400 dana kasnije – jedan beli papir i nijedna dozvola za kripto-usluge

Jedan beli papir za izdavanje digitalnih tokena i još nijedna dozvola za usluge u vezi s kriptovalutama. Tako bi se, u najkraćem, mogao opisati presek stanja u Srbiji, posle više od godinu dana primene Zakona o digitalnoj imovini (ZDI).

Mišljenja o ovom skromnom, ali i razumljivom rezultatu su podeljena – javne institucije uglavnom loptu prebacuju na građane, a jedan deo zainteresovanih očekuje da nadležni organi pokažu više incijative.

Za sada, zakon prepoznaje dva tipa digitalne imovine – virtuelne valute (kriptovalute) i digitalne tokene. Narodna banka Srbije (NBS) nadležna je za izdavanje dozvola koje se tiču prvog tipa imovine, dok je na Komisiji za hartije od vrednosti da izdaje dozvole u vezi sa pomenutim tokenima.

Treba imati u vidu da pojedina digitalna imovina ima karakteristike i virtuelne valute i digitalnog tokena, pa postoji mogućnost da su za odlučivanje o zahtevu nadležna oba nadzorna organa.

Zasad samo jedna firma legalno pruža kripto-usluge

Usluge u vezi s virtuelnim valutama u Srbiji mogu pružati samo privredna društva koja su za to dobila dozvolu od NBS, podsećaju u centralnoj banci.

"Od početka primene ZDI, Narodna banka Srbije nije izdala nijednu dozvolu za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama, imajući u vidu da do sada nijedno privredno društvo koje je podnelo zahtev za davanje te dozvole nije dostavilo kompletnu dokumentaciju i podatke koji su propisani tim zakonom (na primer, nisu dostavili uverenja o neosuđivanosti kojima se dokazuje dobra poslovna reputacija članova uprave i kvalifikovanih vlasnika)", kažu za Bloomberg Adriju u NBS.

Prema njihovim rečima, neretko se može zaključiti da se podnosioci zahteva nisu bliže ni upoznali s relevantnim propisima u ovoj oblasti, kako sa samim zakonom, tako ni sa podzakonskim propisima donetim na osnovu njega, a koji su dostupni na sajtu te institucije.

Logično, nameće se pitanje kako je onda moguće da firme koje nude kripto-usluge uopšte posluju u našoj zemlji. Odgovor leži u tome što je regulativa predvidela prelazni period. To znači da je omogućeno poslovanje privrednim društvima koja su pružala te usluge na dan stupanja na snagu ovog zakona, ako su blagovremeno podnela odgovarajući zahtev za davanje dozvole. Kako je NBS u junu saopštila, postoji samo jedno takvo privredno društvo. Iz ECD-a, prve kripto-menjačnice u Srbiji, nastale pre 10 godina, potvrđuju da je reč o njima.

Bloomberg

 

"Procedura pred nadležnim državnim organima trenutno traje, a regulator je propisima predvideo da nesmetano možemo da nastavimo svoje poslovanje za vreme trajanja procedure", kaže direktor marketinga ECD-a Marko Živković.

Ipak, pretraga po internetu pokazuje da oni nisu jedini koji u Srbiji nude ovakve usluge, a na pitanje kako druga lica onda uopšte posluju, iz NBS kažu da je pred njima nekoliko postupaka za odlučivanje o navedenoj dozvoli, te da, u zavisnosti od ishoda tih postupaka, lica će moći ili da nastave da rade ili će biti dužna da obustave poslovanje.

"Ako se utvrdi da bilo koje drugo pravno lice bez dozvole Narodne banke Srbije pruža usluge povezane s virtuelnim valutama, to pravno lice u ovom trenutku te usluge pruža neovlašćeno i Narodna banka Srbije će prema tom licu preduzeti neophodne mere", poručili su u centralnoj banci.

Beli papir – svetao primer

Kada su u pitanju digitalni tokeni, kao što smo već naveli, zasad je odobreno objavljivanje jednog belog papira, i to za tokene beogradske firme Finspot, koja ih je iskoristila za prikupljanje dodatnih investicija. Beli papir je, podsetimo, dokument sličan prospektu kod postupka izdavanja hartija od vrednosti, a koji je izdavalac tokena obavezan da objavi. On sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima. Suštinski, omogućava investitorima da donesu utemeljenu odluku o investiranju i procene rizike u vezi sa ulaganjem u digitalnu imovinu. Objavljivanje belog papira je Komisija za hartije od vrednosti odobrila krajem maja, a u izradi istog učestvovala je advokat Željka Motika.

"To jeste jedan vrlo konkretan primer uspešne primene mogućnosti koje je novi zakon doneo. Priprema navedenog belog papira za izdavanje tokena Finspot trajala je skoro godinu dana, jer je bilo neophodno napraviti model koji zadovoljava zahteve različitih propisa i koji potencijalnim investitorima daje detaljne informacije o tome u šta mogu da ulože i sa kakvim rizicima mogu biti suočeni", kaže Motika.

Napominje da je Komisija za hartije od vrednosti u tom konkretnom slučaju postupala vrlo efikasno (u rokovima koji se mere danima) i u skladu sa najvišim profesionalnim standardima, što, navodi ona, nije uobičajen način postupanja institucija u našoj zemlji.  

Međutim, već se počelo govoriti o potencijalnoj izmeni ZDI i to upravo na polju tokenizacije. Kako je naš portal već pisao, Inicijativa "Digitalna imovina" radi na formiranju radne grupe za izradu predloga izmena i dopuna tog zakona, a zbog, kako kažu, nedoslednosti u postojećoj regulativi. Više o tome šta predlažu iz Inicijative možete pročitati u posebnom tekstu. S druge strane, iz pomenute komisije kazali su nam da im dosad nije upućen nijedan zvaničan zahtev za davanje mišljenje i tumačenje odredaba zakona, niti im je upućen komentar u pogledu nejasno definisanih pojedinih odredaba zakona. Ostaje da se strpimo do jeseni, kada je planirano da predlog za promenu zakona bude predstavljen javnosti.

"Nijedan zakon ne može biti toliko detaljan da ostavlja bez nedoumica, tako da će odgovore na mnoga pitanja dati praksa. Mislim da je čak i dobar pristup zakonodavca što je za pojedina pitanja postavio opšti okvir u okviru koga zainteresovani subjekti mogu dati različita rešenja", ocenjuje Motika.

"Zainteresovana lica da budu spremnija, nadležni organi otvoreniji"

Motika ističe da je mali broj zainteresovanih lica potpuno spreman da se ozbiljno posveti uspostavljanju adekvatne strukture kako bi u skladu sa zakonom pružao usluge u vezi sa digitalnom imovinom, poput kripto-menjačnica ili berzi.

"Do sada je ovo bila neregulisana oblast, koja se mahom svodila na prodaju i kupovinu kriptovaluta u cilju ostvarivanje zarade, kako na strani menjačnica, tako i na strani lica koja poseduju kriptovalute, pa je takvim subjektima teže da prihvate zakonski okvir, jer su i bez njega poslovali", primećuje.

Bloomberg

 

Kada je reč o onima koji se interesuju za izdavanje digitalne imovine, smatra da je veći broj subjekata koji svoje poslovne modele ili nisu razvili ili nemaju realizovano ništa osim ideje.

"Na njima je da osmisle realne modele kako bi mogućnosti zakona mogli da koriste", napominje naša sagovornica.

S druge strane, kaže da su uslovi za pribavljanje dozvola za pružanje usluga povezanih sa virtuelnim valutama zahtevni skoro kao za finansijske institucije, a da pojedine procedure traju već preko godinu dana, što ukazuje da problem postoji i da ga treba za početak identifikovati.

"Na osnovu ovog kratkotrajnog iskustva, rekla bih da je otvorenost organa nadležnih za digitalnu imovinu i njihova spremnost da zajedno sa korisnicima komuniciraju i zajedno pronalaze najbolji način primene zakona i stvaranje najbolje prakse, jedini način da zažive mogućnosti koje ovaj propis nudi. Korisnici su spremni za saradnju, tako da je sledeći korak da nadležni organi budu otvoreniji za saradnju", smatra ona.

Prema njenim rečima, interesovanje za ovu sferu se svakako širi, a sa rastom broja uspešno realizovanih poslovnih poduhvata, povećavaće se broj zainteresovanih lica da primene modele koje je zakon omogućio. Da potencijal svakako postoji, smatra i direktor marketinga ECD-a.

"Rezulati nove regulative u Srbiji su u proteklih godinu dana sa našeg stanovišta bili ograničeni i trenutno deluje da smo kao društvo dobili mnogo veći potencijal za budućnost od onoga što je do sada iskorišćeno. Da bi se dali konstruktivni predlozi za unapređenja smatram da nam je ipak potrebno više prakse kod svih aktera od građana, preko privrede do same državne administracije u ovoj oblasti", navodi Živković.

Kaže da nas donošenje ZDI bez ikakve dileme stavlja na svetsku mapu tehnološki naprednih država koje ne prepoznaju digitalnu imovinu kao stvar budućnosti, već sadašnjosti.

"Prihvatanje kripta i novih tehnologija otvara dosta mogućnosti za ekonomski razvoj Srbije kroz inovativne pristupe tokenizaciji poslovanja, kreiranju umetničkih dela ili otvaranju uslužnih kompanija u Srbiji ka svetu kroz mogućnost poslovanja i naplate svojih usluga 'digitalnim novčićima'", zaključuje on.