorenom.

Prema istraživanju Climate Analyticsa, ovi troškovi prvo pogađaju domaćinstva sa niskim prihodima, tako da najsiromašnijih 20 procenata evropskih domaćinstava gubi četiri procenta prihoda tokom istovremenih vrućina i suša, u poređenju sa 1,1 do 1,8 procenata za ostatak stanovništva.

Na nivou EU, pojedini regionu su posebno osetljivi na posledice toplotnog talasa pa tako Madrid i centralna Mađarska beleže pad prihoda od skoro 10 procenata tokom takvih meteoroloških nepogoda.

Države bez rešenja

Na ekstremne vrućine Francuska je reagovala dobrovoljnim uvođenjem neke vrste zaključavanja, to jest lokdauna nalik onom iz vremena pandemije virusa korona. Škole se zatvaraju, usmeni ispiti se odlažu, proslave otkazuju, a vozovi staju. Ukratko, zemlja povlači ručnu kočnicu.

Francuski pristup suočavanju sa toplotnim talasom nije dugoročno rešenje, prema oceni komentatorka francuskog dnevnog lista "L'Opinion"   Mathilde Gardin.

"U stvarnosti, ostaju nam dve opcije. Prva je da se žalimo, odložimo sve i dovedemo zemlju u zastoj čim temperature porastu iznad 35 stepeni. Druga je da prepoznamo da će se ovi toplotni talasi vraćati sa sve većom učestalošću i intenzitetom i da moderna zemlja ne može da stane u zastoj nekoliko nedelja svake godine", smatra Gardin i dodaje da prilagođavanje ne znači odustajanje od borbe protiv klimatskih promena već je to njena logična posledica.

Bloomberg

 

Da evropske zemlje nemaju prikladne planove za učestale toplotne talase i troškove tih vrućine postaje očigledno širom Evrope. Savetodavna tela za klimatske promene u Velikoj Britaniji i Francuskoj već su upozorili tamošnje vlasti da vladini planovi adaptacije "nisu  prikladni", pa se jaz između potreba za prilagođavanjem i akcijom povećava. Slične procene ukazuju da "nedostaju sveobuhvatna rešenja" i u Nemačkoj, a studija Climate Analytics ističe da se posledice neaktivnosti vremenom povećavaju, a da bi dalje zagrevanje planete uticalo na pad prihoda domaćinstava i rast rizika od siromaštva, naročito u Grčkoj, Španiji, Rumuniji, Bugarskoj i na Kipru.

Urednik ekonomske rubrike belgijskog lista "De Standaard" Lieven Sioen ističe da gradovi moraju da budu bolje opremljeni da se nose sa posledicama klimatskih promena.

Bloomberg

"Nažalost, 'ili/ili' je ono što obično podstiče javnu debatu. Lažna dihotomija koja samo pogoršava polarizaciju tokom ovih dana ekstremne vrućine jeste ona između drveća i klimatizacije. Debata je u punom jeku u Francuskoj. Krajnja desnica želi da cela zemlja ima klima uređaje, dok krajnja levica želi da gradi od zemlje, drveta i slame", navodi Sioen i dodaje da nam je, naravno, potrebno i više drveća i više sistema za hlađenje kako bi domovi, škole i starački domovi bili pogodni za život.

Marine Le Pen, populistička desničarka, poziva na masovno subvencionisano uvođenje uređaja, dok tradicionalno neprijateljski nastrojeni 'zeleni' priznaju da bi ugradnja sada mogla da bude neizbežna. Francuska trenutno ima nisku potrošnju, sa samo 25 odsto domaćinstava opremljenih klima uređajem. U Španiji i Italiji taj broj je 50 odsto.

Dilema između AI i klime

Međutim, ekološki ciljevi već neko vreme padaju na listi prioriteta u Briselu. Najpre pod potrebom da se finansira borba protiv deindustrijalizacije evropske ekonomije, potom pod pritiskom da se uvećaju izdvajanja za odbranu i naoružavanje, a na kraju zbog ulaganja sve više novca u razvoj AI i centre podataka kako Evropa ne bi u potpunosti propustila trku u okviru četvrte industrijske revolucije.

Evropsko udruženje data centara, koje lobira u EU u ime kompanija, poručilo je ovih dana Briselu da Evropa mora da da prioritet AI u odnosu na svoje neposredne klimatske ambicije ili u suprotnom rizikuje da preda svoj tehnološki suverenitet Kini.

Prema rečima Lexa Coorsa, predsednika ove lobističke grupe koja u Briselu predstavlja velike tehnološke grupe poput Microsofta, Googla i Amazona, ali brojne evropske kompanije za data centre, evropski energetski sistem nije spreman da napaja napredne centre podataka za AI. Evropa će možda morati da se osloni na nove gasne elektrane kako bi ispunila svoje ciljeve tehnološkog suvereniteta.

"(Elektroenergetska) mreža nije spremna", rekao je Coors ističući da uvođenje obnovljivih izvora energije, planovi za proširenje mreže i nuklearni projekti sledeće generacije, poput malih modularnih nuklearnih reaktora, ne kreću se dovoljno brzo da bi podržali rast AI i data centara. "Ako AI zaostane, to znači da ćemo morati da je kupujemo zauvek, a ne da je gradimo sada".

Bloomberg

 Coors ističe da industrija data centara ostaje posvećena radu na čistoj energiji i nastavlja da podržava solarnu, energiju vetra i nuklearnu energiju, ali  napominje da bi Evropa trebalo da počne da diskutuje o tome da li bi trebalo privremeno da se oslanja na energiju iz gasa kako bi podržala rast AI-ja.

Nasuprot tome, klimatske grupe smatraju da je ranjivost Evrope na energetske krize zapravo rezultat njene kontinuirane zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, te da izgradnja većih kapaciteta za gas rizikuje da oteža problem koji Brisel pokušava da reši.

"Ideja da prespor napredak EU u pogledu klime treba dodatno žrtvovati sagorevanjem više gasa zarad profita tehnoloških kompanija je apsurdna", rekao je Thomas Gelin, portparol Greenpeace-a EU.

I uredništvo španskog lista "El Pais" smatra, dugoročno gledano, postepeno ukidanje fosilnih goriva biće ključno, tako da evropske vlade moraju da se odupru pritisku naftne industrije i zalivskih monarhija, čije očigledni ekonomski interesi su u suprotnosti sa zaštitom klime.

"Veštačka inteligencija ima toliko želju za energijom i vodom da radi protiv toka istorije", ističe se u uvodniku ovog lista i dodaje da vlade i potrošači moraju da izvrše pritisak na ove ogromne kompanije da pređu na čistu energiju. "Kratkoročno gledano, vlade moraju da rade na ublažavanju efekata globalnog zagrevanja, koje će nastaviti da se pogoršava decenijama čak i ako se emisije ugljen-dioksida odmah zaustave".

Bloomberg

Francuski komentator Romari Godin smatra da evropske elite zatvaraju oči pred klimatskim akcijama i da prioritet evropskih proizvodnih modela nije borba protiv ekološkog haosa, niti čak ni protiv njegovih posledica.  

" Pre nedelju dana, tehnološki lobi je pozvao EU da smanji svoje klimatske ambicije kako bi dala prioritet razvoju AI. Zapadne vlade mesecima ukidaju već razvodnjene propise o zaštiti životne sredine koji su uvedeni, sve zarad povećanja profita" kritikuje Godin u komentaru za francuski levičarski portal "Mediapart", dodajući da "strukturna kriza kapitalizma gura ekološku katastrofu u drugi plan".