Digitalni tokeni i kriptovalute mogli bi da popune prazan postor koji investitorima ostavlja slabo razvijeno tržište kapitala, ne samo u Srbiji već i u okolnim državama. Umesto na berzi, ulaganja možda mogu da se presele na teren blokčejna.
Naravno, nivo razvijenosti novih metoda poslovanja varira od zemlje do zemlje. Tako, na primer, dok u našoj zemlji trenutno veliku pažnju privlači izdavanje prvog digitalnog tokena, u Crnoj Gori intenzivno se radi na donošenju zakona koji bi mogao da omogući slično. Pomoć im je ovog proleća stigla i od tvorca druge najjače kriptovalute na svetu - ethereuma, Vitalika Buterina. Koliki je značaj Buterinove posete govori i podatak da mu je državni vrh u znak zahvalnosti dodelio državljanstvo Crne Gore.
Zakonski okvir, koji je Srbija već obezbedila, daje joj, očekivano, prednost u odnosu na susednu zemlju, navodi savetnik za kriptovalute u Crnoj Gori Novak Svrkota. Stvari bi, ipak, mogle da se promene.
"Lično sam deo tima u Ministarstvu finansija koji radi na izradi zakona o virtuelnoj imovini u Crnoj Gori. U izradu zakona se krenulo veoma ambiciozno, uz pomoć nekih od najvećih svetskih eksperata iz te oblasti. Nemerljiv doprinos i podsticaj daju osnivač Ethereuma Vitalik Buterin i njegov tim, koji su bili u radnoj poseti našoj zemlji početkom aprila. Crna Gora kao mali i fleksibilan sistem ima priliku da da značajan doprinos na svetskom nivou”, smatra Svrkota.
Prema njegovim rečima, cilj zakona je da se kreira pravni okvir koji će biti prilagođen kripto-industriji, tako da podstiče njen razvoj, a sa istovremenom primenom visokih regulatornih standarda, KYC, AML/CFT procedura koje će obezbediti transparentnost i bezbednost svim učesnicima.
Očekivanja su, kaže, velika, pre svega za crnogorsku privredu koja se trenutno zasniva na uslužnim delatnostima i energetici.
"Komparativne prednosti Crne Gore u odnosu na region bile bi upotreba evra kao valute i veoma povoljna poreska politika koja se planira za virtuelnu imovinu. Na taj način planiramo da privučemo projekte iz čitavog sveta i započnemo jednu novu digitalnu ekonomiju u našoj zemlji", poručuje savetnik za kriptovalute.
Region reflektuje svetske trendove – što nije uvek formula za uspeh
Na pitanje kako posmatra regionalnu situaciju kada je u pitanju tokenizacija, naš sagovornik tvrdi da je slična onoj u ostatku sveta u ovom trenutku. Srazmerno veličini i ekonomskom značaju regiona, sličan je i uticaj na kripto-svet.
"Tokeni su kroz mehur ICO (engl. initial coin offering – inicijalna ponuda novčića) 2017. zahvatili čitav svet. Postoje tokeni iz regiona koji su uspeli sakupiti od par miliona do par desetina miliona kroz ICO. U tome prednjače naši zapadni susedi Hrvatska i naročito Slovenija. Slično kao sa mehurom dot-com dvehiljaditih, kada se kapital prikupljao brzo i lako, isto se desilo i sa tokenizacijom različitih ideja", navodi Svrkota. Dodaje da se kao izazov pokazalo to da sam veb-sajt ili tokenizacija neke ideje, i ogromni prikupljeni kapital, ne znače da će projekat uspeti.
Novak Svrkota i Vitalik Buterin
Privatna arhiva/Novak Svrkota
Naprotiv, mnogi od njih, podseća, nisu uspeli da razviju održiv biznis model.
"Mislim da je vreme gde je prvo išla tokenizacija, pa razvoj biznisa, za nama i da ćemo uskoro imati mnogo ozbiljnije projekte tokenizacije već postojećih i uspešnih biznisa gde će upotreba tokena biti samo nadogradnja", smatra Svrkota.
Blokčejn atraktivniji od berze?
On napominje da je tržište kapitala u regionu svoje slavne dane doživelo pre ekonomske krize 2007/2008.
"Tada je, bar što se Crne Gore tiče, bio vrhunac, poklopilo se više faktora. Postali smo nezavisna država, došlo je do velikog priliva stranih investicija, prethodnih godina je izvršena i masovna vaučerska privatizacija gde je svaki punoletni građanin dobio vaučer od 5.000 evra sa mogućnošću ulaganja u akcije kompanija u državnom vlasništvu", kaže savetnik.
Poslednjih godina, ipak, imali su dana sa nula evra prometa na Montenegroberzi. Beogradska berza takođe beleži uspone i padove. Prema dostupnim podacima na njenom sajtu, za prethodnih 12 meseci (zaključno sa aprilom ove godine), može se videti da je mesečni promet išao od oko šest do više od 60 miliona evra. Broj mesečnih transakcija takođe je prilično varirao – od 808 do 2.119. Postavlja se pitanje da li će ulaganja u oblasti digitalne imovine probuditi više interesovanja kod investitora. Naš sagovornik nema dilemu da se to već dogodilo u Crnoj Gori.
"Tržište kriptovaluta je odavno veće i značajnije od tradicionalnog tržišta kapitala u našoj zemlji. Mislim da kompanije i tržišta kapitala treba da iskoriste prednosti koje nudi tokenizacija", poručuje on.
Prednosti i mane tokenizovanog sistema
Šta je onda to što ulagače približava inovativnijim sistemima od tradicionalne berze? Kao glavnu prednost tokenizacije Svrkota navodi to što kompanije postaju dostupne za ulaganje na globalnom nivou - brže, lakše i jeftinije.
"Svako ko je na tržištu kriptovaluta ili ko ima pametni telefon moći će za par minuta da se verifikuje i uloži u tokenizovane kompanije. Neke kompanije su svesne prilike, ali mislim da treba poraditi na edukaciji kako bi se ta svest proširila. Sa razvojem Metaversea će, osim postojećih 'utility' i 'security' tokena, sve značajniju ulogu imati i NFT-jevi, tako da je ovo definitivno oblast koja nudi velike mogućnosti za kompanije, bilo da se radi o prikupljanju svežeg kapitala ili o kreiranju novih proizvoda", smatra on.
Tokenizacija je, dodaje, prilika i za neku vrstu digitalizacije, čak i biznisa koji u svojoj osnovi nemaju veze sa tehnologijom.
Na drugoj strani medalje nalaze se rizici koji mogu biti povezani sa poljem regulacije, načinom čuvanja tokena u smislu hakovanja i sajber-bezbednosti.
"Tu su i svi oni rizici u vezi sa uvođenjem bilo koje nove tehnologije. Svi znamo da su kriptovalute još u fazi visoke volatilnosti. Tokenizacija može dovesti do prenosa te volatilnosti na vrednost kompanije i vezati više tu vrednost za globalna dešavanja na kripto-tržištima nego za perfomanse same kompanije", objašnjava Svrkota.
.webp){kind=icon}
