text size
Nekadašnji košarkaš i reprezentativac Srbije Milan Mačvan posle uspešne sportske karijere loptu je zamenio lešnicima, a parket voćnjakom. Ali za razliku od košarke, gde se rezultat vidi posle 40 minuta napete igre, u ovom poslu na prvu ozbiljnu "pobedu" čeka se malo duže. Lešnici zahtevaju vreme i strpljenje, pa ipak, mnogi voćari u njima vide veliki potencijal, o čemu svedoči i podatak da je od 2021. domaća proizvodnja lešnika gotovo udvostručena.
Pod zasadima lešnika u Srbiji danas je više od 9.000 hektara, a među većim proizvođačima je i kompanija EatFruit Milana Mačvana, koja obrađuje oko 60 hektara (ukupno 85 hektara, računajući razno voće). Domaći rod lešnika približio se neverovatnoj brojki od 10.000 tona prinosa, što nas je navelo da proverimo koliko je ta kultura zaista isplativa i zašto privlači sve veći broj investitora, uključujući bivše vrhunske sportiste.
Srbija među najvećim evropskim proizvođačima
Za razliku od nekih kultura, poput maline, koja je zahtevna i traži brdsko-planinska područja, lešnik nije vezan za jedan region Srbije, već se uspešno gaji od severa do juga. Vojvodina, konkretno, ima najveće površine pod zasadima, naročito Bačka, ali su joj Mačva i zapadna Srbija za petama - sa sve više novih zasada zbog plodnog zemljišta, klime i dostupnosti navodnjavanja.
Leska, višegodišnja drvenasta biljka koja daje lešnik, jedna je od kultura sa najbržim rastom površina u Srbiji. Jedan od razloga je ograničena ponuda na globalnom tržištu, o čemu smo pisali još prošlog leta. Globalno snabdevanje hranom je, inače, vrlo osetljivo na klimatske promene, pa ni lešnik nije izuzetak. Još tada su neki investitori videli priliku u nestašici lešnika, te je finski menadžer imovine Evli u svoj fond Emerging Frontier uvrstio turskog prerađivača lešnika Balsu Gida Sanayi ve Ticaret AS.
Sve veća potražnja za lešnikom podstakla je i domaći EatFruit da razvije investicioni biznis, odnosno projekat. Umesto da štede u banci ili ulažu u nekretnine, građani mogu da investiraju u pojedinačna stabla lešnika preko partnerstva s ovom kompanijom. Od septembra 2025. godine do sada, u projekat EatFruita je investiralo više od 100 ljudi.
Ipak, s obzirom na to da je reč o alternativnom ulaganju, postavlja se pitanje koliko je ova investicija, zapravo, isplativa i koji su rizici.
"Uspešno gazimo 18. godinu u proizvodnji lešnika. Pod zasadima imamo ukupno 85 hektara raznih kultura, a 60 hektara je pod lešnikom. Mi, dakle, već imamo lešnike u punom rodu, pa nemamo ni periode čekanja na povrat", istakao je Mačvan u razgovoru za Bloomberg Adria TV.
Međutim, ako ste početnik u ovom biznisu, računica je sledeća.
"Investitor će kroz deset godina, na primer od danas do 2036, vratiti svoju investiciju, odnosno doći na nulu, i imaće 130 odsto neto zarade ukoliko odluči da izađe iz projekta. Dakle, to je 13 odsto neto zarade na godišnjem nivou. Svesni smo da smo alternativna investicija i da moramo ulagačima ponuditi bolje uslove. Gotovo 80 odsto naših investitora je odlučno da ostane u projektu, kao dugoročnoj investiciji na 40 i više godina. Za mnoge je ova vrsta ulaganja i vid nasleđa za decu", kaže Mačvan, dalje objašnjavajući da je reč o ugovoru o partnerskom, zajedničkom ulaganju u nove plantaže koje će EatFruit podizati.
"Mi smo ovaj model investiranja potpuno uskladili sa svim zakonima NBS, posebno s onima koji se odnose na pranje novca i devizna plaćanja. Investitori su zaštićeni, a iz projekta mogu da izađu kad god požele."
Milan Mačvan / Bloomberg Adria
Govoreći o vezi između sporta i biznisa, odnosno veštinama koje je preneo sa terena na plantaže, Mačvan izdvaja moć timskog rada i duha. "Čak je i ovaj pojam 'moderne zadruge', odnosno udruženog investiranja nastao s idejom da svi radimo timski i napravimo jednu veliku kompaniju."
Dodaje da je na jesen u planu proširenje plantaža lešnika, na još 100 do 150 hektara. Jedan od razloga proširenja, odnosno promena mesta sadnje jeste diverzifikacija same proizvodnje, ali i praćenje klime, to jest vremenskih uslova. U naredne tri do četiri godine, EatFruit planira da pređe prag od čak 600 hektara pod površinom plodova leske, čime bi se pozicionirao kao drugi najveći proizvođač lešnika na Balkanu.
Uzgajanje oraha finansiraju digitalnim tokenomJoš jedan zanimljiv primer srodnog ulaganja u Srbiji. Firma The Walnut Enterprise iz Novog Sada bavi se gajenjem voća - sa težištem na orah, a klijentima nudi da preko onlajn platforme dugoročno ulože novac u projekat uzgoja biljaka i zarade od profita koji firma napravi prodajom voća. Emisija tokena služi prikupljanju novca radi finansiranja sopstvenog poslovanja. U dokumentu je precizirano da se token odnosi na plantažu u Rekovcu od skoro 34.000 kvadratnih metara, gde je od januara do marta 2024. godine zasađeno 1.100 stabala oraha. "Investitor kupovinom TWE_R tokena ostvaruje pravo na kamatu čija visina zavisi od profita plantaže." Drugim rečima, firma ne može investitorima da garantuje fiksni prihod po osnovu ulaganja, budući da isplativost zavisi od pregršt faktora poput klimatskih uslova i kretanja na tržištu. Iako se tokenizacija često poistovećuje sa finansijskim sektorom, u praksi ona obuhvata širok spektar realne imovine. Više o tome saznajte na LINKU.
|
Isplativost uzgajanja lešnika i uporni rast cena
"Podizanje jednog hektara nema neku poentu, s obzirom na neophodnost ulaganja u mehanizaciju, navodnjavanje, sadni materijal. Stoga, investiranje nije smisleno bez barem 10 hektara lešnika, jer sama mehanizacija neće biti isplativa. Što se tiče investiranja u naš projekat, ideja je da se ljudi, uz neki kontrolisani rizik, odluče za jednu zanimljivu vrstu ulaganja, koja će im biti poput hobija, dok nastavljaju da rade svoj bazični posao. Pokušali smo da napravimo balans, to jest da stvorimo alternativni vid investiranja za sve koji nemaju vremena ili dovoljno kapitala da se ovim bave primarno", kaže nekadašnji srpski reprezentativac.
Osim što priča o lešnicima deluje zanimljivo i perspektivno, ulagačima dodatno poverenje ulivaju i ovogodišnje visoke cene. Zbog podbačaja roda u Turskoj, koja proizvodi oko dve trećine svetskog lešnika, globalna ponuda se smanjila, što je poguralo cene rekordno. I dok ovakvi poremećaji pokazuju koliko je tržište osetljivo na klimatske prilike, ujedno su dobar indikator toga koliko proizvođači iz drugih zemalja, uključujući Srbiju, mogu da profitiraju kada najveći svetski snabdevač zakaže. Podsetimo da kilogram lešnika u Srbiji, u maloprodaji, već duže košta oko 3.000 dinara.
Da li je lešnik 'novi pistać'
Pomama za Dubai čokoladom pokazala je koliko društvene mreže mogu preko noći da promene potražnju za određenim proizvodom. Sledeći veliki dobitnik, smatraju investitori Burton Flynn i Ivan Nechunaev iz Terra Nova Capital Advisorsa, mogao bi da bude lešnik. Oni ističu da rast potražnje, ograničena proizvodnja i specifična ekonomika uzgoja čine ovu kulturu jednom od najzanimljivijih poljoprivrednih investicija današnjice.
Lešnik je danas sastavni deo brojnih konditorskih proizvoda / Bloomberg
"Cene lešnika rastu u kontinuitetu od 2023. godine, a Tursku je pogodio zemljotres (u istočnom delu, na granici sa Sirijom) koji je značajno smanjio produktivnost, na malo iznad tone po hektaru. Čile je, stoga, trenutno najkvalitetniji svetski proizvođač lešnika, sa skoro četiri tone po hektaru. Ono što je posebno važno za naš biznis jeste to što smo praktično kopirali čileanski model proizvodnje, implementirajući ga u planove o novim plantažama koje podižemo. Srbija, sasvim sigurno, ubuduće može da se pozicionira kao veliki strateški proizvođač za evropske konditorske kompanije."
I upravo tu se krije odgovor na pitanje zašto Srbija, ako je tako uspešna u proizvodnji lešnika, dobar deo mora da uvozi. Istina je da "ne mora", već je to isplativije, zašto se domaći lešnik izvozi po većim cenama.
"Ovde imamo jednu specifičnu situaciju, a to je da mi, proizvođači, lešnik uglavnom izvozimo po višim cenama, a onda naše kompanije za nešto manji novac uvoze lešnik sa drugih tržišta. EatFruit, konkretno, dosta radi s Italijom i Austrijom, ali i sa domaćim firmama, s kojima želimo da potpišemo ugovor na 15 godina. Gledamo da imamo što više kupaca. Ali bitno je da napomenem da se EatFruit ne bavi lešnikom kao sirovinom, već preradom. Radimo sušenje, kalibraciju, krckanje, čišćenje, zatim pakovanje po želji kupca, uz mogućnost 'white labela' (proizvođač uzgaja, prerađuje ili pakuje lešnike, ali se oni na tržištu prodaju pod tuđim brendom). Zato je i sama izvozna cena viša", objašnjava Mačvan u emisiji Spotlight na Bloomberg Adria TV.
U planu EatFruita je i pasta od lešnika. Poenta prerade lešnika je, dodaje Mačvan, da krajnji proizvod ima dodatnu vrednost, što može biti dobar savet svima koji planiraju da se bave uzgajanjem ove kulture.
(Ceo intervju sa Milanom Mačvanom pogledajte u videu.)
- U pisanju pomogao Stefan Dević.
.webp){kind=icon}
