Tokeni iz Srbije na berzi u BiH - da li je vreme za domaću platformu

Iako je Srbija među pionirskim zemljama koje su usvojile zakon o digitalnoj imovini, domaće tržište i dalje nema platformu na kojoj bi se odvijalo sekundarno trgovanje digitalnim tokenima. Izdavaoci koji su za svoje tokene predvideli takvu mogućnost (budući da postoji varijanta i da emitent definiše da njegovi tokeni ne mogu biti dostupni na sekundarnom tržištu) odnedavno mogu da ih ponude na berzi ACX+ u susednoj Bosni i Hercegovini (BiH), koja je trenutno jedina berza kompanijskih tokena u regionu.

Kako je izvršni direktor platforme ACX+ Branko Petrović nedavno rekao, berza donosi mogućnost da se u projekte ulaže "brzo, jednostavno i u manjim iznosima, bez komplikovane papirologije i posrednika". Na platformi su već dostupni tokeni jedne srpske firme - Treesury, koja omogućava kolektivne investicije u poljoprivrednu proizvodnju. Ta kompanija je u matičnoj zemlji već uspešno sprovela inicijalnu javnu ponudu, a sada je deo njihovih tokena dobio drugi život na berzi u Banjaluci.

Prema rečima izvršnog direktora Treesuryja Jovana Paunovića, posle inicijalne ponude nije im ostalo slobodnih tokena, već su na berzi sada u ponudi tokeni koje su oni kao izdavalac stekli na osnovu sopstvenih ulaganja, u skladu sa izdatim belim papirom. Oni su, zapravo, namenski ostavljeni za ovu svrhu - promociju početka sekundarnog trgovanja.

"Za početak, uvršteno je 500 tokena, kako bismo bili sigurni da možemo ponuditi kvalitetnu podršku, dok se ne uverimo da sve besprekorno funkcioniše. Nakon toga ćemo broj tokena povećati na 1.000, a zatim će broj zavisiti od imalaca tokena koji žele da ih prodaju na sekundarnom tržištu", navodi Paunović.

Na pitanje kako je izgledala procedura za uključenje na berzu, sagovornik Bloomberg Adrije podseća da je njihovim belim papirom predviđeno da se Treesury Token može listirati na regulisanim sekundarnim tržištima, te im nije bilo potrebno dodatno odobrenje srpske Komisije za hartije od vrednosti, kao regulatornog tela nadležnog za taj segment digitalne imovine. "Prihvatanjem listiranja Treesury Tokena, a koji je izdat u skladu sa regulativom Republike Srbije, na osnovu odobrenog belog papira, ACX+ je u obavezi da ispoštuje kako regulativu Republike Srbije, tako i odredbe Treesury Belog papira, o čemu se stara i naš pametni ugovor koji je ugrađen u sam token."

Depositphotos

Firma očekuje da će se svi tokeni koji su ponuđeni na tržištu rasprodati u relativno kratkom roku. "Ovu ponudu u sekundarnom trgovanju vidimo kao pilot-projekat na osnovu koga želimo da proširimo saradnju na teritoriji BiH, kako bi Treesury tokeni i u primarnim emisijama bili dostupni investitorima iz te zemlje. S druge strane, ne očekujemo da će se veliki broj tokena drugih imaoca naći na sekundarnom tržištu jer je investicioni horizont investitora u prvoj primarnoj emisiji dugoročan."

Trenutno nema drugih srpskih kandidata koji bi ponudili tokene u Banjaluci

U Srbiji je zasad šest kompanija dobilo odobrenje regulatora za svoje bele papire (dokumenta slična prospektu kod postupka izdavanja hartija od vrednosti, koja omogućavaju zainteresovanim investitorima da donesu informisane odluke o ulaganju u konkretan token), pri čemu su pojedini sproveli više emisija tokena. Treesuryjev beli papir zasad je praktično jedini koji omogućava da se njihovim tokenom može trgovati na berzama van Srbije. I takvu postavku napravili su sa jasnim ciljem, napominju.

"Likvidnost investicije je jedan od osnovnih parametara koje ozbiljni investitori gledaju kada se odlučuju za neku investiciju. Kako imamo aspiracije ka globalnom poslovanju i saradnju sa institucionalnim investitorima mogućnost likvidnosti za nas nije predstavljao opciju već nužnu potrebu. Tokenizacija sama po sebi povećava mogućnost likvidnosti, ali ključnu ulogu ima dostupnost sekundarnih tržišta i broj investitora koji na njima trguju", ističe Paunović.

 

Iz tog razloga, kako dodaje, Treesury je veliku pažnju posvetio razvoju tehnologije u skladu sa najvišim i najnaprednijim standardima u domenu tokenizacije finansijskih instrumenata. "Naš token je razvijen po standardu ERC3643, zbog čega nas je i asocijacija ERC3643 uvrstila na listu najboljih praksi. Ovakva postavka nam omogućava listiranje na velikim svetskim tržištima poput Archaxa u Londonu, Assetere u Beču, Securitize Markets, tZero i INX u SAD, i još mnoge druge. Naš tim je već izvršio integraciju sa velikim brojem ovih tržišta, ali ćemo odluku o listiranju na svako od njih donositi u skladu sa potrebama tržišta i ekonomskom opravdanosti takvog poslovnog poteza."

Jedna druga srpska firma, SunCarlito Beta, koja je emitovala digitalni token kako bi od prikupljenog novca finansirala izgradnju solarne elektrane, u svom belom papiru navela je: "U slučaju organizovanja platforme za trgovanje digitalnim tokenima, Izdavalac će doneti odluku da li će uključiti ST_1 tokene u trgovanje."

Međutim, direktor Token Investa (kompanije pod čijim okriljem posluje Suncarlito Beta) Aleksandar Kiš ističe da su njihovi tokeni predviđeni za prodaju rezidentima Republike Srbije, pa bi u slučaju potencijalnog sekundarnog trgovanja najbolje bilo da berza na koju su uvršteni bude lokalnog karaktera. "Nema smisla nuditi ST_1 token na berzi van Srbije, ako je pravilo da ga može kupiti samo rezident Republike Srbije. To bi stvorilo dodatne komplikacije ukoliko bismo postojeći token uključili na inostranoj berzi, pre svega zbog pravila transakcija, jer iskreno ne mogu da zamislim kako bi predmetna transakcija bila izvedena preko platnog prometa BiH."

Kiš naglašava da bi uključili tokene u platformu koja bi bila organizovana u Srbiji i da oni programirano imaju mogućnost da budu uključeni u berzu. "Samo je pitanje kome ponuditi tokene", dodaje sagovornik.

Budućnost možda donosi drugačiju sliku na tržištu

Ostali dosad emitovani digitalni tokeni u Srbiji ne predviđaju opciju za sekundarno trgovanje istim, ali budući period bi mogao da promeni situaciju.

Iz SunCarlito Bete navode da bi svakako razmotrili opciju da, u slučaju potencijalno novih emisija, svoje digitalne tokene pripreme za neku berzu u inostranstvu. "Praktično izdavalac tokena definiše ko će biti krajnji kupac. Svako novo izdavanje tokena kroz definisanje pravila u belom papiru, dozvoljava širu definiciju imaoca tokena, tako da je mudrije zbog likvidnosti uključiti token na međunarodnu berzu kao što je, recimo, CoinBase", zaključuje Kiš.

Slično tome, iz beogradske fintek kompanije Finspot, koja je prva izdala tokene u Srbiji, kažu da će, sa pojavom pomenute berze u BiH i s obzirom na to da se ovaj vid finansiranja poslovanja sve više pokazuje kao validan, definitivno u narednim izdavanjima omogućiti i opciju sekundarnog trgovanja.

Depositphotos

"S obzirom na to da su naši dosadašnji beli papiri izdati prilično rano, uzimajući u obzir razvoj ovog tržišta, želeli smo da idemo sa opreznijim pristupom pa nismo otvorili mogućnost sekundarne trgovine. Tržište sada postaje sve zrelije, počinju polako da se pojavljuju adekvatni pružaoci usluga i da se stvara pravi ekosistem oko tokenizacije, te stoga će i naši novi beli papiri ostaviti opciju sekundarnog trgovanja i listiranja na dozvoljenim berzama", najavljuju iz Finspota.

Oni pokretanje banjalučke berze vide kao vrlo pozitivan signal za razvoj tog tržišta, koji pozdravljaju i podržavaju dalji razvoj u tom smeru. "ACX+ tim je do sada, po našim saznanjima, odradio odličan posao i uveliko rade na ojačavanju ponude, odnosno uključivanju novih tokena, a uspeh će zavisiti upravo od stepena ponude i tražnje, kao i lakoće korišćenja berze."

Paunović takođe pokazuje optimizam. "Verujem da bi za celo tržište bilo dobro da i drugi tokeni koji su izdati u Srbiji budu prisutni na ACX+ jer time dobijaju olakšan pristup i investitorima iz BiH. Naše zemlje su male i svaka regionalna saradnja smatram da predstavlja značajan korak u daljem razvoju tržišta. Stoga, moja očekivanja definitivno idu u tom smeru."

Šansa da Srbija dobije sličnu platformu

Formiranje platforme za trgovanje digitalnom imovinom u Srbiji bi bio prirodan korak ka daljem razvoju tržišta, ocenjuje izvršnog direktora Treesuryja.

"Štaviše smatram da je postojanje ovakve platforme neophodno kako bi tržište moglo dalje da se razvija. Toga svi moramo biti svesni, u suprotnom ne očekujem da ćemo iskoristiti potencijal koji nam je dao Zakon o digitalnoj imovini", kaže Paunović.

Stoga sagovornik očekuje da će se u skorije vreme stvoriti uslovi da jedna ovakva platforma otpočne sa radom. "Jedna kompanija je nedavno dobila i dozvolu za ovakvu platformu, ali još uvek nije otpočela sa radom."

Depositphotos

Naime, zvaničan registar pružalaca usluga povezanih sa digitalnim tokenima pokazuje da je kompanija AX Crypto ranije ove godine dobila više dozvola za delatnosti povezane s digitalnom imovinom, uključujući i onu za organizovanje platforme za trgovanje tom klasom imovine. Međutim, zasad nije javno poznato da li će i kada iskoristiti priliku za razvijanje tog posla.

"Verujem da je realno očekivati da i ACX+ razmotri ulazak na srpsko tržište, imajući u vidu njihovu regionalnu prisutnost i uključenost u srpski ekosistem. Takođe, poznato mi je da je postojalo još nekoliko inicijativa za razvoj ovakve platforme. Verujem da su glavne prepreke veličina tržišta i kompleksnost procesa za dobijanje neophodnih dozvola", smatra Paunović.

Kiš takođe drži da bi svaki vid organizovanja berze za digitalnu imovinu u Srbiji bio korak napred i dodatna sigurnost svakom imaocu tokena da isti može da ponudi na tržištu i razmeni za likvidna sredstva. "Naravno, u zavisnosti od prirode tokena i za koju namenu je on izdat", dodaje sagovornik.