SpaceX, OpenAI i Anthropic IPO: Kako investirati u najveći AI IPO talas od dot-com ere

Postoje momenti na finansijskim tržištima kada se sve poklopi u perfektno vreme. Tehnologija koja je sazrela dovoljno da investitori mogu da je razumeju, kapital koji je godinama čekao pravi izlaz i tržišno raspoloženje koje traži novu priču. Upravo takvom momentu svedočimo danas nalazeći se pred onim što bi mogao biti najveći talas inicijalnih javnih ponuda od ere dot-com kompanija, s kraja devedesetih godina prošlog veka.

SpaceX ulazi na berzu sa ciljanom vrednošću od 1,8 biliona dolara. Anthropic sa valuacijom od 965 milijardi dolara, dok OpenAI cilja vrednost od jednog bilion dolara. Zajedno, samo ova tri IPO-a mogu da upumpaju više od 200 milijardi dolara svežeg kapitala na tržišta.

Šta je to što je otvorilo ovu novu priliku? Odgovor se nalazi u tome da sada vidimo ogromnu tražnju investotra za AI-jem. Kako je Fed započeo postepeno da spušta kamatne stope, a S&P 500 nastavio da beleži nove rekorde, prozor za listiranje kompanija se otvorio. Investitori u rizični kapital su dobili zeleno svetlo za ulazak u novu digitalnu eru, dok uz to kompanije koje su godinama odbijale da idu na berzu, jer im privatni kapital to nije nalazio za shodno, odjednom su počele da prave redove pred investicionim bankama.

Međutim, ono što ovaj talas čini posebnim nije samo veličina, već priroda kompanija koje dolaze. Radi se o kompanijama koje su definisale ili će definisati dekade koje dolaze, u oblastima kao što su veštačka inteligencija, svemirska infrastruktura i finansijska tehnologija. Za investitora sa Balkana, iz Adria regiona, ovo je možda jedna od retkih prilika da direktno participira u kompanijama koje prave novu sliku sveta u koji ulazimo.

Kompanije koje treba da znate

Pre nego što pređemo na konkretan pregled, bitno je da razdvojimo valuaciju od kvaliteta kompanije iz razloga što na tržištu će te uvek pre pronaći postojanje precenjenosti ili pocenjenosti kompanije nego li njenu realno vrednost. Možete imati izvanredan proizvod koji menja svet, ali ako za njega platite previše, prinos će vas razočarati, te upravo tu leži ključna veština koju treba da primenite u praćenju novog talasa IPO-a - proceniti da li hajp oko IPO će da lansira akciju i zatim je vrlo brzo obori.

SpaceX

SpaceX je kompanija koja redefinisala svemirsku industriju i koja se u pozicionirala kao lider. Ali ono što treba da imate na umu jeste da kompanija cilja vrednost od 1,8 biliona dolara, uz prihode od 18,7 milijardi dolara u 2025. godini, što predstavlja rast od 33 odsto na godišnjem nivou. Zvuči impresivno, međutim iza tih prihoda krije se neto gubitak od skoro pet milijardi dolara i to pre svega zbog AI segmenta koji troši oko 2,5 milijardi dolara kvartalno, a koji Elon Musk sve češće predstavlja kao jedan od ključnih stubova budućeg razvoja SpaceX-a..

Starlink, njihova satelitska internet usluga sa oko 10,3 miliona pretplatnika, predstavlja zapravo ključnu kariku koja generiše zaradu i ona je ta koja je glavni adut ove kompanije. Problem nije proizvod, problem koji se javlja pred sam IPO je cena. Na valuaciji od 1,8 biliona, plaćate oko 96 puta godišnje prihode. Za poređenje, Apple trguje na oko 10 puta prihode. To direktno znači da postoji optimizam koji uključuje buduću vrednost aktivnosti koje trenutno ne postoje: kolonizacija Marsa, orbitalni data centri procenjene vrednosti tržišta od 28,5 biliona dolara.

SpaceX je izvanredna kompanija sa fantastičnim tehnološkim dostignućima. Ali valuacija je ta koja može dovesti do brzog pada akcije nakon IPO, kada investitori budu krenuli da masovno zaključavaju profite koje su ostvarili pri visokoj tražnji za akcijom. Što bi značilo da imamo akciju za koju morate imati slepu veru u Maskovu viziju ili je kupiti pri samom IPO i brzo realizovati profit.

Anthropic

Anthropic je kompanija koja daje balans između kvaliteta biznisa i razumne valuacije. Kompanija je krajem maja 2026. podnela konfidencijalnu prijavu SEC-u za IPO, odmah nakon zatvaranja runde finansiranja od 65 milijardi dolara pri valuaciji od 965 milijardi dolara.

Ono što privlači pažnju su poslovni fundamentali. Anthropic je kompanija koja stoji iza Claude AI asistenta i to je poslovna linija koja je rasla neverovatnom brzinom, gde su prihodi sa devet milijardi dolara godišnje na kraju 2025. skočili na procenjenih 47 milijardi dolara godišnje do maja 2026. Kompanija se sprema da u drugom kvartalu 2026. beleži prvu operativnu dobit od oko 559 miliona dolara.

Gabby Jones/Bloomberg

 

Kompanija se pozicionirala tako da je definisala jasan put ka profitabilnosti zahvaljujući infrastrukturi koja je diverzifikovana: Claude radi na AWS-u, Google TPU-ima i Nvidia GPU-ima, što smanjuje rizik zavisnosti od jednog dobavljača. Investitori u sam Anthropic uključuju Amazon, Google, Microsoft i Nvidia, što govori da ključni igrači u tehnologiji vide Anthropic kao dugoročni ulog, ne spekulaciju.

Anthropic dolazi na tržište sa boljim fundamentima u poređenju sa OpenAI, rastućim prihodom i sve jasnijim putem ka profitu. Valuacija od blizu bilion dolara nije jeftina, ali u poređenju sa SpaceX i OpenAI koji imaju slabije finansijske pokazatelje, Anthropic izgleda kao najsređeniji od ove trojke.

OpenAI

OpenAI je kompanija koja je popularizovala veštačku inteligenciju i čiji je ChatGPT premašio 900 miliona aktivnih korisnika nedeljno.

Prihodi su rasli impresivno i to sa dve milijarde godišnje u 2023. na više od 20 milijardi u 2025. Međutim, iza tog rasta kriju se ogromni troškovi razvoja modela i izgradnje AI infrastrukture. Kompanija za 2026. projektuje gubitak od oko 14 milijardi dolara, dok HSBC procenjuje da bi joj do kraja decenije moglo biti potrebno više od 207 milijardi dolara dodatnog kapitala. Dodatni rizik predstavlja činjenica da investitori i dalje pokušavaju da procene kako će nova struktura kompanije, nakon prelaska na model Public Benefit Corporation, uticati na njenu dugoročnu profitabilnost i korporativno upravljanje.

OpenAI poseduje jak brend, korisničku bazu i ogroman tržišni momentum. Međutim, konkurencija se ubrzano pojačava. Claude, od strane Anthropic, sve više dobija na popularnosti među naprednijim korisnicima zahvaljujući kvalitetnijim i pouzdanijim odgovorima u određenim kategorijama zadataka. To je posebno važno jer kvalitet odgovora predstavlja ključni faktor koji utiče na zadržavanje korisnika i njihovu spremnost da plaćaju pretplatu za korišćenje naprednih AI modela.

Revolut

Revolut je za mnoge čitaoce u Adria regionu najprisutnije ime na ovoj listi, jer ga mnogi koriste svakodnevno. Britanska neo-banka sa 68,3 miliona korisnika širom sveta beleži solidne finansijske rezultate, uz prihode od oko šest milijardi dolara u 2025. uz profit od 1,7 milijardi dolara i ogromnu bazu novih korisnika koji dolaze preporukama.

Razlika u odnosu na AI kompanije je ogromna, jer je Revolut u poziciji da zarađuje pravi novac već danas. Model prihoda je diversifikovan kroz naknade za kartice, pretplatničke modele, kamate, kripto i upravljanje imovinom. U martu 2026. je konačno dobio punu bankarsku licencu u Ujedinjenom Kraljevstvu, a aplicirao je i za licencu u SAD-u.

Chris Ratcliffe/Bloomberg

 

Problem je što CEO Nikolay Storonsky jasno kaže da je IPO još "dve godine daleko", što znači 2028. godinu u najboljoj varijanti. Vrednovanje od potencijalnih 150 do 200 milijardi dolara na IPO-u deluje ne preterano ambiciozno, ukoliko se nastavi trenutni rast.

Revolut je ono što bi se moglo nazvati "najdosadnijom" kompanijom na ovoj listi, ali to je ujedno i kompliment. Pravi prihodi, pravi profit, jasna strategija rasta, jedini problem je što ćete na IPO čekati duže nego na ostale, ali za strpljive, ovo je potencijalno najprivlačnija dugoročna priča.

 

Figma (FIG) kao lekcija

Figma je dobar razlog za oprez, s obzirom na to da je kompanija izašla na berzu uz ogromnu medijsku pažnju koju i sada možemo trenutno da vidimo kod SpaceX-a, OpenAI i Anthropica, a euforija investitora dovela je do toga da se akcija odmah po otvaranju trgovanja popne na 85 dolara, dok je tokom dana dostigla i 124 dolara. Investitori su bili oduševljeni pričom o kompaniji koja dominira tržištem dizajnerskog softvera i koja je postala gotovo standard u svojoj industriji. Međutim, nakon početne euforije usledilo je otrežnjenje, a šta se zapravo desilo?

 

 

Investitori su počeli da postavljaju jednostavno pitanje da li i najbolja kompanija može opravdati bilo koju cenu? Kako je početna euforija splasnula, fokus se sa priče o proizvodu prebacio na ono što je na kraju najvažnije, a to su prihodi, profitabilnost i valuacija. Pokazalo se da čak i vrhunski biznisi mogu doneti loše prinose ukoliko su kupljeni po previsokoj ceni, a upravo se to često dešava kod najpopularnijih IPO izdanja.

Figma je živi podsetnik da entuzijazam prvog dana trgovanja ne govori ništa o dugoročnoj vrednosti akcije. Upravo zato sledeća sekcija možda sadrži najvažniji praktični savet za vas kako da se postavite prema nadolazećim IPO-vima.

Kako investirati iz Adria regiona - šta sekundarno tržište znači za vas

Direktno učešće u najtraženijim američkim IPO izdanjima za većinu investitora iz Adrija regije je veoma teško. Međutim, institucionalni i akreditovani investitori mogu kroz platforme poput Forge Global, EquityZen ili Hiive kupovati akcije na sekundarnom pre-IPO tržištu, gde zaposleni i rani investitori prodaju deo svojih udela pre izlaska kompanije na berzu. Minimalna ulaganja obično se kreću od nekoliko desetina hiljada dolara naviše, dok većina platformi zahteva status akreditovanog investitora.

Za većinu nas, ulaz je posle IPO-a, kroz standardne brokere koji nude pristup američkim tržištima. I tu se krije jedna zanimljiva teza - možda je bolje sačekati. Razlog za to je što investitori vrlo brzo shvate da su kupovali kompaniju koja je iza sebe imala ogromnu tražnju poguranu na određenoj priči i da zapravo cena sad baš i ne oslikava najrealniju vrednost onoga što kompanija pruža, jedni ulaze jer veruju da uprkos visokoj ceni kompanija i dalje ima prostora za rast, dok drugi samo iskoriste priliku da brzo zarade.

Ovo nije slučajnost, već je posledica strukturalne dinamike IPO procesa. Na sam dan listinga, sve akcije nose premiju euforije - medijska pokrivenost je na maksimumu, brokeri promovišu kompaniju, institucionalni investitori koji su učestvovali u roadshowu već drže akcije po nižoj ceni i tek čekaju da ih prodaju posle lock-up perioda koji tipično traje 180 dana. Upravo kada taj lock-up period istekne, dolazi do pritiska prodaje koji ponekad ruši cenu i stvara realnu priliku.

Dakle, strategija za investitora iz Adria regiona trebalo bi biti fokusirana na to - pratiti kompanije koje vas zanimaju, pratite finansijske izveštaje koje će objaviti kao javne kompanije u narednim kvartalima, odnosno sačekati prve kvartalne rezultate posle listinga i posmatrajte kako se akcija ponaša kada first-day hype splasne. Tada donosite odluku zasnovanu na podacima, ne na naslovima.

Na kraju - šta sve ovo govori o momentu u kome se nalazimo

IPO talas koji dolazi predstavlja momentu kada tehnologije koje su godinama bile u sferi "negde u budućnosti" dobijaju svoju tržišnu cenu. Veštačka inteligencija, svemirska infrastruktura i finansijska tehnologija ne izgledaju više kao apstrakcija, nego polako kreću u listiranje na berzu.

Za disciplinovanog investitora, to je dobra stvar. Jer javno tržište zahteva transparentnost, revidirane finansijske izveštaje i odgovornost prema akcionarima. Tek tada ćemo videti koje od ovih kompanija su zaista ono što tvrde da su, a koje su bile lepe priče na privatnom tržištu bez pokrića.

Ono što trenutno daje najjasniju sliku ravnotežu između inovacije i finansijske discipline, su Anthropic i Revolut. Jedna dolazi s rastom koji se može meriti, put ka profitu koji je vidljiv i tehnologijom koja ima pravu tražnju. Druga ima ostvarenu profitabilnost, diverzifikovane prihode i korisničku bazu od 68 miliona ljudi. SpaceX i OpenAI su sjajne kompanije, ali na valuacijama koje zahtevaju ili ogromnu veru ili veoma dugo strpljenje.

Sekundarno tržište ostaje dostupno tek ograničenom broju investitora. Za ostale, vredi zapamtiti ono što je Figma naučila publiku: najuzbudljiviji dan listinga nije uvek i najisplativiji dan za kupovinu. Ponekad je pametnije sačekati da se prašina slegne, pa tek onda doneti racionalniju odluku.