Kripto-kadar u Srbiji: Dominiraju dve grupe, zadržavaju ih i tokenima

Kripto-industrija u Srbiji i dalje je mlada. Nema mnogo firmi koje zapošljavaju veliki broj ljudi specijalizovanih za blokčejn tehnologiju, a malo je i kandidata koji imaju formalno stečeno znanje iz te oblasti.

Imajući u vidu samu prirodu posla koja dopušta rad od kuće - nezavisno od toga gde se sedište kompanije nalazi, očekivano je da stručnjaci iz naše zemlje zaposlenje traže i kod stranih poslodavaca, što nameće pitanje sa kakvim se sve izazovima domaći privrednici iz ovog sektora suočavaju pri pronalaženju odgovarajućeg kadra. Ipak, zasad je zaključak da preke potrebe za zapošljavanjem ljudi iz inostranstva još nema, ali da se domaći poslodavci i te kako trude da zadrže kvalitetne ljude, ponekad i inovativnim metodama, poput dodele određenog broja kompanijinih tokena.

"Ako pod kripto-industrijom podrazumevamo Web3 industriju, u njoj se trenutno nalazi pedesetak firmi u Srbiji. Govorimo o firmama koje se na neki način bave blokčejnom u svom poslovanju", kaže za Bloomberg Adriju predsednica Srpske blokčejn inicijative (SBI) Emilija Vuković.

Kada su, recimo, pretraživali LinkedIn poslovnu mrežu, na njoj su pronašli više od 2.000 ljudi koji u opisu svog profila imaju informaciju o poznavanju nekog blokčejn programskog jezika ili iskustva rada u toj industriji.

Svi oni mogli bi se grubo svrstati u dve grupe, navodi Stevan Radonjanin, izvršni direktor platforme za investiranje u kriptovalute Veli, koja nudi jednostavan model ulaganja onima koji su početnici u kripto-sferi i nisu previše upućeni u kretanja na tržištu.

"Prvu kategoriju čini mlađi kadar koji je veoma zainteresovan za kripto, prati tržište, investira i radio bi bilo šta u kripto-firmama. To su mahom juniori i njima je potrebno posvetiti više vremena kako bi se osposobili za samostalan rad. S druge strane su ljudi koji imaju iskustva u tradicionalnim finansijama, pa žele da naprave tranziciju u kripto. Njima je potreban jedan period prilagođavanja na kripto-industriju, brzinu kojom se odvijaju stvari i moraju biti spremni dosta da uče kako bi uhvatili priključak", navodi Radonjanin, dodajući da je prva grupa brojčano dominantnija.

Idealni kandidati su, jasno, oni koji poseduju oba - interesovanje i znanje o kriptovalutama, kao i iskustvo u tradicionalnim finansijama, ali takvi su veoma retki, kaže naš sagovornik.

"Među onima koji imaju iskustva u kripto-industriji neretko su naši ljudi koji su radili u inostranstvu, pa se vratili u Srbiju i sada rade za strane kripto-firme odavde, ili su se pak odlučili - kao ja - za osnivanje svog startapa", primećuje Radonjanin.

Izostanak formalnog obrazovanja

Kako kaže predsednica SBI, veliki je broj onih koji su samostalno akumulirali znanje i odlučili da se oprobaju u Web3 sistemu.

Bloomberg

 

"To je zato pre svega jer formalno znanje podrazumeva master programe na određenim fakultetima koji su možda predugi za potrebe nekoga ko želi da uđe u industriju koja se tako brzo razvija. Takođe, danas postoji veliki broj edukativnih materijala na ovu temu koji je svima dostupan", kaže Vuković.

I sam broj obrazovnih programa fokusiranih na kripto nije veliki, kaže Radonjanin.

"Verujem da će se vremenom to menjati i da ćemo videti veći broj osnovnih i master programa specijalizovanih za blokčejn i kripto, ali zasad su većinom ljudima dostupni video-kursevi na platformama kao što su Udemy, Coursera i slično", navodi direktor Velija.

I on smatra da je brzina kojom se stvari odvijaju u toj industriji neverovatna.

"Ono što ste znali pre godinu dana, danas je vrlo verovatno zastarelo i morate konstanto čitati i učiti kako biste bili u korak sa inovacijama. Ako stvari moram da uporedim sa mojim prethodnim iskustvom u bankarskoj industriji, rekao bih da je jedna godina u kriptu ravna pet ili možda čak i 10 u svetu tradicionalnih finansija", napominje on.

Strani kadar

Radonjanin je donedavno živeo i radio u Austriji, gde je ukupno proveo desetak godina, da bi po povratku u Srbiju počeo da radi na svom projektu – kreiranju platforme za kripto-početnike, o čemu je Bloomberg Adria već pisala. Njihova aplikacija na tržište izlazi u oktobru, pa je na veb-sajtu kompanije već omogućeno prijavljivanje na listu čekanja za sve koji žele da budu među prvima koji će je isprobati. Poredeći Austriju sa Srbijom, naš sagovornik kao glavnu razliku izdvaja daleko više stranog kadra, jer je Beč internacionalan grad sa relativno visokim platama.

S druge strane, nabraja i nekoliko faktora koji utiču na rast atraktivnosti naše države za ljude koji traže posao u kripto-industriji.

"Pre svega je to kovid, koji je potpuno izmenio tržište rada. Veliki broj firmi je prešao na rad od kuće, time smanjivši troškove poslovnog prostora i potrebu za angažovanjem isključivo domaće radne snage. Drugo, zbog relativno niskih troškova života i drugih prednosti koje Srbija nudi, poslednjih godina vidimo mnogo veći broj stranaca koji dolaze da rade iz Srbije. Prvenstveno su to frilenseri i programeri", poručuje.

Dalje, dosta je ljudi pogođenih ratom u Ukrajini, koji su se doselili i traže poslove u domaćim firmama. Tu su, dodaje, i stranci iz takozvanih zemalja trećeg sveta, koji bi voleli da žive u Evropi, pa im je Srbija samim tim atraktivna. Naposletku, kripto-industrija je za kratko vreme postala jedna od najatraktivnijih industrija kada je zapošljavanje u pitanju, te ljudi iz celog sveta apliciraju u kripto-firmama, ma gde se one nalazile.

"I pored svih ovih faktora, i dalje većinu kadra u srpskim kripto-firmama čine ljudi iz Srbije i regiona. To je pre svega zbog nižih plata, kvalitetnog visoko obrazovanog kadra kod nas, kao i manjka birokratije za zapošljavanje naših ljudi, u odnosu na strance", kaže direktor platforme.

Međutim, s druge strane, i sam stručni kadar ima želju da se zaposli u nekoj od naših firmi, napominje Vuković.

"Ono što možemo sa sigurnošću reći jeste da smo kompetitivni sa platama u odnosu na region kao i sa brojem izazovnih projekata. Prema našim saznanjima, obučeni stručni kadar je veoma rad da se zaposli u domaćoj firmi", tvrdi predsednica SBI. 

Bloomberg

 

Prema Radonjaninovim rečima, da bi došlo do većih potreba za angažovanjem ljudi iz inostranstva, potreban je dodatan rast industrije.

"Beograd polako ali sigurno postaje hab za kripto-startapove, međutim, još nemamo veliki broj uspešnih domaćih kripto-firmi. Na prste ruke se mogu izbrojati one koje zapošljavaju 100 i više zaposlenih. Verujem da će s vremenom one uspešnije još rasti, kao i da će se pojaviti neke nove koje će napraviti bum za kratko vreme", priča on.

Zasad se, kaže Vuković, nije primetilo da određene države predstavljaju riznice kadrova.

"Sa trenutnom globalizacijom i sve većom popularizacijom 'remote' načina poslovanja, zaista je nevažno odakle ste, ne postoji zemlja koja se posebno ističe kadrom, a strani državljani se zapošljavaju u meri koja odgovara potrebama tržišta u momentima kada na domaćem tržištu ne postoji dovoljno radne snage", ocenjuje ona.

Očekivanja kandidata

Na pitanje jesu li kandidati u bilo kom pogledu zahtevni pri uslovima koje stavljaju pred poslodavce, Vuković kaže da to, uopšteno govoreći, nije slučaj.

"Očigledno nisu zahtevni kada se njihove potrebe ispunjavaju i kada kompanije odgovaraju na iste. Ne možemo generalizovano govoriti o potrebama kandidata, ali možemo reći da nastupaju pred domaće firme sa istim standardom i zahtevima koje bi iznosili stranim firmama kod kojih bi konkurisali za posao. Odnos između stručnog kadra i poslodavca mora biti recipročan, pa prema našem iskustvu, firme su spremne da plate i omoguće određene benefite dobrim kandidatima, ali isto tako imaju i određena očekivanja od istih", pojašnjava.

Ono što je, naglašava, praksa za većinu firmi u Web3 jeste da postoji velika transparetnost u samoj firmi i vrlo jasno zacrtan put kako se može napredovati i u finansijskom i stručnom smislu. 

Ipak, onaj finansijski po pravilu privlači više pažnje. I tu kripto-kompanije neretko mogu biti maštovitije od drugih i ponuditi nešto više osim standardne plate.

"Veliki broj kripto-firmi ima svoje tokene, koje daje zaposlenima kako bi osigurala da ostanu u firmi naredne tri-četiri godine. To je zaposlenima izuzetno interesantno, jer su tokeni često indirektno vezani za rast i uspeh firme, te zaposleni mogu na neki način da uživaju u plodovima svog rada. Za razliku od akcija, tokeni su likvidni i zaposleni ih mogu jednog dana lako prodati i time ostvariti profite kakve ne bi u vidu bonusa ostvarili u drugim industrijama ni za 100 godina", navodi Radonjanin.