IT industrija više ne zapošljava juniore, evo zbog čega

Tehnološke kompanije širom sveta ove godine otpustile su više od 112.000 radnika, kako se navodi u istraživačkom tekstu Bloomberg Adrije. Prema njemu, 218 tehnoloških kompanija u ovoj godini je otpustilo ukupno 112.732 zaposlenih. Po otkazima prednjači Intel sa 27.000 otkaza, a sledi ga Microsoft sa 15.305 otkaza, te Amazon sa 14.100 otpuštenih radnika.

Istovremeno, ulaganja u vrhunske stručnjake za veštačku inteligenciju rastu do istorijskih nivoa. Najdrastičniji primer je kompanija Meta, koja je u oktobru otpustila oko 600 zaposlenih, a potom zaposlila jednog mladog stručnjaka Matta Deitkea, čiji četvorogodišnji paket dostiže oko 250 miliona dolara, što ga svrstava među najveće pojedinačne kompenzacije u korporativnoj istoriji.

Ovaj globalni paradoks - masovna otpuštanja i istovremeno rekordne plate za uski krug eksperata jasno pokazuje koliko duboko veštačka inteligencija menja tehnološku industriju.

Izvor: Bloomberg Mercury

Globalni trend: od pisanja koda ka upravljanju razvojem

Alati poput Cursora, Claude Codea i Lovablea omogućavaju programerima da u tekstualnom formatu opišu šta hoće da naprave, i onda posao preuzimaju alati koji dinamički generišu funkcionalan kod. Time se menja centralna paradigma: programiranje postaje proces nadgledanja, projektovanja i integracije, a ne ručno pisanje koda.

Većina relevantnih istraživanja ukazuje na ubrzanje rada. Prema zajedničkoj analizi Stanforda i MIT-a, programeri koji koriste alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji rade od 20 do 35 odsto brže, u zavisnosti od vrste zadatka. 

Kako navodi Erik Brynjolfsson, jedan od autora studije, "najveći efekat ubrzanja primećuje se kod manje iskusnih programera, dok seniori sve više preuzimaju uloge nadzora, integracije i validacije koda". Bloombergova interna analiza iz 2024. godine pokazuje isti trend: najveći rast potražnje beleži se za pozicije u kojima se spajaju tehničko znanje i sposobnost upravljanja procesima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, dok nestaju uloge koje su se oslanjale na rutinske zadatke.

Iako se u manjem broju studija upozorava na rizike poput mogućnosti generisanja nepreciznog ili previše slobodnog koda, mišljenje većine istraživača jeste da veštačka inteligencija ubrzava razvoj, ali istovremeno menja njegovu strukturu. Evo kako se i to odražava na naš region.
 

Smanjivanje prostora za juniore i porast razlika u veštinama

Uticaj globalnih trendova sve je vidljiviji i u zemljama Adria regiona. Lokalni IT sektor i dalje raste i ima snažan izvoz usluga, ali uvođenje veštačke inteligencije u razvoj softvera menja odnos između početničkih i senior pozicija.

Zadaci koji su ranije bili rezervisani za mlađe programere sada se sve češće automatizuju. IT firme u regionu imaju manju potrebu za većim brojem početnika, jer značajan deo rutine preuzimaju alati veštačke inteligencije. Te stvari vidimo i u analizi iz 2024. godine koja pokazuje da je bilo preko 50 odsto manje oglasa za IT pozicije u poređenju sa 2023. godinom. Ovakav pad prvi put otvara ozbiljan jaz između ulaznih i naprednih pozicija, što utiče na celokupnu strukturu tržišta rada. Na primer, junior programeri sa raznih fakulteta, na primer Fakulteta organizacionih nauka, ne mogu da pronađu posao i po osam meseci posle završetka studija. 
 

Od programera se sada očekuje da razumeju arhitekturu sistema, pravilno postave zadatke veštačkoj inteligenciji i detaljno provere generisani kod. Ovo je posebno važno u sektorima gde su bezbednost i pouzdanost ključni, poput fintek industrije, telekomunikacija i razvoja specijalizovanih digitalnih proizvoda.

Uprkos globalnim trendovima, region kasni sa primenom. Prema analizi ICT Huba, samo 34 odsto  kompanija u Srbiji koristi alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji u svom radu. Većina navodi "nedostatak znanja i obuke" kao glavnu prepreku, što dodatno širi jaz između onoga što tržište rada zahteva i onoga što kompanije i obrazovne institucije pružaju.
 

 

Kako ističe Ana Pošćić sa Sveučilišta u Zagrebu, "uvođenje veštačke inteligencije neće smanjiti broj radnih mesta, ali će ih preraspodeliti. Najveći izazov postaće stvaranje nove generacije inženjera koji razumeju kako da nadgledaju i kontrolišu rad veštačke inteligencije".

Transformacija tržišta rada u eri veštačke inteligencije

Veštačka inteligencija ne menja samo brzinu rada programera, ona redefiniše strukturu IT poslova, dinamiku zapošljavanja i način na koji se znanje vrednuje. Globalni trendovi, od masovnih otpuštanja do rekordnih kompenzacija za vrhunske stručnjake, već utiču na Adria region, gde se prostor za juniore smanjuje, a potražnja za seniorima i ekspertima za nadzor procesa veštačke inteligencije ubrzano povećava.

U praksi, programiranje postaje više proces dizajniranja, integracije i kontrole nego ručnog pisanja koda. Istovremeno, regionalne kompanije još uvek zaostaju u primeni AI alata, što produbljuje jaz između tržišta i obrazovnih institucija.

Za IT sektor u Adria regionu ključni izazov u budućnosti biće koordinacija obrazovnih programa, kompanijskih strategija i lokalne zajednice stručnjaka, kako bi se uskladilo ubrzanje razvoja sa realnim kapacitetima na tržištu.
U suprotnom, region rizikuje da propusti priliku da se pozicionira u vrhu globalnog talasa transformacije softverske industrije.