Šta donosi dolazak nove kripto-ere u Srbiji

Pet godina otkako je u Srbiji usvojen Zakon o digitalnoj trgovini (ZDI) - okvir koji je tada postavio regulatorne temelje kripto-sektora - dosta toga se promenilo na domaćem, a još daleko više na svetskom tržištu. Ipak, i dalje postoji mnogo prostora za razvoj, pri čemu bi prva sledeća krupna promena u zemlji mogla upravo biti dopuna i izmena postojećeg zakona.

Tržište traži jasniju regulaciju kako bi dobilo kredibilitet i sigurnost, a dobro osmišljena pravila ne koče nužno razvoj. Zapravo, ako su valjano postavljena, mogu ga i podstaći i otvoriti prostor za širu institucionalnu primenu, napominju poznavaoci prilika.

Srbija se u tom smislu nalazi u specifičnom položaju, budući da je mala privreda koju prepoznaju kao jedan od centara za blokčejn tehnologiju, već ima svoj zakon o digitalnoj imovini, donet pre evropske regulative MiCA (engl. Markets in Crypto‑Assets) i istovremeno teži usklađivanju sa standardima Evropske unije (EU).

"Strateški cilj Republike Srbije je članstvo u EU, samim tim primena MiCA regulative nas čeka pre ili kasnije. Moj generalni stav je da ne treba da čekamo previše, već da iskoristimo dobru početnu tačku u smislu zakona koji je donet na vreme, kao i sve one pozitivne stvari koje smo u stanju da iskoristimo u ovom trenutku. Ovde ne mislim samo na stvari iz regulative koju donosi EU, nego iz najbolje svetske prakse koju možemo da pronađemo, da jurnemo dalje napred ka najsavremenijim rešenjima kada je regulativa u pitanju", kazao je predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković na konferenciji "Kripto Potencijali 2025" u Beogradu.

Prema njegovim rečima, država je identifikovala da postoje značajni potencijali u sektoru digitalne imovine koje treba iskoristiti i radi se u smeru unapređenja aktuelnog ZDI.

 

"Jedna inicijativa je već krenula iz Ministarstva finansija ka Komisiji za hartije od vrednosti i Narodnoj banci Srbije (NBS), sa idejom da se inovira regulativa u ovoj oblasti. Već su neki prvi stavovi razmenjeni i ono što nas čeka u narednom periodu jeste dalje utvrđivanje ciljeva i razmena iskustava. Videćemo kroz ovu rundu razgovora, konsultacija i rada na rešenjima za neke izmene i dopune ZDI koliko daleko ćemo svi biti spremni da odemo", naveo je.

Podsećanja radi, važeći zakon prepoznaje dva regulatorna tela zadužena za oblast digitalne imovine: Komisiju za hartije od vrednosti, koja je nadležna za regulaciju sektora digitalnih tokena, dok je NBS regulator za oblast virtuelnih valuta. Centralna banka zasad je izdala tri dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama (što je, inače, zvaničan termin za ono što se u kolokvijalnom govoru naziva kriptovalutama), to jest tri firme su dobile licencu da posluju kao kripto-menjačnice.

Komisija je, s druge strane, odobrila 11 belih papira za digitalne tokene, što su praktično dokumenta slična prospektu kod postupka izdavanja hartija od vrednosti i omogućavaju zainteresovanim investitorima da donesu informisane odluke o ulaganju u konkretan token.

Depositphotos

Ovo nameće pitanje može li tokenizacija u Srbiji biti strateški prepoznata kao dominantan smer daljeg razvoja šireg sektora. "To je jedno od ključnih pitanja - šta mi želimo da vidimo na tržištu digitalne imovine", kazao je Janković.

Kako je dodao, "vidimo da su digitalni tokeni naišli na dobar odziv izdavalaca i investitora, da se u tom segmentu regulacija pokazala kao vrlo dobra".

"Privreda prepoznaje potencijal - imali smo čitav niz zahteva koji su bili u proceduri i odbijeni su, kao što imamo i pregršt onih koji su trenutno u proceduri. Kao država, imamo prilično jednostavan izbor ovde: ili ćemo se prilagoditi tržišnim kretanjima ili će prosto tržišni učesnici naći neku jurisdikciju koja će im pružiti mogućnosti koje oni očekuju. To može biti Švajcarska, Francuska, Sjedinjene Američke Države (SAD)... Smatram da imamo dovoljno znanja i iskustva da težimo ka većoj otvorenosti i ne samo zadržimo domaće učesnike tržišta, nego i privučemo igrače iz regiona", zaključio je predsednik komisije. 

Službe za odnose sa javnošću NBS i Ministarstva finansija nisu odmah odgovorile na upit Bloomberg Adrije o očekivanja po pitanju izmene i dopune ZDI.

Suosnivač i direktor za strategiju u domaćoj kripto-menjačnici Crypto12 Dušan Petrović smatra da su srpski regulatori bili korak ispred EU i da je ovdašnji zakon stroži od sadašnjih evropskih regulativa. "Koliko god to može biti loše za posao - jer znamo da preterano stroga regulativa ubija tržište, toliko je i dobro jer je regulatorni okvir internacionalno priznat i pomaže lakšem otvaranju poslovnih odnosa sa bankama, posredničkim bankama, partnerima i pružaocima usluga u inostranstvu."

Prilagođavanje poreske politike

Depositphotos

Pomoćnik ministra u sektoru za fiskalni sistem Ministarstva finansija Dragan Demirović istakao je na pomenutom događaju da će poreski aspekt pratiti dešavanja koja se tiču ove industrije, uz ocenu da zemlja i sada imamo veoma pogodno poresko okruženje, prvenstveno misleći na podsticaje za inovacione aktivnosti.

"Ono na čemu treba raditi je pojednostavljenje svih tih procesa prijave, na digitalizaciji postupaka, tako da se nadam da ćemo uspeti da, pored ostalog, i smanjimo troškove plaćanja i prijave poreza", kazao je.

Govoreći o usklađivanju sa pravom EU, on je naglasio da je ministarstvo preuzelo obavezu da unapred pripremi sve poreske propise tako da oni budu u skladu sa propisima EU. "Ali kada će oni početi da se primenjuju zavisi od toga kada ćemo pristupiti EU. Svakako i sam taj postupak će nam verovatno otvoriti mogućnosti da neka rešenja počnemo već da primenjujemo u međuvremenu, a da ona za koja procenimo da nisu adekvatna u tom trenutku ne primenjujemo dok ne budemo morali."

Demirović je odbio da pruži dodatnu izjavu o ovoj temi.

Banke se spremaju da prihvate kripto

Inače, kako je Bloomberg Adria već pisala, ZDI finansijskim institucijama teorijski nudi tri vrste dodira sa digitalnom imovinom. One mogu:

• Pružati takozvanu kastodi (engl. custody) uslugu, to jest uslugu čuvanja kriptografskih ključeva;

• Imati vlasništvo u brokersko-dilerskom društvu i organizatoru tržišta koji pruža usluge povezane s digitalnom imovinom;

• Ulagati (uz dozvolu NBS) u digitalne tokene koji imaju odlike finansijskog instrumenta ili koji se koriste isključivo u svrhu ulaganja.

Kada je reč o kastodi uslugama, specijalista za devizno poslovanje u Banci Poštanska štedionica Stefan Vukotić podsetio je da to što banke trenutno mogu da čuvaju kripto-ključeve ne znači da mogu i samu digitalnu imovinu - i upravo u ovoj činjenici vidi mogućnost za unapređenje.

"Ono što je potencijal tu jeste da se novim regulativama, a mislim da ima i naznaka da tako nešto možemo očekivati, omogući čuvanje, čak i deponovanje digitalne imovine, eventualno uspostavljanje zaloge na digitalnoj imovini", rekao je Vukotić na konferenciji.

Potonje bi bio novi korak napred za kreditna poslovanja, budući da su nedavno prvi put kao zaloga za kredit u Srbiji iskorišćene investicione jedinice jednog fonda.

Na pitanje koliko smo daleko od toga da tradicionalne finansijske institucije na ovaj način integrišu digitalnu imovinu u svoja poslovanja, predsednika izvršnog odbora u UniCredit Bank Srbija Nikola Vuletić procenio je "da nismo daleko", te da bi za to potrebna infrastruktura mogla biti izgrađena koliko već sledeće godine.

Bloomberg

"Prirodno je da u bankama ljudi čuvaju digitalnu imovinu, kao što čuvaju keš. I banke bi to verovatno mogle da naplate, pa otuda interes banaka da te kastodi usluge ponude u budućnosti klijentima. To je jedan deo u tom lancu vrednosti koji će banke sigurno da istražuju. A ko će biti prvi, kako i koji su rokovi - teško je precizirati", naveo je.

Petrović čak ističe da istraživanja pokazuju da oko 27 odsto prihoda banaka dolazi od naknada i provizija, da se uočava opadajuća tendencija na tom polju i da banke moraju da nađu druge izvore prihoda. "Zanimljivi je podatak Chainalysisa, koji procenjuje da lica iz Srbije - i pravna i fizička - drže oko 5,5 milijardi evra u digitalnoj imovini. To je podatak iz 2024, što je velika svota, pa zašto banke ne bi 'napale' to tržište i bile čuvari imovine? One su prirodno stanište za to, imaju ustaljene procedure za čuvanje svojine i ovo je za njih samo još jedna usluga."

Pojačana kontrola kripto-transakcija

U međuvremenu, Uprava za sprečavanje pranja novca skoro je raspisala javnu nabavku za razvoj i implementaciju softverskog rešenja namenjenog praćenju trgovine kriptovalutama.

Kako su iz te uprave istakli u pisanim odgovorima Bloomberg Adriji, kriptovalute imaju važnu ulogu u međunarodnim tokovima kapitala, investicijama i inovacijama, ali paralelno s tim predstavljaju i izazov za nadzorna tela kada je reč o transparentnosti i sprečavanju potencijalnih zloupotreba. U tom smislu, skreću pažnju na činjenicu da je Srbija ovu oblast normativno uredila na sveobuhvatan način, ne samo kroz ZDI, već i Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ali da veliki broj zemalja, uključujući i nekoliko zemalja iz neposrednog okruženja, to još nije učinilo.

Depositphotos

"Odsustvo licenciranja, ili registracije, pružaoca usluga u vezi sa digitalnom imovinom nužno vodi povećanom riziku od zloupotreba u cilju izbegavanja poreza, pranja novca, finansiranja terorizma i drugih predikatnih krivičnih dela. Mogućnost da nelicencirana kripto-menjačnica, sa sedištem u nekoj drugoj zemlji, neovlašćeno pruža usluge građanima Srbije realna je opasnost koju je u ovom trenutku jako teško otkriti. Iz pomenutih razloga, Uprava za sprečavanje pranja novca je u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima i međunarodnim obavezama, prepoznala potrebu da dodatno ojača tehničke i analitičke kapacitete kroz implementaciju specijalizovanog softverskog rešenja", rekli su iz te uprave.

Ovaj sistem, prema njihovim rečima, omogućiće efikasan način praćenja tokova kripto-transakcija, uz prepoznavanje rizika u realnom vremenu. Kroz implementaciju novog softvera biće objedinjeni relevantni podaci iz različitih izvora, čime se obezbeđuje viši nivo preciznosti, transparentnosti i kontinuiranog uočavanja sumnjivih aktivnosti, kao i donošenje odluka zasnovanih na tačnim i potpunim informacijama.

Planirano da se puna implementacija ovog rešenja realizuje u toku 2026. godine, dodali su.