Finternet stiže - da li ste spremni?

Finansije u 21. veku su i dalje preskupe i nisu otvorene za sve. Osim toga, u poređenju sa brojnim instant zadovoljstvima koje dobijamo u drugim aspektima našeg digitalnog života, čini se da se novac jednostavno presporo kreće na mreži.

Naravno, došlo je do povećanja efikasnosti zbog bolje komunikacione tehnologije: uhvatiti let od aerodroma John F. Kennedy do Heathrowa je bio najbrži način za isporuku gotovine istog dana preko Atlantika čak i ne tako davne 2010. godine. Ovo više nije slučaj. Ali uprkos svim iskoracima u mobilnom bankarstvu, troškovi doznaka na svetskom nivou i dalje u proseku iznose visokih 6,2 odsto. Za slanje 200 dolara u podsaharsku Afriku potrebno je 15 dolara.

Usko grlo leži u samoj arhitekturi načina na koji se vrednost prenosi sa jednog klijenta na drugog - kao poruke koje se šalju preko pouzdanih posrednika. Zameniti ovaj sistem nekim superiornim dizajnom manje će ličiti na zamenu golubova pismonoša telegramima, a više na zamenu postojećeg sistema računovodstva, starog 700 godina, nečim nalik na internet protokol, samo napravljenom za finansije.

Agustín Carstens, generalni direktor Banke za međunarodna poravnanja (engl. Bank for International Settlements - BIS), i Nandan Nilekani, indijski tehnološki milijarder koji stoji iza najvećeg svetskog programa digitalnog identiteta, predložili su upravo takav finansijski sistem budućnosti. Zovu ga "Finternet". 

U srcu ideje je jedinstvena knjiga (takozvani ledžer - sistem za čuvanje istorije transakcija, prim. prev). Zamislite to kao džinovski semafor na utakmici. Korisnici mogu da ga koriste za praćenje aktivnosti u svojim e-novčanicima, koji će sadržati različite vrste novčića. Neki će predstavljati hartije od vrednosti, drugi bankarske depozite. Treći tip se može sastojati od digitalnih valuta centralnih banaka (engl. central bank digital currencies - CBDC) različitih zemalja ili stabilnih kriptovaluta (stejblkoina) koje izdaju privatne firme.

Depositphotos

 

Realna imovina poput nekretnina, automobila i umetnina imaće ovde svoj sopstveni prikaz vrednost. Klijenti će koristiti finansijske institucije da razmenjuju sve te vrste novčića jedni sa drugima u skladu sa unapred programiranom logikom. Nijedan novčić neće napustiti novčanik ako plaćanje za njega ne stigne iz drugog. Učesnici će pratiti igru ne slanjem poruka, već gledanjem u semafor.

Tokenizacija (proces pretvaranja tradicionalnih hartija od vrednosti u njihove digitalne kopije) mogla bi da približi tržište alternativne klase imovine, vredno 22 biliona dolara, srednjoj klasi koja pati od ograničene likvidnosti. Čak i ako ovi investitori imaju sklonost ka riziku, to jest da traže veće prinose u domenu privatnog kapitala, hedž-fondova ili infrastrukture, nedostaje im mogućnost da prave paušalne opklade koje su "zaključane" u sistemu na duže. Rezanje ovih hartija od vrednosti na manje komade na blokčejnu moglo bi ih učiniti likvidnijima, saopštila je agencija Moody's Investors Service u nedavnom izveštaju.

Svakodnevni troškovi bi takođe mogli da se smanje, posebno u slučaju prekograničnih transakcija. Podnošenje zahteva institucijama za debitne i kreditne račune, a zatim usaglašavanje više knjiga kako bi se osiguralo da niko ne bude oštećen, način je na koji se kašnjenja i troškovi gomilaju. Zbog toga trenutni sistem diskriminiše mala preduzeća i pojedince, jer ih potpuno isključuje ili ih opterećuje naknadama.

 

Još jedna prednost Finterneta je to što može da podrži sve vrste inovativnog namenskog novca, što bi dodalo novi sloj u oblasti programiranja različitih vrednosti pohranjenih kao digitalni novčići i usmerilo ih ka određenom cilju. Na primer, vlade mogu da daju vaučere za obrazovanje siromašnim domaćinstvima i da obezbede da se oni koriste samo u definisane svrhe - školarinu, ručak i pribor za pisanje. 

Ipak, Carstens i Nilekani ne razrađuju detaljno sve potencijalne izazove na tom putu. Da bi Finternet funkcionisao, centralne banke će morati da obezbede digitalni novac - ako ne široj javnosti, onda barem finansijskim institucijama. Ali četiri od pet monetarnih vlasti u svetu ili nemaju jasnu zakonsku moć da izdaju tokenizovani novac ili im je to izričito zabranjeno.

Sledeća poteškoća je suzbijanje prevara putem onoga što se naziva pouzdanim korisničkim identitetom. I to je teško rešiti. Čak i Aadhaar, jedinstvena identifikacija zasnovana na biometriji koji je Nilekani pionirski primenio u Indiji, i dalje je opterećen zloupotrebom i krađom. Pored toga, korisnici moraju da budu sigurni da stavljanje svih njihovih novčanih transakcija na Finternet neće dovesti do kršenja privatnosti - niti će ih učiniti metom nadzora.

Depositphotos

 

Vizija Carstens i Nilekanija zasad se najpribližnije ostvaruje u Brazilu. Tamo je kao rešenje predložena platforma Drex, koja će biti jedinstvena knjiga u kojoj će koegzistirati veleprodajni tokenizovani novac centralne banke, bankarski depoziti, e-novac i državne hartije od vrednosti. Uz to, Banka Francuske (koja predstavlja Evrosistem), centralne banke Japana, Južne Koreje, Meksika, Švajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva i ogranak Federalnih rezervi u Njujorku okupili su se u okviru BIS-ovog Agorá. Cilj je da se u velikim finansijskim institucijama istraži kako tokenizovani bankarski depoziti mogu biti integrisani sa veleprodajnim CBDC-jevima na javno-privatnoj platformi.

Dovođenje pravne i regulatorne arhitekture na željeni nivo će trajati godinama. Ali krajnji test za Finternet biće njegova sposobnost da pridobije potrošače. A korisnicima takva velika promena neće lako pasti. Na primer, novčić koji treba da obezbedi vlasništvo nad digitalnim umetničkim delom obično neće biti registrovan kod javnog organa, ali zato novčić koji predstavlja nekretninu ili vozilo to mora biti. Neki tipovi imovine poput akcija i obveznica biće strogo regulisani, a drugi poput kriptovaluta možda neće. Neki novčići će se trošiti kao što sada trošimo keš jednostavno prebacujući ga iz jedne ruke u drugu - dakle, transakcije će tu biti brze i konačne; drugi novčići pak mogu ličiti na plaćanja čekom.

U zavisnosti od toga da li su registrovani, regulisani, zamenljivi ili složeni, novčići će nositi različita zakonska prava. Njihova privlačnost zavisiće od toga koliko složenosti može da podnese prosečan pojedinac. Finternet trenutno izgleda zastrašujuće - baš kao što su to nekada bila plaćanja putem imejla i mobilnih uređaja. Ali ako je nagrada dovoljno velika, potrošači će se uključiti u to.