Tri načina kako srpske firme mogu da iskoriste digitalnu imovinu

Dok većina kompanija i dalje ne pridaje naročit značaj digitalnoj imovini ili je proučava sa distance, hrabriji igrači već je koriste da unaprede likvidnost, pristupe inostranim tržištima i otvore nove izvore prihoda. Kriptovalute, stejblkoini (stabilne kriptovalute) i digitalni tokeni više nisu samo apstraktni koncepti ili priča za tehnološke entuzijaste - oni postaju praktični alati kojima i srpske firme mogu da unaprede svoje poslovanje i inoviraju brže nego konkurencija.

Ono što je do juče izgledalo kao eksperiment vizionara danas nalazi svoje mesto u glavnim tokovima svetskog finansijskog sistema. Tako vodeće banke i platne institucije razvijaju sopstvene servise za čuvanje i trgovinu digitalnom imovinom, dok sve više kompanija uvodi kripto-komponente u svoje biznis strategije i finansijske rezerve.

Ukupna tržišna kapitalizacija kripto-sektora ovih dana se kreće oko četiri biliona dolara, a poređenja radi, tek nekolicina država ima bruto domaći proizvod koji premašuje tu vrednost.

Kretanje tržišne kapitalizacije kripto-tržišta | Coinmarketcap.com

Takođe, akcije najveće američke kripto-berze Coinbase ranije ove godine uvrštene su u referentni indeks S&P 500, što je bio novi simbolični trenutak koji pokazuje da je kripto-industrija prešla iz sfere alternativnog u srž tržišta kapitala. Ilustrativno je i da se BlackRockov spot bitcoin ETF (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi) upisao u istoriji kao ETF sa najboljim debijem, a slične fondove ponudili su i drugi finansijski teškaši, čime su kriptovalute zvanično ušle u arenu tradicionalnih investicija.

BlackRockov fond koji ulaže u bitcoin već u prvoj godini od pokretanja nadmašio njihov fond koji ulaže u zlato | Bloomberg

Kripto-entuzijasti veruju da pitanje više nije da li će kripto postati deo poslovanja firmi, već kada i kako. A određene opcije dostupne su i ovdašnjim preduzećima. Kako firme u Srbiji mogu da iskoriste prednosti digitalne imovine? Tri su ključne opcije.

1. Transfer vrednosti kroz stejblkoine

Kako podseća brend ambasador kripto-menjačnice Crypto12 Bogdan Vujović, kripto je došao kao evolucija finansijskog sistema. "To znači da finansijski sistem ima prostora za napredak, uključujući i sam kripto u okviru njega", kazao je on na nedavno održanoj konferenciji "Kripto Potencijali 2025" u Beogradu.

A ono što se bankama najviše zamera u kontekstu međunarodne trgovine je sporost plaćanja, istakao je, jer "to uglavnom ide preko SWIFT-a, što je infrastruktura koja je izgrađena još sedamdesetih godina prošlog veka". "Ona u međuvremenu jeste unapređivana, ali i dalje taj proces međunarodnog plaćanja traje po nekoliko dana", kazao je Vujović, dodavši da u računicu treba uvrstiti i provizije, koje u nekim slučajevima mogu biti visoke, kao i naknade kod konverzije valuta.

"Takođe, postoji rizik od odbijanja transakcija. Ako su u pitanju sumnjive i kriminalne transakcije - naravno da one neće biti izvršene i ne treba da budu izvršene, ali ono što se po pravilu javlja kao najveća prepreka jesu korespondentne banke, dakle ne saradnja sa bankom primaoca ili pošiljaoca nego sa onim igračima koji moraju da posreduju između njih", naveo je.

Kako kripto ovde može pomoći? "Rešenje mogu biti stejblkoini. To su tokenizovane fiat valute koje ne idu tradicionalnim bankarskim sistemom, nego se nalaze u formi tokena i oni putuju kroz različite blokčejn protokole. Najveći deo stejblkoina je zasnovan na američkom dolaru i, kao što znamo, dolar je i dalje svetska valuta broj jedan, bilo za svetsku trgovinu, bilo za rezerve vrednosti", ocenio je Vujović.

Stejblkoini su, prema njegovim rečima, nastali pre desetak godina, kao odgovor na potrebu trgovaca i investitora na kripto-tržištu. Danas se u velikoj meri i dalje koriste za kripto-trgovinu, ali sve više ih koristi i šire građanstvo i privreda, najćešće za slanje doznaka ili vršenje nekih B2B (engl. Business to Business - od firme do firme) međunarodnih plaćanja. "Stejblkoini kao takvi postoje na blokčejnu, to jest samo u digitalnom obliku, i da biste ih koristili, kao i bilo koju drugu kriptovalutu, naravno, morate da imate digitalni novčanik. Oni funkcionišu bez banke, bez posrednika u tradicionalnom smislu, što znači da ne idu SWIFT putem, a nude brža, globalnija i po pravilu jeftinija plaćanja, odnosno prenos vrednosti. Rizik od blokade transakcije kod stejblkoina je minimalan i stejblkoini su dostupni 24/7 - banke, kao što znamo, nisu."

Depositphotos

I mada stejblkoini, odnosno digitalna imovina kao takva, u Srbiji nemaju zakonski status novca - što je slučaj i u velikoj većini drugih država sveta - to ne znači da opisane transakcije između firmi nisu moguće.

"Mi pravno gledano ne možemo vršiti plaćanja stejblkoinima, ali se to može izvesti na drugi način i u skladu sa zakonom", rekao je Vujović, dodavši da bi procedura podrazumevala da firma A u nekoj kripto-menjačnici konvertuje fiat novac u stabilnu kriptovalutu i potom tu kriptovalutu pošalje firmi B, koja bi je onda konvertovala ponovo u fiat novac. Na taj način, ceo proces može biti gotov u istom danu. "Ovde pravno gledano ne može biti reči o ugovoru o kupoprodaji jer digitalna imovina nema zakonski status novca, ali se može sklopiti ugovor o razmeni, što znači da u ugovornoj strukturi vi iskazujete vrednost u dinarima ili bilo kojoj drugoj valuti, ali vaša obaveza se umesto isplate novca završava prenosom stejblkoina - to je suština i ovo je legalno i funkcioniše."

On je ukazao na to da stejblkoine uglavnom koriste tehnološke kompanije, uvoznici i izvoznici koji imaju potrebu da pošalju ili prime vrednost iz neke druge jurisdikcije, frilenseri i trgovci generalno. Inače, dva najveća i ubedljivo najpoznatija stejblkoina su USDT i USDC, istakao je.

2. Digitalni tokeni

Izdavanje digitalnih tokena poslednjih meseci krči svoj put u praksi domaće poslovne zajednice, a Komisija za hartije od vrednosti kao nadležno regulatorno telo zasad je odobrila 11 belih papira za ovu vrstu imovine. Od toga njih 10 praktično su prospekti za tokenizovane korporativne obveznice, dok jedan token predstavlja digitalni sertifikat o svojini i dokaz o autentičnosti proizvoda - što je svrha u koju brojni svetski brendovi već neko vreme koriste tokene na blokčejnu.

Izdavanje digitalnih tokena polako postaje atraktivniji oblik finansiranja za projekte i kompanije koje žele da zaobiđu tradicionalno tržišta kapitala (koje je u Srbiji i dalje na niskom nivou razvijenosti) i bankarske kanale. Za razliku od klasičnih kredita ili korporativnih obveznica, tokenizacija po pravilu omogućava fleksibilniji pristup kapitalu i niže troškove, imajući u vidu da banke neretko nameću stroge uslove ili visoke kamatne stope.

Depositphotos

Digitalni tokeni omogućavaju da i mali i institucionalni investitori direktno ulažu u projekte, uz transparentan mehanizam praćenja i mogućnost ostvarivanja prinosa koji su u načelu viši nego u slučaju klasične štednje.

Pionir na ovom polju u zemlji je bila beogradska fintek kompanija Finspot, koja je svoj prvi digitalni token emitovala 2022, a kako su tada rekli predstavnici firme, očekuje se da će tokenizacija s godinama steći veću popularnost kod domaćih preduzeća.

Komisija za hartije od vrednosti tim povodom je ocenila da su digitalni tokeni posebno značajni kao vid alternativnog finansiranja mladih i inovativnih kompanija - startapova, mada su u Finspotu dali širu listu potencijalnih korisnika tokena u poslovanju. "Mnogo toga može biti predmet tokenizacije, od fizičkih stvari poput nekretnine, do apstraktnih poput učešća u profitu. Imajući to u vidu, teško je odrediti podskup vrsta privrednih društava koje od tokenizacije mogu imati najviše koristi. Gledajući slične primere u 'crowdfundingu' (grupnom finansiranju), možda su to u ovoj fazi kompanije koje već imaju jak brend i izgrađenu mrežu pratilaca ili pak firme koje se bave oblastima koje su važne širokoj populaciji, poput projekata zelene energije", rekao je tom prilikom predstavnik kompanije. 

3. Investicija u kripto kao zaštita od inflacije

Vujović je skrenuo pažnju i na ulaganje u digitalnu imovinu u cilju čuvanja i uvećanja vrednosti kojom neka firma raspolaže. "Problem u inflaciji nije što jede samo naš novac sam po sebi, već što jede našu ekonomsku energiju jer da bismo bili isplaćeni za nešto, da bismo dobili novac, mi smo ulagali ono najvrednije što imamo - to je naše vreme, naša energija. Za to smo dobili neki novac, a taj novac će za godinu dana vredeti za sedam do 10 odsto manje, što nikako nije dobro. Suština investiranja je naći imovinu kojoj vrednost raste brže nego što vrednost novca propada."

Govoreći na pomenutom događaju u Beogradu, on je ukazao na to da danas postoji više od 10.000 različitih kriptovaluta i da je najveći broj njih "čisto smeće, jer su ili od starta osmišljene kao prevara ili zato što jednostavno nemaju nikakvu ekonomsku vrednost".

One koje Vujović vidi kao atraktivne jesu vodeći digitalni novčići: bitcoin i ether. "Dokaz da su oni globalno bitni jeste činjenica da već dve godine postoje na Wall Streetu u formi ETF-ova, što znači da Wall Street investira novac svojih klijenata u bitcoin i ether, dakle, veruje u njih. I kao što veliki svetski finansijski igrači investiraju u kriptovalute, tako to mogu i pravna i fizička lica u Srbiji."

Većini ljudi verovatno je prva asocijacija na bitcoin rast vrednosti, ocenio je. "I to je u redu - u svaku investiciju ulazimo primarno da bismo nešto zaradili, odnosno čuvali vrednost. Ako pogledamo rast vrednosti bitcoina za 16 godina - on je porastao sa 0,003 dolara do najviše vrednosti od 126.000 dolara. Da li je ovo sigurna garancija da će u budućnosti 100 posto nastaviti da raste? Valjda nema potrebe da vam kažem da nije, ali prošlost je generalno dobar indikator za predviđanje budućnosti", rekao je tokom obraćanja na konferenciji, naglasivši da ne zna da je ijedna akcija imala ni približno tako snažan rast u istom periodu.

Iako prvobitno osmišljen kao svetski protokol plaćanja, bitcoin je u međuvremenu stekao reputaciju digitalnog zlata, to jest čuvara vrednosti, podsetio je i naveo da ovaj digitalni novčić trenutno čini 0,2-0,3 odsto svetskog bogatstva. "To znači da kao digitalni čuvar vrednosti ima još mnogo potencijalnog prostora da poraste, to jest da preuzme deo kapitala koji se nalazi u nepokretnostima, akcijama, obveznicama..."

Bitcoin se, inače, upoređuje sa zlatom jer je, pre svega, ograničene količine - ukupan broj novčića koji može ikada da se izrudari jeste 21 milion. Ipak, iako postiže impozantne tržišne rezultate, priča o tome na čemu se tačno zasniva njegova vrednost i dalje ostaje maglovita za mnoge posmatrače tržišta, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.

"Jedna od glavnih zamerki na račun kriptovaluta jeste da ne mogu imati realnu vrednost jer iza njih ne stoje države ili kompanije, ne postoji neki realan biznis iza toga. Ovo u načelu nije netačno, ali nije ni tačno - zašto? Bitcoin je kriptovaluta koju nam niko ne može oduzeti niti zabraniti da koristimo, iza njega stoji najjača kompjuterska mreža na svetu i on je jedina imovina koja objedinjuje koncepte banke, platnog sistema i valute istovremeno", kazao je Vujović.

Bloomberg

Takođe, u poređenju sa nekim drugim klasama imovine, poput nekretnina koje su prilično popularna investicija u Srbiji, bitcoin se lakše prodaje, ne podrazumeva visoke troškove prodaje, može se poneti sa sobom i ne podleže redovnom plaćanju poreza na imovinu samo zato što ga posedujete, nabrojao je.

Dok držanje tradicionalnog novca u banci nosi rizike u slučaju da banka propadne, bitcoin svaki korisnik može da čuva sam za sebe u svom digitalnom novčaniku, naglasio je poznavalac. Istini za volju, važeća regulativa nalaže da osigurani iznos po deponentu u jednoj banci iznosi 50.000 evra, dok u slučaju gubitka digitalne imovine ili njenog pada vrednosti korisnik ne može računati na takvu institucionalnu pomoć.

"Treba imati u vidu da nivo zaštite korisnika digitalne imovine ni u jednoj državi u kojoj je dozvoljeno korišćenje virtuelnih valuta nije na nivou zaštite korisnika finansijskih usluga, niti su transakcije s digitalnom imovinom obuhvaćene sistemom kakav je sistem osiguranja depozita, kojim bi se obezbedila zaštita novčanih sredstava i druge imovine korisnika digitalne imovine u slučaju stečaja ili likvidacije pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom", rekli su ranije u Narodnoj banci Srbije.

Vujović je ocenio da je za firme najbolje da investiraju i u bitcoin i u ether, jer su to dve vrste imovine koje su međusobno komplementarne. Prema njegovim rečima, Ethereum je praktično infrastruktura za razvoj decentralizovanih projekata, pri čemu sve veći broj institucionalnih investitora prepoznaje njegov potencijal u razvoju nove verzije interneta.

"Za razliku od Bitcoina, Ethereum omogućava i 'staking', što znači da svoje ethere možete deponovati na određeni protokol i dobiti neku vrstu prinosa", zaključio je.

Odricanje od odgovornosti: Sve informacije su opšteg karaktera i ne predstavljaju investicione savete.