AI, kamatne stope i energetika: zašto akcije evropskih proizvođača energije snažno rastu

Pažnja investitora je u ovom trenutku najčešće usmerena na tehnološke akcije i priču o veštačkoj inteligenciji, dok jedan naizgled "dosadan" sektor tiho je ostvario dobar rezultat na evropskim berzama ove godine. Evropske utility kompanije, odnosno proizvođači i distributeri električne energije, gasa i vode, koji su od početka 2026. zabeležili rast koji je nadmašio širi indeks, a pitanje koje se sada postavlja jeste da li je taj rast opravdan i da li ima još prostora za dalje napredovanje.

 

 

Šta stoji iza ovog rasta

Sektor evropskih utility kompanija od početka godine predvode kompanije iz oblasti obnovljivih izvora i skladištenja energije, uključujući baterijske sisteme, koji su bili glavni pokretači njegovog rasta. To se nadovezuje na snažne rezultate koje je sektor ostvario već tokom 2025. godine.

Iza ove priče stoji kombinacija nekoliko faktora, koji se međusobno preklapaju, pre svega strah oko sledećih koraka u vezi sukoba na Bliskom istoku, neizvesnost oko kamatnih stopa i ubrzani razvoj veštačke inteligencije.

Prvi faktor jeste bekstvo ka defanzivnim akcijama. Utility kompanije spadaju u takozvane defanzivne sektore jer su njihove usluge (struja, gas i voda) neophodne bez obzira na stanje ekonomije. Zbog toga investitori u periodima povećane neizvesnosti deo kapitala preusmeravaju u ovaj sektor. Ove godine tome su doprineli eskalacija sukoba na Bliskom istoku i strah od šireg rata. Analiza Goldman Sachsa pokazuje da utility akcije tokom perioda tržišnog stresa u proseku nadmašuju ostatak tržišta za 10 do 30 odsto, posebno kada se tržište suočava sa padom kamatnih stopa i produženim "medveđim" raspoloženjem.

Drugi faktor je veštačka inteligencija kao novi izvor tražnje. Za razliku od mnogih sektora kojima AI menja ili ugrožava poslovne modele, utility kompanije od njenog razvoja imaju direktnu korist. Širenje AI data centara zahteva ogromne količine električne energije, zbog čega upravo elektroenergetska infrastruktura postaje jedan od ključnih preduslova daljeg razvoja veštačke inteligencije. Prema pojedinim procenama, sektor bi u 2026. mogao da investira čak 240 milijardi dolara kako bi zadovoljio rastuću tražnju, dok se ukupna potrošnja električne energije, koja je u prethodnih 20 godina porasla svega 10 odsto, do 2045. očekuje da poraste za čak 60 odsto.

Treći faktor je energetska bezbednost. Posle višegodišnje energetske krize i geopolitičkih tenzija, sigurnost snabdevanja i energetska nezavisnost ponovo su među ključnim prioritetima Evrope. Zbog toga kompanije koje ulažu u obnovljive izvore energije i prenosnu infrastrukturu imaju dodatnu podršku dugoročnih evropskih politika.

Četvrti faktor je dividendni prinos. Uprkos snažnom rastu cena akcija, prosečan dividendni prinos sektora i dalje iznosi 3,79 odsto, što je konkurentno prinosima na desetogodišnje državne obveznice u Evropi. Pored redovnog prihoda od dividendi, investitori imaju i potencijal rasta vrednosti akcija, zbog čega utility sektor ostaje privlačna alternativa za one koji traže stabilnije prinose.

Da li postoji prostora za dalji rast, ili se bliži korekcija

Valuacije evropskih utility kompanija danas su više od dugoročnog istorijskog proseka, što pokazuje da je tržište već u velikoj meri prepoznalo povoljne izglede sektora i uračunalo ih u cene akcija. Ipak, poređenje sa američkim utility sektorom pokazuje da se evropske kompanije i dalje trguju uz niže multiplikatore, zbog čega i dalje deluju relativno povoljnije vrednovane. To sugeriše da, uprkos snažnom rastu cena akcija u prethodnom periodu, evropski utility sektor još uvek nije dostigao nivoe valuacije karakteristične za američko tržište, što ostavlja određeni prostor za dalji rast ukoliko kompanije nastave da ostvaruju očekivane finansijske rezultate.

 

 

Ključni rizik za nastavak rasta leži upravo u onome što ga je i pokrenulo tokom 2025. godine - kamatnim stopama. Prema analizi Goldman Sachsa, sektor nastavlja da izražajno nadmašuje tržište samo ukoliko dođe do pada kamatnih stopa uz produženo loše raspoloženje na tržištima; ukoliko centralne banke, poput Feda ili ECB-a, krenu suprotnim putem i počnu da podižu kamate zbog inflacije, atraktivnost dividendi u odnosu na obveznice bi opala, a sektor bi mogao izgubiti deo zamaha. Međutim sa druge strane ukoliko dođe do spuštanja kamata, ali nastavi se euforija oko AI, koja je u peslednjih nedelja ušla u fazu preispitivanja i rasprodaje, sektor će ostati interesantan investitorima kao glavni input AI sektoru.

Drugi rizik je politički - sve glasnija rasprava o tome ko treba da snosi trošak rastućih računa za struju izazvanih AI data centrima mogla bi dovesti do regulatornog pritiska na profitabilnost pojedinih kompanija u sektoru.

Evropske utilities kompanije

Među evropskim utility kompanijama koje su se našle pod radarom analitičara izdvajaju se Iberdrola, Elia i RWE. Iako se razlikuju po poslovnim modelima, zajednička karakteristika im je da ulažu značajna sredstva u energetsku infrastrukturu i imaju dobru poziciju da dugoročno profitiraju od rasta potrošnje električne energije. Dok se Iberdrola i Elia pre svega oslanjaju na regulisane mrežne delatnosti koje donose stabilnije prihode, RWE je više izložen proizvodnji električne energije i razvoju obnovljivih izvora, što mu pruža veći potencijal rasta, ali i veću volatilnost poslovanja.

Iberdrola

Prihodi su nakon privremenog usporavanja ponovo u fazi rasta, dok EBITDA i neto dobit beleže još snažniju dinamiku, što ukazuje na rast profitabilnosti i uspešnu realizaciju investicionog ciklusa.

 

 

Elia

Kompanija beleži stabilan rast prihoda, EBITDA i neto dobiti, što odražava širenje regulisane mreže i kontinuirana ulaganja u prenosnu infrastrukturu. Takav profil poslovanja donosi visoku predvidivost novčanih tokova i smanjuje zavisnost od kretanja cena električne energije.

 

 

RWE

Za razliku od Iberdrole i Elije, poslovni rezultati RWE-a više zavise od kretanja cena električne energije, zbog čega su prihodi, EBITDA i neto dobit izraženije oscilirali u prethodnim godinama. Ipak, kompanija nastavlja sa velikim ulaganjima u obnovljive izvore energije i baterijske sisteme, od kojih investitori očekuju da budu glavni pokretač budućeg rasta.

 

 

Što se valuacija tiče, sve tri kompanije trenutno se trguju uz P/E i EV/EBITDA multiplikatore koji su iznad proseka evropskog utility sektora, što nije iznenađujuće uzimajući u obzir trenutno više valuacije celog sektora.

Iako ove kompanije imaju snažnu dugoročnu perspektivu, njihov dalji rast nije bez rizika. Reč je o kapitalno intenzivnim kompanijama koje ulažu milijarde evra u razvoj mreža i obnovljivih izvora energije, zbog čega su osetljive na duži period visokih kamatnih stopa i rast troškova finansiranja. Pored toga, značajan deo njihovih prihoda zavisi od regulatornih odluka, dok je RWE dodatno izložen promenama cena električne energije, što njegove finansijske rezultate čini volatilnijim u odnosu na kompanije koje se pretežno bave prenosom i distribucijom električne energije.

Šta iz svega ovoga treba zaključiti

Rast evropskih utility kompanija je rezultat spoja nekoliko faktora koji deluju istovremeno - potrage za sigurnošću usred geopolitičke neizvesnosti, strukturnog rasta tražnje za strujom usled širenja veštačke inteligencije, i povratka energetske bezbednosti na vrh političke agende. Za razliku od mnogih drugih "vrelih" priča na tržištu, ovaj rast za sada nije praćen ekstremnim valuacijama ni gubitkom profitabilnosti, dok je sam evropski sektor i dalje trgovan ispod istorijskog proseka u odnosu na SAD. Ipak, sudbina sektora u narednim mesecima najviše će zavisiti od odluka centralnih banaka o kamatnim stopama, jer bi njihov dalji rast mogao da uzdrma upravo ono što je utility akcije učinilo toliko privlačnim ove godine.