Srbija ne pruža ruku spasa davljenicima u kriptu, lenjost skupo košta

Bankrot kripto-berze FTX u kom su zbrisane milijarde dolara zatekao je brojne investitore u kriptovalute nespremne i još je otvoreno pitanje u kom obimu će korisnici moći da povrate svoja sredstva. Nejasno je i kakve pravne posledice čekaju rukovodstvo berze, predvođeno sada već njenim bivšim izvršnim direktorom Samom Bankman-Friedom. Ono što pak jeste jasno kada su naši građani u pitanju jeste da ovdašnji organi ne snose odgovornost za eventualne štete pričinjene onima koji su se opekli o kripto, bilo da ih je oštetila strana firma ili ih potencijalno jednom ošteti i neka naša.

Stoga, ovo je jedan veliki edukativni kurs za sve koji ulažu u kripto, jer očigledno mnogi investitori nisu bili svesni rizika, ocenjuje savetnik za kriptovalute u Crnoj Gori Novak Svrkota.

Podseća da pojedini karakterišu aktuelnu situaciju kao najveći ovakav pad ili najgoru nedelju u kripto-industriji. "Možda, ali samo za one koji su u kripto-svetu odskora i ne sećaju se pada Mt. Goxa 2014, berze koja je nosila 80 odsto kripto-prometa. A bitcoin je tada pao sa 1.300 na 100 dolara."

Slom na tržištu, ali i čistka loših igrača i novi rekordi

Kratkoročna posledica, priča Svrkota, jeste slom tržišta. "Pored BlokFija (kog je FTX svojevremeno spasao od bankrota, a sada su zbog svega blokirali sredstva korisnika, prim. aut.), domino efekat će verovatno pogoditi još nekoliko većih igrača. Velika većina berzi nema 100 odsto rezervi sredstava korisnika. Ko će biti pogođen, zavisiće i od glasina - videli smo da jedan tvit Changpenga Zhaoa znači dosta da se izazove "bank run" (pojava u kojoj veliki broj štediša istovremeno povlači svoj novac iz banaka zbog zabrinutosti za njene finansije, prim. aut.)", navodi on.

Bloomberg

 

Pa ipak, smatra da je pad FTX-a i drugih kripto-projekata (3AC, Terra-Luna, Celsius, Voyager...) ove godine, na duge staze dobar za industriju. "Dugoročno će ova dešavanja doneti pozitivne stvari - opstanak na sceni onih igrača koji imaju integritet, dobru poslovnu etiku. Druga stvar koja će se dogoditi je ubrzan dolazak jasnije regulative i veće uključivanje tradicionalnih finansijskih igrača u kripto-sektor."

Trenutno tržište medveda i regulativa u vezi sa kripto-novčićima, kaže, svešće broj kriptovaluta na racionalni broj. "Uz veće učešće institucionalnih investitora, to znači da ćemo u sledećem ciklusu videti nove rekordne cene valuta koje prežive."

Upitno kako je regulativa mogla da spreči pad

Mnogi se ovih dana pozivaju na zakonske okvire u kripto-sektoru, polažući nade u to da bi više regulative značilo manje bola za investitore. Tako se, između ostalih, o slučaju oglasila američka ministarka finansija Janet Yellen, koja je u intervjuu za Bloomberg News uporedila ovaj slučaj s razvijenim finansijskim tržištima, gde pravila bolje štite ulagače.

Bloomberg

 

"U drugim regulisanim berzama imali biste odvajanje imovine kupaca", rekla je ona. "Ideja da biste mogli da koristite depozite klijenata berze i pozajmite ih zasebnoj kompaniji koju kontrolišete za operacije sa leveridžovanim, rizičnim ulaganjima - to ne bi bilo nešto što je dopušteno."

I sam Zhao pozvao je na veći stepen regulacije, rekavši da njegov Binance planira da predvodi napore sa drugim igračima u industriji da se postave svetski standardi posle bankrota rivalskog FTX-a.

S druge strane, osnivač i izvršni direktor prve kripto-menjačnice u Srbiji ECD Aleksandar Matanović poručuje da ne vidi kako bi oštrija zakonska regulacija mogla da spreči urušavanje Bankman-Friedove kripto-imperije.

"U konkretnom slučaju FTX-a, dodatna regulativa nije bila potrebna. Jedna kripto-berza ne bi smela da nema sva sredstva korisnika dostupna, ako posluje po zakonskim i etičkim pravilima. To nije banka, pa da sredstva korisnika dalje plasira. Postoje, naravno, izuzeci, ali u tom slučaju korisnici o tome treba da budu obavešteni", poručuje Matanović.

Suprotno Svrkotinom stanovištu, on ne misli da većina kripto-berzi funkcioniše po principu da se tako služi novcem korisnika. "Ovo je prvi takav slučaj za koji znam. Bilo je hakovanja berzi, ali ne i situacija gde berza nema dostupna sredstva, jer ih je iskoristila za investicije koje su se posle pokazale neuspešnim."

Depositphotos

 

Pritom, napominje direktor kripto-menjačnice, treba imati u vidu da berze uglavnom ne mogu da istog trenutka vrate sredstva svim investitorima. Razlog tome je što se dobar deo toga drži u takozvanim hladnim novčanicima (engl. cold wallets - platforme za skladištenje sredstava van interneta), odakle izvlačenje imovine može potrajati satima, pa i par dana.

Korisnici u Srbiji ne mogu da računaju na pomoć države, firme dužne da ih upoznaju s rizicima

Naša zemlja i dalje nema razvijeno kripto-tržište. Zasad imamo samo jednu menjačnicu i nijednu berzu za trgovanje kriptom.

Podsetimo, iako nijedna menjačnica u ovom sektoru još nije dobila licencu od NBS, važeći zakon o digitalnoj imovini omogućava firmama da, uz ispunjenje određenih uslova, dobiju privremenu dozvolu za rad dok se definitivno ne utvrdi da li će im biti dodeljena licenca regulatora. ECD je jedino privredno društvo koje pruža usluge povezane s virtuelnim valutama (naš zakon ne prepoznaje termin kriptovaluta, već virtuelna valuta) u skladu s tim prelaznim režimom.

NBS ističe da kripto-menjačnice (lica koja pružaju uslugu kupovine i prodaje virtuelnih valuta za novčana sredstava) ne mogu da drže novčana sredstva svojih korisnika, to jest mogu primati novčana sredstva svojih korisnika isključivo radi izvršenja konkretne transakcije.

Depositphotos

 

S druge strane, iako u našoj zemlji trenutno ne posluju, niti su poslovale kripto-berze (platforme za trgovanje digitalnom imovinom koje omogućavaju povezivanje trećih lica radi kupovine, prodaje i/ili zamene digitalne imovine), organizatori ovakvih platformi u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini mogu da drže novčana sredstva svojih korisnika radi izvršenja transakcija na toj platformi. Ipak, ističu iz NBS, dužni su da za svakog korisnika otvore račun u banci koji je odvojen od novčanog računa organizatora te platforme i koji ne može biti predmet prinudne naplate i izvršenja koje se sprovodi nad tim organizatorom.

"Imajući u vidu i da je Zakonom o digitalnoj imovini propisana obaveza pružaoca usluga da vodi evidenciju o novčanim sredstvima i virtuelnim valutama korisnika koje drži, naša zemlja je tim zakonom, u odnosu na uporednu regulativu i praksu u ovoj oblasti, u većoj meri obezbedila umanjenje rizika od gubitka novčanih sredstava i druge imovine korisnika, ali ti rizici se ipak ne mogu predvideti, niti eliminisati, na šta Narodna banka Srbije kontinuirano upozorava", navode u centralnoj banci.

Hipotetički, ako bi došlo do sloma neke ovdašnje kripto-berze, Matanović ističe da korisnici ne bi mogli da se oslone na podršku države, kao što bi to bio slučaj da se radi o depozitima u bankama.

To za naš portal potvrđuje i sama centralna banka.

"Zakonom o digitalnoj imovini izričito je propisano da Republika Srbija, Narodna banka Srbije, Komisija za hartije od vrednosti i drugi nadležni organi i organi javne vlasti ne garantuju za vrednost digitalne imovine i ne snose odgovornost za bilo koju eventualnu štetu i gubitke koje korisnici i drugi imaoci digitalne imovine i/ili pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom i/ili treća lica pretrpe u vezi sa obavljanjem transakcija s digitalnom imovinom", upozoravaju u NBS.

Prema njihovim rečima, pružaoci usluga povezanih s digitalnom imovinom dužni su da pre uspostavljanja poslovnog odnosa s korisnikom ili vršenja transakcije, istog obaveste o rizicima obavljanja transakcija s digitalnom imovinom, uključujući rizik od delimičnog ili potpunog gubitka novčanih sredstava, odnosno druge imovine. Takođe su dužni da ga obaveste o tome da se na transakcije s digitalnom imovinom ne primenjuju propisi kojima se uređuje osiguranje depozita ili zaštita investitora, kao ni propisi kojima se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga.

Bloomberg

 

"Treba imati u vidu da nivo zaštite korisnika digitalne imovine ni u jednoj državi u kojoj je dozvoljeno korišćenje virtuelnih valuta nije na nivou zaštite korisnika finansijskih usluga, niti su transakcije s digitalnom imovinom obuhvaćene sistemom kakav je sistem osiguranja depozita, kojim bi se obezbedila zaštita novčanih sredstava i druge imovine korisnika digitalne imovine u slučaju stečaja ili likvidacije pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom", kaže centralna banka.

Dodaje da, u slučaju stečaja određenog pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom, u našoj zemlji se primenjuju redovna pravila stečajnog postupka, a korisnici imaju status poverilaca u tom postupku i na taj način se i namiruju.

Naravoučenije

Svrkota i Matanović saglasni su u stavu da, ako niste od onih koji svakodnevno trguju kriptovalutama (takozvani trejderi), nema razloga da svoja sredstva držite na nekoj berzi. Umesto toga, treba ih čuvati u hladnom novčaniku.

"Razlog zbog kojeg ljudi ostavljaju imovinu na berzi uglavnom je, nažalost, lenjost", kaže Matanović.

Depositphotos

 

S druge strane, trejderi bi mogli biti pažljivi, pratiti šta se dešava u industriji i tražiti znake upozorenja.

"Ukoliko se trejduje, treba izabrati platforme koje su regulisane na odgovarajući način i koje su vršile reviziju sredstava kojima raspolažu", navodi Svrkota.

Stručnjaci podsećaju na izreku "Not Your Keys, Not Your Coins" (nisu vaši ključevi - nisu vaši novčići) koja se često može čuti u kriptu i koja praktično upozorava na činjenicu da ukoliko nemate kontrolu nad kodom koji omogućava pristup vašem računu zapravo i ne posedujete ta kripto-sredstva.

Izvršni direktor Revuta Vedran Vukman rekao je za Bloomberg Adria TV da situacija s FTX-om nije ništa neobično. "Rekao bih da je to nešto sasvim normalno. Nažalost, pogodilo se sa prirodnim ciklusom kripto-tržišta - ovo je već treći put za imamo kripto-zimu, pa to sada jako loše izgleda."

Tržište je mlado, dodao je on, pa je moguće očekivati da će još neki kripto-projekat pasti na isti način.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar