Srbija bi mogla da postane hab za digitalnu imovinu

Godinu nakon primene zakona o digitalnoj imovini (ZDI), u pojedinim stručnim krugovima pojavila se inicijativa da se postojeća regulativa promeni da bi se privukli inovativni projekti i kapital iz sveta. Potreba za promenom objašnjava se nedoslednostima u zakonu, dok nadležna Komisija za hartije od vrednosti tvrdi da im se do sada niko nije obratio za dodatno pojašnjenje važeće regulative.

Inicijativa "Digitalna imovina" trenutno radi na formiranju radne grupe za izradu predloga izmena i dopuna ZDI. Prema rečima njihovog sekretara Bogdana Vujovića, jedan od predloga je uvođenje tokenizovanog udela u privrednim društvima. Takođe se razmišlja o mogućnosti da finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije (NBS) ulažu u digitalne tokene koji imaju odlike finansijskog instrumenta, kao i o mogućnosti naplate dobara i usluga u digitalnoj imovini.

Poseban akcenat je stavljen na razjašnjenje nedovoljno definisanih odredbi koje se tiču tokenizovanih finansijskih instrumenata.

"Naime, čini se da ZDI nije dovoljno jasan u pogledu toga šta se smatra digitalnom imovinom koja ima sve odlike finansijskog instrumenta, što za posledicu ima povećanu pravnu nesigurnost, ali i nemogućnost korišćenja prilike koju nam pruža tehnologija, a to je da prvi put kreiramo stabilno finansijsko tržište u potpunosti prilagođeno digitalnom dobu", ocenjuje Vujović.

Stvari još maglovite? Komisiji se još niko nije obratio za tumačenje

Bloomberg

 

Za početak, treba razjasniti razliku između digitalnih tokena i kriptovaluta (virtuelnih valuta), koje naš zakon prepoznaje kao dva (ujedno i jedina) vida digitalne imovine.

"Virtuelne valute, poznatije i kao kriptovalute, suštinski predstavljaju sredstvo plaćanja, to jest razmene, koji nije izdala centralna banka ili drugi organ i za čiju vrednost niko ne garantuje. Najpoznatiji primer je bitcoin, decentralizovana virtuelna valuta koja predstavlja protokol plaćanja", podseća Vujović. S druge strane, digitalni token predstavlja fajl na blokčejnu u koji se može inkorporirati bilo koje imovinsko pravo, a može uključivati i pravo držaoca tokena da mu budu pružene određene usluge.

Pojednostavljeno, ono što je u tradicionalnom finansijskom sistemu novac, to su u digitalnom svetu kriptovalute, a ono što su na tržištu kapitala hartije od vrednosti, to su ovde digitalni tokeni. Prema važećem zakonu, za pitanja o kriptovalutama nadležna je Narodna banka Srbije, dok je za digitalne tokene nadležna Komisija za hartije od vrednosti.

"Za privredu su daleko interesantniji digitalni tokeni koji kompanijama omogućavaju nove i lakše izvore finansiranja, mogućnost uvećanja prodaje kroz angažman korisnika, ali i stvaranje novih poslovnih modela", pojašnjava naš sagovornik.

U token se mogu istovremeno inkorporirati sledeće karakteristike: sredstvo finansiranja, sredstvo učestvovanja u ekonomskoj dobiti, kapitalna dobit (mogućnost rasta cene tokena), sredstvo plaćanja/razmene za dobra i usluge izdavaoca tokena. "Navedeno je moguće postići bez davanja udela u izdavaocu tokena, odnosno bez stvaranja obaveze duga", napominje Vujović.

Da su stvari još u ranoj fazi razvoja, pokazuje činjenica da i dalje imamo samo jednu firmu (beogradski Finspot), koja je u Srbiji izdala digitalne tokene, kao način da prikupi dodatne investicije. Komisija za hartije od vrednosti svrstala je ovaj token pod "dematerijalizovanu obveznicu", pa se postavilo pitanje kakav poreski tretman sleduje u tom slučaju. Kako su u Finspotu pojasnili za naš portal, Ministarstvo finansija je dalo odgovor na njihov zahtev za mišljenje u kome kaže da se porez na dodatu vrednost (PDV) ovde ne primenjuje zato što tokeni imaju odlike finansijskog instrumenta na koji se takođe ne primenjuje PDV. O drugim detaljima u vezi sa plaćanjem poreza na taj tip digitalne imovine možete pročitati u posebnom tekstu.

Izvodi se zaključak da je zasad najbolje za svaki pojedinačni slučaj obratiti se resornom ministarstvu kako bi se tačno odredile karakteristike određene digitalne imovine.

"Napominjem da ZDI pruža veoma povoljan regulatorni režim za izdavaoce digitalne imovine, kao i da prilično liberalizuje promet digitalne imovine. Ipak, posle godinu od početka primene ZDI, jasno su se iskristalisale određene nedoslednosti na koje ukazujemo već neko vreme", kaže Vujović.

Međutim, iz Komisije za hartiju od vrednosti za Bloomberg Adriju su u ponedeljak naveli da im dosad nije upućen nijedan zvaničan zahtev za davanje mišljenje i tumačenje odredaba zakona, niti im je upućen komentar u pogledu nejasno definisanih pojedinih odredaba zakona.

"Komisija podržava i ohrabruje svaki vid inicijative i konstruktivan predlog koji ima za cilj unapređivanje oblasti, koje su u skladu sa pozitivnim pravnim propisima u našoj nadležnosti, te samim tim i unapređivanje oblasti digitalne imovine", napomenuli su iz ove institucije.

SBI: Regulatori još nespremni za visok stepen liberalizacije

U Srpskoj blokčejn inicijativi (SBI), koja je bila uključena u donošenje ZDI, smatraju da je postojeći zakon dosta dobro formulisan, s tim da postoji prostor za poboljšanje.

"Verujemo da će se tek kroz proces korišćenja tokena u Srbiji videti koja su ograničenja i mane zakona koji se potom treba ispraviti kroz podzakonske akte ili promene, kao i dopune zakona. Inicijativa 'Digitalna imovina' predlaže veliku dozu liberalizacije, na šta iz našeg iskustva lokalni regulatori još nisu spremni i u tom smislu treba biti obazriv prilikom strukturiranja procesa", upozoravaju iz SBI.

U izjavi za portal Bloomberg Adria ocenjuju da bi bilo višestruko korisno da se dopusti naplata u svetu kripto-imovine bez posrednika, za one kojima ovakav način transakcije odgovara, kao i da je veoma važno jednako se posvetiti primeni zakona u odnosu na samu njegovu formulaciju.

Predlog bi mogao da bude predstavljen kroz par meseci

Bloomberg

 

Komisiji, podvlače u toj instituciji, zasad nije zvanično upućena nijedna inicijativa o izmenama i dopunama zakona, niti zvaničan predlog koji bi se ticao drugačijeg načina regulisanja digitalnih tokena. To bi uskoro moglo da se promeni.

"Plan je da predlog izmena i dopuna ZDI bude predstavljen javnosti na jesen. Nakon toga usledila bi javna rasprava, a ukoliko se uspešno sprovede, usledilo bi podnošenje predloga za izmenu i dopunu ZDI Narodnoj skupštini", najavljuje sekretar Inicijative "Digitalna imovina".

Ideja je da u izradu predloga budu prevashodno uključeni stručnjaci iz pravne branše, privredni subjekti koji rade sa digitalnom imovinom, organi nadležni za donošenje i primenu ZDI (Ministarstvo finansija, NBS, Komisija za hartije od vrednosti), kao i svi zainteresovani koji mogu da doprinesu. Sigurni su, dodaje, da je saradnja privrede sa regulatorima najbolji put za pronalaženje optimalnih rešenja, što je bio slučaj i prilikom donošenja samog ZDI. Sličan stav ima i pomenuta komisija.

"U procesu unapređivanja regulisanja oblasti digitalne imovine, kroz analizu postojećih zakonskih rešenja, prilikom predlaganja i pronalaženja drugačijih, odnosno adekvatnijih zakonskih rešenja, nezamenljivu ulogu trebalo bi da ima opšti društveni dijalog na ovu temu, ali i povratne informacije iz prakse, koja se u ovom trenutku, ne može smatrati bogatom", poručili su iz Komisije za hartije od vrednosti.

Vujović ističe da je važno iskoristiti regulatorne prednosti koje su trenutno na raspolaganju, ali i otići korak dalje, stvarajući konkurentan pravni okvir koji bi nam pomogao da privučemo ne samo strani kapital, već i znanje.

"Cilj nam je da Srbija postane hab za digitalnu imovinu i da najbolji svetski projekti dođu u Srbiju, što bi moglo znatno unaprediti ekonomski rast i pozicionirati Srbiju na željeno mesto u globalnoj digitalnoj ekonomiji", zaključuje sagovornik.

(Tekst ažuriran pojašnjenjem o PDV u 10. paragrafu)