Srpski finansijski sektor bi mogao da uplovi u kripto-vode, ali neće

Finansijske institucije u našoj zemlji, sa Narodnom bankom Srbije (NBS) na čelu, drže se konzervativnog stava kada je u pitanju digitalna imovina. Iako zakonski imaju, doduše, ograničene ali ipak otvorene opcije da uplivaju u svet kriptovaluta (ili virtuelnih valuta, kako ih naša regulativa imenuje) i digitalnih tokena, banke i druge organizacije još se nisu odlučile na takav korak.

Zakon o digitalnoj imovini (koji se primenjuje od juna prošle godine) teorijski im nudi tri vrste dodira sa ovim tipom imovine. One mogu:

• Pružati takozvanu custody uslugu, to jest uslugu čuvanja kriptografskih ključeva;

• Imati vlasništvo u brokersko-dilerskom društvu i organizatoru tržišta koji pruža usluge povezane s digitalnom imovinom;

• Ulagati (uz dozvolu NBS) u digitalne tokene koji imaju odlike finansijskog instrumenta ili koji se koriste isključivo u svrhu ulaganja.

Razlog zbog kog se nije išlo van ovog okvira manje-više je poznat i centralna banka neretko ističe svoj stav o tom pitanju. I ovog puta, za Bloomberg Adriju navode da je načelna zabrana uplitanja domaćeg finansijskog sektora u svet digitalne imovine propisana imajući u vidu njenu veliku volatilnost - pre svega kriptovaluta. Zbog toga bi, kažu u NBS, bilo kakvo poslovanje banaka i drugih finansijskih institucija s tim valutama moglo negativno da utiče na njihovu stabilnost i stabilnost finansijskog sistema u celini.

S druge strane, nije ni da su institucije koje nadgleda centralna banka pohitale da se oprobaju u kripto-vodama. Naprotiv - NBS se još niko od njih nije obratio sa zahtevom da ostvari mogućnosti koje im zakon pruža.

Čuvanje ključeva

NBS podseća da finansijske institucije pod njenim nadzorom generalno ne mogu pružati usluge povezane s digitalnom imovinom, niti mogu biti korisnici tih usluga. "Jedini izuzetak su banke koje mogu pružati uslugu čuvanja kriptografskih ključeva, ali tek nakon što Narodna banka Srbije utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za pružanje te usluge, na osnovu prethodnog obaveštenja banke o nameri pružanja te usluge i dostavljenih dokaza koji su propisani Zakonom o digitalnoj imovini."

Depositphotos

 

Dosad nijedna banka nije dostavila NBS takvo obaveštenje, što će reći da nijedna trenutno ne pruža uslugu čuvanja kriptografskih ključeva u našoj zemlji.

"Banke u Republici Srbiji inače imaju konzervativan stav prema digitalnoj imovini, što nije iznenađujuće uzimajući u obzir situaciju na globalnom tržištu digitalne imovine u proteklih godinu dana, tako da većina banaka ne izvršava platne transakcije povezane s digitalnom imovinom", ocenjuje centralna banka.

Ako su kriptovalute suštinski pravljene kao alternativa tradicionalnom centralizovanom finansijskom sistemu, zašto bi neko iz kripto-sfere poželeo da ključeve poveri nekoj banci?

"Kako gubitak privatnih ključeva znači trajni gubitak digitalne imovine, određen procenat ljudi želi da prepusti taj aspekt profesionalcu koji će biti odgovoran u slučaju hakovanja i drugih neželjenih pojava. To su mahom investitori koji se ne bave dnevnim trgovanjem i koji nemaju potrebu za brzim transakcijama, već dugoročno investiraju. Upravo iz tog razloga je nastao biznis čuvanja privatnih ključeva", kaže pravni savetnik i stručnjak za tokene Bogdan Vujović.

Prema njegovoj oceni, čuvanje privatnih ključeva za finansijske institucije predstavlja odličnu ulaznu tačku, jer veliki broj ljudi i dalje više veruje takvim insitucijama nego kripto-kompanijama.

Nije nezamislimo da, kako kaže, u bliskoj budućnosti dođemo u situaciju u kojoj banka, recimo, čuva privatne ključeve korisnika svojih usluga, kome onda na osnovu deponovane digitalne imovine može da izda gotovinski kredit. Ili da, na primer, banka izvrši transfer digitalne imovine svog korisnika, pa i da zameni digitalnu imovinu za novac. 

Vlasništvo u društvu koje posluje s digitalnom imovinom

Depositphotos

 

I ovde govorimo o izuzetku od opšteg pravila. Naime, ni finansijske institucije, ali ni lica povezana s njima, ne mogu biti osnivači, imati direktno ili indirektno vlasništvo u pravnom licu koje pruža usluge povezane s digitalnom imovinom, niti mogu učestvovati u upravljanju ili rukovođenju tog pravnog lica. Jedini ustupak koji je zakonodavac napravio ogleda se u mogućnosti vlasništva u brokersko-dilerskom društvu i organizatoru tržišta koji pruža usluge povezane s digitalnom imovinom.

I to "osim ako to nije dozvoljeno zakonom kojim se uređuje poslovanje određene finansijske institucije, pri čemu napominjemo da i brokersko-dilersko društvo i organizator tržišta mogu da pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom tek po dobijanju dozvole nadzornog organa za pružanje tih usluga u skladu sa Zakonom o digitalnoj imovini", poručuje NBS.

Prema njihovim podacima, u ovom trenutku nijedno brokersko-dilersko društvo, niti organizator tržišta nisu ni podneli zahtev za davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama, tako da je jasno da zasad nema govora o uplivu banaka i drugih organizacija u ovaj deo tržišta. Kada su u pitanju digitalni tokeni, za njih je nadležna Komisija za hartije od vrednosti, odakle su nam takođe poručili da dosad nije bilo podnetih zahteva od navedenih društava.

Ulaganje u digitalne tokene

Konačno, treći presedan tiče se investiranja u digitalne tokene. Pogađate - pravilo je da institucije iz finansijskog sektora ne mogu da ulažu u digitalnu imovinu, kao ni u instrumente povezane s digitalnom imovinom. Ipak, NBS ima ovlašćenje da propiše uslove i način na koji ove institucije mogu ulagati u digitalne tokene koji imaju odlike finansijskog instrumenta ili koji se koriste isključivo u svrhu ulaganja, što je jedini dozvoljeni izuzetak u ovom slučaju.

Depositphotos

 

"Međutim, budući da Narodna banka Srbije još nije usvojila takav propis, niti ima nameru da to učini u bliskom periodu, što je posebno očigledno uzimajući u obzir aktuelna dešavanja na globalnom tržištu digitalne imovine, u ovom trenutku ne postoji mogućnost da finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije ulažu u bilo kakve oblike digitalne imovine, uključujući digitalne tokene koji imaju odlike finansijskog instrumenta ili koji se koriste isključivo u svrhu ulaganja", kažu u centralnoj banci.

Vujović navodi da izdavanjem finansijskih instrumenata u vidu tokena, kompanije zaobilaze uzimanje kredita kod banaka, koje smanjuju aktivnost u doba recesije. Tako, dodaje, firme dobijaju pristup novim investitorima direktno, bez posrednika. "S druge strane, finansijske institucije mogu da učestvuju kao pokrovitelji i agenti u emisiji tokenizovanih obveznica, a dobijaju i pristup novoj finansijskoj aktivi koja ranije nije postojala."

Prema njegovim rečima, dodatnu pogodnost stvorilo bi kreiranje sekundarnog tržišta za tokenizovane instrumente, čime se obezbeđuje prenosivost kao glavna funkcija svakog finansijskog instrumenta/tokena.

Susret dva sveta

Naš sagovornik kaže da je odnos velikih finansijskih institucija prema blokčejn tehnologiji i digitalnoj imovini prošao put od osuda do ubrzavanja zakonodavaca da što pre regulišu materiju kako bi se omogućio upliv institucionalnog novca. "Praktično ne postoji značajnija finansijska institucija a da nije uložila resurse u R&D (engl. research and development - istraživanje i razvoj, prim. aut.) blokčejn tehnologije i digitalne imovine ili da ne nudi proizvode bazirane na blokčejnu i digitalnoj imovini."

Bloomberg

 

Vujović kao primere navodi JPMorgan, koji je svoj token izdao 2019. godine i kreirao Onyx (blokčejn platformu sa ciljem efikasnijeg obavljanja transakcija), potom Goldman Sachs, Svetsku banku, Evropsku investicionu banku i druge koji izdaju tokenizovane obveznice. Black Rock nudi svojim klijentima izloženost bitcoinu kroz različite finansijske proizvode, dodaje.

"Zanimljiv je podatak i da sve veći broj top talenata, posebno u periodima bull market-a (tržište bika, prim. aut.) napušta velike Wall Street igrače i prelazi u svet digitalne imovine", kaže on.

S druge strane, u NBS poručuju da pažljivo prate i analiziraju kretanja na tržištu digitalne imovine, te da je sada više nego jasno da su njihova ranija upozorenja o rizicima ulaganja u kriptovalute bila potpuno opravdana. Centralna banka ocenjuje da one nemaju nikakve prednosti kao sredstvo plaćanja.

"Zato nastavljamo da upozoravamo građane da ne ulažu svoju imovinu u kriptovalute jer njihove gubitke neće niko pokriti (a mogu lako izgubiti celokupni ulog), dok finansijskim institucijama koje upravljaju tuđim sredstvima i koje su odgovorne za stabilnost finansijskog sistema i u narednom periodu neće biti dozvoljeno da na osnovu visokorizičnih odluka investiraju imovinu klijenata u kriptovalute i druge slične oblike digitalne imovine", zaključuju u NBS.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar