Blokčejn bi mogao da rekonstruiše srpski javni sektor i donese zaradu

Posle papirnih faktura, u Srbiju su stigle elektronske, a sledeći korak mogao bi biti zapisivanje ovih dokumenata na blokčejn mreži. I školske ocene bi se mogle tako pohranjivati. A šta kažete na to da umesto lične karte dobijete digitalni identifikacioni dokument (digital ID), takođe koristeći se blokčejn tehnologijom?

Možda zvuči futuristički, ali ne i nemoguće.

Još 2016. Estonija je bila prva zemlja koja se oprobala u korišćenju blokčejna u oblasti zdravstvene zaštite na nacionalnom nivou. Tada je Fondacija "E-Health" pokrenula projekat arhiviranja zdravstvenih kartona putem inovativne tehnologije. Potom, 2017. švajcarski grad Cug ponudio je svojim stanovnicima digitalne ID-jeve kreirane na blokčejnu. U Južnoj Koreji vozači su pre par godina pohrlili da zamene svoje postojeće vozačke dozvole novim, takođe blokčejn varijantama. Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija kreirao je platformu za isporuku pomoći, oslanjajući se na ethereum blokčejn mrežu. Primera je mnogo...

Nekada percipiran samo kao novotarija za entuzijaste, blokčejn je proteklih godina zagazio na polje mejnstrima i sve je više eksperimentisanja u vezi sa upotrebom te tehnologije u domenu javnog sektora. Zašto se onda i naša zemlja ne bi nadala nečem sličnom?

Depositphotos

"Veliki broj, kako državnih, tako i privatnih institucija, već koristi blokčejn tehnologije za svoje poslovanje. Blokčejn (Web 3.0) tehnologija, između ostalih prednosti, omogućila je da podatke upisujemo nepovratno i trajno, bez mogućnosti da ih neko sutradan menja i briše. Ovu tehnologiju treba da posmatramo kao dopunu na postojeće (Web 2.0) tehnologije", kaže ekspert za blokčejn Srećko Miodragović iz kompanije Comtrade.

Nadgradnja već uspostavljenih sistema

Kada je Srbija u pitanju, naš sagovornik navodi tri konkretna primera gde bi stvari mogle da se modernizuju. Prvi je sistem e-faktura, koji je već zaživeo, i firme su se, sa većim ili manjim mukama, prilagodile, te bi sledeći korak mogao biti zapis faktura na neki blokčejn protokol.

"On može biti javan i transparentan ili sakriven i dostupan samo odgovarajućim institucijama. Na ovaj način svi u ekosistemu (kompanije, državni organi...) na brz i efikasan način dobijaju mogućnost da veruju svim navedenim podacima, jer su upisani tehnologijom koje ne dozvoljava nikakve izmene i brisanja", pojašnjava.

Kako dodaje, isto važi i elektronski dnevnik - sistem Ministarstva prosvete koji koriste sve škole (i državne i privatne).

"Jednom upisana ocena, izostanak, ukor, održan čas i slično ostaje trajno zapisano, bez mogućnosti izmene, na blokčejn protokolu, koji bi bio nadgradnja postojećeg sistema u upotrebi", priča Miodragović.

A sada ono što bi mnogima moglo zvučati kao najprimamljivije – život bez ličnih karti, pasoša i drugih personalnih papira.

"Verujem da ćemo u dogledno vreme imati, svako za sebe, lični digitalni identitet kojim ćemo moći da se predstavljamo raznim institucijama. Digital ID ćemo dobijati odmah po rođenju i to će na jedinstven način biti dokaz ko smo (bez papira, bez slika, ličnih karti, pasoša i drugog). Idealna platforma za upisivanje i čuvanje, a i obradu podataka koji se tiču digital ID-ja je svakako blokčejn", objašnjava, napominjući da su navedeni primeri samo delići oblasti društvenog života u kojima ova tehnologija može naći svoju primenu.

Digitalne valute i tokenizacija

Blokčejn se, dakle, nameće kao pouzdan sistem za pohranjivanje podataka, ali i sistem koji izbacuje posrednike iz brojnih procesa. Tako dve ili više strana mogu imati direktnu interakciju u, na primer, prenosu vlasništva, i biti sigurne da će se promena desiti, a da ne zavise od toga da li će neko na šalteru lupiti pečat. Takođe im može uštedeti novac ili doneti nove prilive sredstava. I ne, tu ne mislimo samo na ulaganje u kriptovalute, kojima vrednost u većini slučajeva prilično fluktuira.

Bloomberg

 

Na primer, naš sagovornik je uveren da će u jednom trenutku veliki broj centranih banka iskoristiti benefite tehnologije i izdati svoje nacionalne valute na blokčejnu, poznatije kao CBDC (central bank digital currency).

"Ovakve vrste digitalnih valuta će građanima pružiti mogućnost promptnog i jeftinog slanja novca (po celom svetu), i mogućnost da takozvanim pametnim ugovorima mogu automatizovati odnos između svih strana u jednoj transakciji", ističe Miodragović.

Tu su i brojni primeri potencijalne zarade kroz tokenizovane procese. Srbija je, podsetimo, nedavno dobila prvi digitalni token – izdala ga je beogradska firma Finspot, kao način da dođe do dodatnih investicija. Princip umnogome liči na onaj prilikom izdavanja obveznica – investitor kupi određen broj tokena firme, uloži u jedan od ponuđenih investicionih indeksa i u zavisnosti od toga za koji indeks se opredelio, stiče pravo na određeni prinos kroz definisani vremenski period.

"Tokenizacija mnogih stvari iz realnog života je vrlo izvesna. Ona pruža mogućnost da naše kompanije dođu do dodatnog izvora prihoda, sem tradicionalnih - krediti banaka, javno listiranje na berzi, investicija od 'venture' kompanija... Budući kupci tokena mogu da postanu vlasnici delića kompanija, da dobijaju i dividendu, a mogu, naravno, sutradan i da prodaju kupljene tokene ako im na tržištu vrednost poraste. Tako možemo očekivati ogroman priliv novca iz inostranstva u zemlju", smatra stručnjak za blokčejn.

Još jedan vid imovine koji se čini pogodnim za tokenizaciju jesu nekretnine. Dakle, možete postati vlasnici delića kvadrature nekog objekta i ubirati male prihode jer se, recimo, ta nekretnina izdaje. Ipak, čini se da naše službe još nisu spremne da isprate takve aktivnosti i Miodragović naglašava da je u tom smislu veoma važno da poreska politika prati razvoj token ekonomije u jednoj državi, te da moramo imati razrađen sistem oporezivanja nad nekretninom.

"Ako je, na primer, njih 10.000 u posedu nekretnine putem tokena, vlasništvo tokena za nekretninu - samim tim i vlasništvo delića nekretnine - možemo zadržati samo par dana. Bitno je da poreska politika bude definisana tako da pospeši ovakvu vrstu prenosa vlasništva - ili da postoji sistem koji će oporezivati naše vlasništvo nad nekretninom samo za tih par dana, ili, recimo, da se porez naplaćuje preko svake kupovine/prodaje tokena koji su u vezi sa nekretninom", predlaže.

Čeka nas izmena zakona?

Priče o digitalnoj imovini (tokenima i kriptovalutama) ne bi ni bilo da pre oko godinu dana u Srbiji nije počeo da se primenjuje zakon koji uređuje ovu oblast.

"Imamo Zakon o digitalnoj imovini, i ne može baš veliki broj zemalja da se pohvali da je regulisao ovu oblast kao mi. Ovo je jedan od zakona koji će doživljavati izmene, pre svega zbog toga što se i sama upotreba digitalne imovine menja, to je sasvim prirodno", kaže stručnjak.

Kako navodi, već je napravljen predlog nacrta za unapređenje postojećeg zakona. Dokument još nije javan, a tiče se upravo tokenizacije i podrobnije definiše pojam tokenizovanog društva i zakonskih okvira u kojima tokenizacija može da se sprovede. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar