Saznajemo: Uskoro novi digitalni token - prvi koji ulaže u solar

Srbija bi uskoro mogla da dobije novi digitalni token - četvrti po redu, a ovoga puta tokenizacija se odvija u oblasti obnovljivih izvora energije (IOE). Beogradska kompanija AVR Solar Park planira da izda token u cilju finansiranja projekta dogradnje njihove solarne elektrane u Saraorcima, koja je počela da radi u maju ove godine, a o detaljima tog poduhvata ekskluzivno su govorili za Bloomberg Adriju.

Zakon o digitalnoj imovini primenjuje se više od tri godine i prema njemu je Komisija za hartije od vrednosti državni regulator koji izdaje dozvole u vezi sa pomenutim tokenima.

Komisija je dosad tek za tri domaće firme odobrila objavljivanje belog papira - dokumenta koji je sličan prospektu kod postupka izdavanja hartija od vrednosti, a koji je izdavalac tokena obavezan da objavi. On sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, samoj digitalnoj imovini i rizicima, pa omogućava ulagačima da donesu utemeljenu odluku o investiranju i procene rizike iste.

Pionir u tom pogledu bila je fintek firma Finspot, koja je takav investicioni proizvod ponudila 2022. Posle par godina zatišja, u junu 2024. stigao je beli papir za tokene kompanije koja se pretežno bavi uzgajanjem oraha The Walnut Enterprise, a potom je u septembru odobren sličan projekat finansiranja za firmu koja gaji lešnike Treesury. Sve dosadašnje emisije tokena kompanije koje su iz izdale ocenile su kao uspešne.

Tokeni i solarna energija

Digitalni tokeni AVR Solara bili bi prvi u zemlji koji nude investiranje u energetski sektor, i to u onaj zeleni. Predstavnici kompanije navode za Bloomberg Adriju da će njihovi budući tokeni biti vezani za finansiranje proširenja solarne elektrane u Saraorcima, ukupne snage 9,86 megavata, koja, kako kažu, već uspešno proizvodi struju i prodaje je.

"Odlučili smo da solarnu elektranu dogradimo, to jest da postavimo dodatne panele i opremu, kako bismo povećali proizvodnju struje, uz zadržavanje postojeće snage solarne elektrane, budući da je sada već prošlo dovoljno vremena da steknemo dobar uvid u to kako ona proizvodi i šta je to što nam nedostaje da bismo dostigli maksimum snage i optimizovali proizvodnju. Plan je da dodamo još 1,5 megavata, a imajući u vidu situaciju na tržištu i mogućnost digitalizacije, odlučili smo da testiramo tržište kroz izdavanje tokena", kažu u AVR Solaru.

Kako ocenjuju, novi način finansiranja bi se u oblasti OIE mogao pokazati kao atraktivniji od onog koji trenutno pružaju banke. Verovatno da su jedni od razloga za usporavanje izgradnje solarnih elektrana i trenutne kamatne stope koje banke na tržištu nude, navode oni, podsećajući da su kamatne stope nepovoljne jer je visoka inflacija u prethodnom periodu uzrokovala rast referentne kamatne stope Evropske centralne banke (ECB).

Takođe, banke postavljaju i uslove koji nekada ne odgovaraju investitorima - kao primer navode to da klijentima traže da imaju desetogodišnje ugovore o otkupu struje, iako je praksa na tržištu da se ugovori sklapaju na period od tri do pet godina.

Izdavanje digitalnih tokena omogućava drugačiji način finansiranja - kako za izdavaoca digitalne imovine, tako i za one koji žele da ulože svoj novac u određeni projekat, bilo da je tu reč o institucionalnim investitorima ili pojedinačnim, malim ulagačima.

"Kada neko fizičko lice danas stavi svoju ušteđevinu u banku - za šta mu ona da kamatu od, recimo, dva odsto - banka onda uzima ta sredstva i nama kao firmi ih plasira po kamati od šest odsto. Razmišljali smo zašto onda to fizičko lice ne bi došlo direktno kod nas, uložilo novac i za svoja ulaganja dobilo kamatu od šest odsto. Verujemo da je ovo zaista dobra ideja, naročito kada je reč o projektima koji su sigurni i bezbedni, kao što je slučaj sa našom elektranom u koju smo već uložili značajna sredstva - i ne samo u izgradnju elektrane, već i u njenu dogradnju, u pristupne puteve i priključenja na distributivnu mrežu... Uz to, elektrana je osigurana od svih rizika", kažu sagovornici Bloomberg Adrije.

Depositphotos

Kompanija osnovana 2022. godine, sem u Saraorcima, trenutno radi i na drugim projektima u zemlji, uključujući gradnju solarne elektrane u Obrenovcu snage 10 megavata, za koju kažu da bi mogla da počne da radi do juna 2025, dok su ostali projekti u početnim fazama razvoja. "Razmišljamo u pravcu mogućnosti da za naše elektrane možda napravimo i svoj takozvani trejding, to jest da krenemo da trgujemo našom strujom, videćemo kako se situacija bude razvijala. Plan je da prvo u narednih par godina dođemo do otprilike 100 megavata koji se priključuju na distributivni sistem električne energije, a potom kako vreme bude odmicalo očekujemo da ćemo raditi i neki projekat sa priključenjem na prenosni sistem."

Karakteristike digitalnog tokena AVR Solara

Njihov beli papir trenutno je u Komisiji za hartije od vrednosti na odobrenju, koje se uskoro očekuje, pa bi inicijalna ponuda tokena mogla da usledi za oko mesec dana.

"Naša platforma za trgovanje je spremna, nalaziće se na sajtu kompanije koji će biti dosta informativan, a imaćemo takođe otvorenu telefonsku liniju za pitanja potencijalnih investitora, tako da sve bude transparentno i jasno. Sam token je namenjen dugoročnom finansiranju i izdaje se na period od 10 godina. Indeksiran je u evrima radi zaštite od inflacije, pa je nominalna vrednost jednog tokena 100 evra, a minimalna investicija je 3.000 evra. Cela emisija iznosi oko 725.000 evra", pojašnjavaju u AVR Solaru.

Depositphotos

Inicijalna ponuda trebalo bi da traje tri meseca, sa procentom uspešnosti od 60 odsto.

Dodaju da postoje opcije tromesečne i šestomesečne isplate kamate, dok se jednom godišnje, do isteka roka, isplaćuje po 10 odsto glavnice. "Verovali smo da su na domaćem tržištu ljudi nesigurni po pitanju investiranja i da je bolje da se tako isplaćuje glavnica, jer im to onda daje mogućnost da novac ulože dalje, u druge projekte i time diverzifikuju svoj portfolio."

Kao i u slučajevima prethodno odobrenih digitalnih tokena, ni ovde neće biti klasičnog sekundarnog trgovanja imovinom, ali će ulagači imati mogućnost da izađu iz investicije na dva načina. Moći će AVR Solaru da ponude da otkupe nazad svoje tokene ili da ih prodaju drugom licu koje prethodno mora biti registrovano na platformi kompanije.

 

Na pitanje koji profili investitora bi mogli pokazati najveće interesovanje, sagovornici Bloomberg Adrije navode da u slučaju fizičkih lica ponajviše očekuju ljudi iz struke, saradnike i one koji imaju štednju, ali nisu sigurni šta bi s njom. Kada je reč o firmama koje bi bile potencijalni ulagači teže je govoriti, mada ukazuju na to da su osiguravajuće kuće, osim što osiguravaju elektrane, odnedavno počele i dosta da ulažu u OIE.

Budućnost energetskog sektora i sektora digitalne imovine

Iz AVR Solara napominju da u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i Kanadi vide dosta sličnih projekata tokenizacije, dok je u Evropi takva praksa i dalje slabo razvijena.

"Srbija prilično zaostaje na polju OIE, tako da bismo iskreno želeli da ovde tržište tokena povezanih sa OIE zaživi, posebno zbog već navedenih problema prilikom pribavljanja finansiranja. Svašta se može finansirati kroz tokenizaciju, poput nekretnina - u nekim zemljama u okruženju već postoje takvi projekti."

U skorašnjem razgovoru za Bloomberg Adria TV, suosnivač prve kripto-menjačnice u Srbiji Aleksandar Matanović rekao je da deluje da razvijanje tokenizacije u Srbiji ide u pozitivnom smeru. "Otkad je počela primena Zakona o digitalnoj imovini, dugo - do pre nekoliko meseci - imali smo samo jednu kompaniju koja je izdavala tokene. Sada je odobreno izdavanje tokena za još dve kompanije, dakle u nekoliko meseci se praktično taj broj popeo sa jedan na tri. To je i dalje mali broj, ali trend je nešto što deluje pozitivno", naveo je on.

Komentarišući aktuelni Zakon o digitalnoj imovini, za koji su pojedini predstavnici sektora već iznosili svoje zamerke, u AVR Solaru kažu da su mnogi očekivali da će se pojedine odredbe zakona pojasniti u podzakonskim aktima, ali da se to još nije desilo. "Međutim, ni zakon dosad nije mnogo primenjivan, s obzirom na to da je trenutno malo učesnika na tom tržištu. Verujemo da će se kroz veću primenu samog zakona u praksi jasnije videti potencijalni nedostaci istog."

Kada je u pitanju domaći energetski sektor, iz kompanije su izrazili nadu da će se on u narednom periodu očistiti od projekata špekulativne prirode, koji zauzimaju kapacitete samo da bi kasnije bili preprodani.

"Voleli bismo da vidimo više ljudi koji su tu da investiraju sa dugoročnom vizijom i namerom da završe projekte, koji će potom uspešno da zažive. Ako govorimo o cenama struje, očekujemo da one ne mogu mnogo da padnu i da će na godišnjem nivou ostati na približno istim vrednostima kao sada", navode sagovornici.

Podsećaju da 2026. na snagu stupa naplata taksi za emitovane količine ugljen-dioksida za proizvode koji ulaze na tržišta Evropske unije (EU), što će uticati i na srpsku privredu, budući da je EU najveći trgovinski partner zemlje.

"Stoga se nadamo da će kod nas konačno zaživeti i korporativni ugovori o otkupu struje, jer će proizvođači morati da imaju određeni udeo zelene energije u svojoj proizvodnji - u suprotnom im proizvodi neće biti konkurentni. Trenutno se zakon koji definiše tu vrstu ugovora menja, ali sem regulative potrebna je i podrška sistema za ovakvu praksu, koja donosi dobro i za proizvođače i za kupce", zaključuju.

(U tabeli precizirano da se rezultati prodaje tokena odnose na periode inicijalnih ponuda i da su kompanije nastavile da ih prodaju i nakon isteka inicijalnih ponuda.)