Može li Srbija postati 'dolina tokena' Balkana?

Dok se Evropska unija tek prilagođava regulativi MiCA, Srbija se već nekoliko godina nalazi u specifičnoj poziciji: ima operativan i primenjiv zakon o digitalnoj imovini, usvojen još 2020. godine. Time se svrstala među prve zemlje u svetu koje su digitalnu imovinu uvele u formalni pravni sistem.

Kako objašnjava Anina Milanović, jedan od vodećih stručnjaka za tržište kapitala i tokenizaciju u regionu, ključna prednost Srbije nije u tehnologiji, već u jasnim pravilima igre. "U Srbiji je izdavanje digitalnih tokena dozvoljeno i ne zahteva prethodnu dozvolu regulatora. Ono što je obavezno ukoliko želite da nudite vaše tokene jeste beli papir - bez njega tokeni ne mogu da se reklamiraju", kaže Milanović za Bloomberg Adriju.

 

Izvor: Anina Milanović 

 

U srpskom regulatornom okviru, beli papir predstavlja osnovni dokument svake emisije digitalne imovine. U njemu su jasno opisani biznis model, prava investitora, struktura tokena, rizici, kao i način korišćenja prikupljenog kapitala.

Bez belog papira, digitalni tokeni u Srbiji ne mogu da se javno nude niti reklamiraju, što ga čini centralnim alatom zaštite investitora. Upravo ta obaveza razlikuje domaću tokenizaciju od neregulisanih kripto-projekata i uvodi je u okvir tržišta kapitala, sa jasno definisanom odgovornošću izdavaoca.

Prema njenim rečima, tokenizacija u Srbiji nije neregulisani kripto-eksperiment, već mehanizam pod nadzorom Komisije za hartije od vrednosti, sa jasnim procedurama i predvidivim ishodima za izdavaoce i investitore.

Više od 12 projekata već je prošlo sistem

U Srbiji je odobreno više od 12 projekata digitalne imovine, od čega se velika većina odnosi na tokenizovane obveznice, odnosno instrumente duga. To znači da investitori ne kupuju vlasničke udele, već finansijski instrument koji nosi pravo na povraćaj glavnice i kamatu.

Samo 12 projekata za pet godina ne zvuči ohrabrujuće, pa smo pitali Aninu za mišljenje zašto je to tako.

"U prve tri godine od početka primene zakona tržište je bilo veoma ograničeno, sa minimalnim brojem izdavalaca. Međutim, tokom poslednjeg perioda vidimo značajan rast broja novih emisija i izdavalaca. To pokazuje tipičnu dinamiku razvoja novog finansijskog instrumenta - tržište reaguje tek kada dobije prve uspešne primere u praksi."

Preduzetnici se ne boje regulative, već nepoznatog modela. Bankarski kredit je poznat, brz i društveno prihvaćen oblik finansiranja. Tokenizacija zahteva edukaciju investitora i drugačiji pristup kapitalu.

Iako se tokenizacija često poistovećuje sa finansijskim sektorom, u praksi ona obuhvata širok spektar realne imovine i ekonomskih aktivnosti. U Srbiji i regionu već postoje ili se razmatraju modeli koji uključuju:

• poljoprivredu - poput tokenizacije prinosa iz voćnjaka, plantaža lešnika ili obradivog zemljišta;

• nekretnine - stambene, poslovne ili logističke objekte kroz instrumente duga;

• energetske projekte - solarne elektrane i druge oblike obnovljive energije i

• obrtni kapital - kratkoročno finansiranje kompanija kroz tokenizovane obveznice (faktoring).

Zajednički imenitelj ovih modela je da token ne predstavlja vlasništvo nad imovinom, već finansijski instrument vezan za njen prihod ili dug, što je u skladu sa važećim zakonom.
"Srbija je jedna od malobrojnih jurisdikcija koja omogućava direktnu tokenizaciju finansijskih instrumenata. To je razlog zašto tokenizacija kod nas funkcioniše", navodi Milanović za Bloomberg Adria.

U praksi, postupak izdavanja tokena u Srbiji ocenjuje se kao administrativno lakši nego u većini EU zemalja, što je jedan od razloga zbog kog se projekti i kapital sve češće sele van strožih regulatornih okvira.

Tokenizacija kao nova generacija tržišta kapitala

Sa tržišne strane, tokenizacija se sve češće posmatra kao nova generacija tržišta kapitala, posebno u regionima sa nerazvijenim berzama. To ističe i Jovan Paunović, direktor kompanije Treesury, jednog od tokenizovanih projekata u realnom sektoru, koij se fokusira na plantaže lešnika.

 

Izvor: Depositphotos

"Privreda Balkana je previše bankocentrična i zavisi od subvencija. Digitalna imovina ima ogroman neiskorišćen potencijal za finansiranje realne ekonomije", podelio je Paunović za Bloomberg Adria.

Njegova teza je da tokenizacija omogućava regionu da preskoči nekoliko razvojnih faza i direktno usvoji savremeniji model finansiranja, bez čekanja da se klasična tržišta kapitala organski razviju.
 

Činjenica je da zemlje sa nerazvijenijim ekonomijama i plitkim tržištima kapitala često pokazuju veću sklonost inovacijama i alternativnim modelima finansiranja. Upravo zato se Srbija nalazi u fazi u kojoj može da preskoči jednu razvojnu stepenicu klasičnog tržišta kapitala i direktno se osloni na nove tehnologije, posebno imajući u vidu da već imamo fleksibilan regulatorni okvir.

Kada je reč o sekundarnom tržištu, očekivati da Beogradska berza preko noći postane tehnološki hab jeste optimistično, ali nije neizvodljivo. Institucionalna infrastruktura već postoji, a tehnološka modernizacija je pitanje strateške odluke i partnerstava.

Inostrani kapital dolazi, ali nailazi na plafon

Jedan od razloga zbog kog projekti u oblasti tokenizacije privlače inostrane investitore jeste fleksibilniji regulatorni okvir u poređenju sa EU MiCA. Srbija se sve češće posmatra kao jurisdikcija pogodna za lansiranje tokenizovanih projekata koji kasnije skaliraju globalno.

Ipak, sistem ima jasno definisano ograničenje: limit od tri miliona evra po projektu." Tri miliona evra je dovoljno za manja preduzeća, ali za ozbiljnije projekte to je vrlo nizak prag", kaže Milanović, dodajući da su u planu izmenama zakona i podizanje tog limita.

Paunović potvrđuje da je upravo taj prag glavna prepreka za veće projekte iz oblasti energetike, nekretnina i industrije, gde je za održiv model često potrebno 20 miliona evra ili više.

Šta nedostaje da Srbija postane Evropski centar za tokenizaciju

Za sledeću fazu razvoja potrebna su tri koraka sa kojima se slažu naši sagovornici: povećanje limita sa tri na najmanje 20 miliona evra, razvoj organizovanog sekundarnog tržišta za trgovinu tokenima, idealno kroz Beogradsku berzu, kao i edukacija privrede i investitora, kako bi se tokenizacija jasno razlikovala od neregulisanog kripto-tržišta. U poređenju sa susedima, gde Bosna i Hercegovina tek radi na zakonu, a Hrvatska i Slovenija deluju pod strožim EU pravilima - Srbija ima kombinaciju regulatorne zrelosti i fleksibilnosti.

Ipak ta strogost EU pravila, može biti i dobra stvar sudeći da tržišta kapitala Slovenije i Hrvatske daleko nadmašuju Srpsku. Dok se u 2026 čega podizanje limita na 20 miliona evra, MiCA EU standardi postaju sve usklađeniji i postoji mogućnost da će Srbija jako brzo izgubiti prednost "prvog igrača" (engl. first movers advantage)

Da li će to biti dovoljno da se pozicionira kao "dolina tokena" (engl. Token Valley) Balkana zavisiće od brzine reformi. Ali za razliku od većine regiona, Srbija tu trku ne počinje od nule - već sa konkretnim projektima, investitorima i funkcionalnim pravilima igre.