Zašto evropski fudbalski klubovi ne vole pauze zbog utakmica reprezentacije

Pauza zbog utakmica reprezentacija na polovini je u ovoj fudbalskoj sezoni, koja je ove godine nešto drugačija. Umesto dve, pauza u klupskom fudbalu ukupno će trajati tri nedelje.

Iako se duža pauza zbog utakmica reprezentacija nekim navijačima i vlasnicima klubova čini prilično neprijatnom, promena nije toliko velika koliko se na prvi pogled čini. Sezona 2026/27. prva je u kojoj se primenjuje novi kalendar  utakmica reprezentacija pod okriljem FIFA.

Do sada su u prvoj polovini sezone postojale tri ovakve pauze - u septembru, oktobru i novembru - tokom kojih su se igrale po dve utakmice, a zatim još jedna u martu. FIFA je 2023. godine, kako bi se smanjilo zadiranje u klupski kalendar, odobrila promenu prema kojoj su septembarski i oktobarski termin spojeni.

Prema novom kalendaru, od 21. septembra do 6. oktobra predviđena je pauza od 16 dana, tokom koje reprezentacije mogu da odigraju četiri utakmice. Brojovih pauza u prvoj polovini sezone tako je smanjen sa tri na dve, dok je ukupan broj nedelja bez klupskih takmičenja smanjen sa šest na pet.

Tokom klupske sezone ubuduće će biti samo tri termina za utakmice reprezentacije: od 21. septembra do 6. oktobra, od 9. do 17. novembra i od 22. do 30. marta. Preostala dva termina su u junu i julu, kada je većina klupskih takmičenja već završena.

Ipak, ni to nije smanjilo nezadovoljstvo evropskih klubova, koji se sa nacionalnim fudbalskim savezima spore već više od jednog veka oko ustupanja igrača reprezentacijama.

Klubovi protiv reprezentacija

Spor između klubova i nacionalnih fudbalskih saveza datira gotovo od samih početaka profesionalnog fudbala. Klubovi nerado ustupaju igrače reprezentacijama, pre svega zato što snose finansijski rizik, dok koristi imaju drugi.

Plate igrača i dalje isplaćuju klubovi, dok ih fudbalski savezi za reprezentativne utakmice dobijaju bez naknade ili uz simboličnu naknadu. Ako se igrač povredi dok nastupa za reprezentaciju, klub na određeno vreme ostaje bez njega, ali mu i dalje mora isplaćivati platu.

Tenziје između klubova i reprezentacija dodatno su se pojačale nakon takozvane Bosmanove presude iz 1995. godine. Evropski sud pravde tada je odlučio da igrači iz zemalja Evropske unije po isteku ugovora mogu bez obeštećenja da pređu u drugi klub, a istovremeno je ukinuo ograničenja broja fudbalera iz drugih članica EU.

Presuda je dodatno ojačala položaj igrača i ubrzala internacionalizaciju klubova, ali je posredno doprinela i tenzijama između klubova i reprezentacija. Pošto su klubovi počeli da izdvajaju ogromne iznose za transfere igrača, a tokom reprezentativnih pauza gubili kontrolu nad njima, sve više su ukazivali na finansijski teret koji im donose povrede i preopterećenost igrača.

Nakon Bosmanove presude, 1997. godine osnovana je grupa velikih klubova G-14, koja je pritiskala nadležna tela da klubovima isplaćuju obeštećenje u slučaju povreda igrača. Belgijski klub Charleroi pokrenuo je, naime, pravni postupak protiv FIFA zbog povrede marokanskog reprezentativca Abdelmajida Oulmersa tokom nastupa za reprezentaciju. Spor je trajao nekoliko godina, a grupu G-14 kasnije je nasledilo Evropsko klupsko udruženje (ECA), koje se izborilo za skroman sistem osiguranja i naknada.

Bloomberg

FIFA-ine naknade klubovima

FIFA od 2012. godine u okviru programa Club Protection Programme (CPP) klubovima pokriva plate igrača koji se povrede tokom reprezentativnih obaveza, ali samo pod određenim uslovima.

Igrač zbog povrede mora da bude odsutan najmanje 28 uzastopnih dana, a povreda mora da nastane tokom događaja koji FIFA definiše kao nezgodu. Program može da pokrije igračevu platu u iznosu do najviše 7,5 miliona evra, i to sve dok se ne osposobi za ponovni nastup za klub.

FIFA je pred Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi 2010. godine osnovala i Club Benefits Programme, u okviru kojeg fudbalski klubovi dobijaju deo prihoda od Svetskog prvenstva za igrače koje ustupe reprezentacijama. Program je uveden kao odgovor na višegodišnje tenzije između klubova i fudbala na nivou reprezentacija.

Za Svetsko prvenstvo 2026. godine FIFA je klubovima namenila rekordnih 355 miliona dolara, oko 70 odsto više nego 2022. godine. Prvi put su deo novca dobili i klubovi čiji su igrači nastupali samo u kvalifikacijama. Ovaj program zaseban je u odnosu na Club Protection Programme, koji klubovima obezbeđuje naknade za određene dugotrajne povrede igrača zadobijene tokom reprezentativnih obaveza.

Preopterećenost igrača

Problem predstavlja i sve zgusnutiji raspored. Fudbaleri igraju sve više utakmica u Ligi šampiona, domaćim ligama i kupovima, kao i dodatne reprezentativne utakmice, uključujući Ligu nacija, koja je uvedena pre nekoliko godina.

Klubovi takođe upozoravaju na duga putovanja fudbalera izvan Evrope, nakon kojih se igrači često vraćaju umorni ili povređeni, dok zbog prilagođavanja na vremenske zone gube i dodatne dane za trening.

Međunarodni sindikat profesionalnih fudbalera Fifpro u istraživanju sprovedenom među 1.055 profesionalnih fudbalera iz najvećih evropskih liga utvrdio je da je 55 odsto igrača zbog prenatrpanog rasporeda pretrpelo povrede. Istovremeno, 40 odsto njih reklo je da je zgusnut raspored negativno uticao na njihovo mentalno zdravlje.

Polovina ispitanika rekla je i da su im klupska i reprezentativna takmičenja skratila period odmora. Gotovo polovina, odnosno 46,5 odsto igrača, radije bi imala duže, ali ređe reprezentativne pauze.

Evropski fudbalski kalendar sve je zgusnutiji

Dodatna pitanja o preopterećenosti igrača otvara i novi format pauze za reprezentaciju. Brojni engleski sportski komentatori upozoravaju da je teško zamisliti da engleski reprezentativci za deset dana odigraju sve četiri utakmice u dresu "Tri lava".

Klubovi engleske Premijer lige, koji za razliku od konkurenata u Španiji i Nemačkoj nemaju zimsku pauzu, zato su pred aktuelnu reprezentativnu pauzu povukli neke od svojih engleskih reprezentativaca, među kojima su Cole Palmer, Marcus Rashford, Kobbie Mainoo, Tino Livramento i Declan Rice.

Takve odluke, međutim, otvaraju i pitanje pravičnosti, jer neki igrači dobijaju gotovo tri nedelje odmora, dok drugi u istom periodu moraju da odigraju nekoliko zahtevnih utakmica za reprezentaciju.

Produžena pauza zbog reprezentacije već je donela i nekoliko povreda. Nemački reprezentativac Kai Havertz povredio je mišić zadnje lože na utakmici protiv Holandije, dok je sličnu povredu zadobio i holandski napadač Brian Bobbey.

Povrede igrača klubove skupo koštaju. Prošlogodišnji izveštaj osiguravajuće kompanije Howden procenjuje da su klubovi iz pet najvećih evropskih liga u prethodnih pet godina zabeležili ukupno 22.596 povreda, čiji je finansijski trošak procenjen na 2,97 milijardi funti.

Klubovi Premijer lige imali su čak 24 odsto svih povreda, a samo na plate povređenih igrača potrošili su više od milijardu funti. Najveći trošak zbog povreda među engleskim klubovima imao je Manchester United, oko 154,5 miliona funti.