Beograd dobio finale Lige Evrope, Nacionalni stadion čeka pravi test

Beograd će 2029. godine ponovo biti domaćin velikog evropskog klupskog finala, prvi put posle više od četiri decenije, a finale Lige Evrope moglo bi da bude i jedan od prvih velikih testova Nacionalnog stadiona kao mesta za međunarodne sportske događaje.

UEFA je u utorak potvrdila da će se finale Lige Evrope 2029. igrati u Beogradu, na Nacionalnom stadionu. Pre Beograda, finale drugog po rangu evropskog klupskog takmičenja je ove godine održano u Istanbulu, dok će 2027. biti odigrano u Frankfurtu, a 2028. u Bukureštu. U Istanbulu je 20. maja Aston Villa pobedila Freiburg 3:0 i osvojila trofej.

Beograd je veliko evropsko klupsko finale poslednji put ugostio 1979. godine, kada je Marakana bila domaćin prve utakmice finala Kupa UEFA između Crvene zvezde i Borussia Mönchengladbach. Meč je završen 1:1, dok je nemački klub u revanšu u Dizeldorfu pobedio 1:0 i osvojio trofej.

Šest godina ranije, na Marakani je igrano finale Kupa evropskih šampiona između Ajaksa i Juventusa. Ajax je pred skoro 90.000 gledalaca pobedio 1:0 i osvojio treću uzastopnu titulu prvaka Evrope.

Ovog puta utakmica će biti odigrana na stadionu u Surčinu, kapaciteta 52.000 mesta. Za domaćinstvo finala 2029. godine kandidovali su se stadioni iz Francuske, Italije, Rumunije, Turske i Srbije.

Jedna utakmica, nekoliko dana potrošnje

Jedno finale tog obima može da dovede desetine hiljada gledalaca u Beograd, uključujući navijače i druge goste iz inostranstva. Efekat ne mora da bude ograničen na dan utakmice - uz prateći program, fan zone i druge sadržaje, veliki sportski događaj može da podstakne višednevni boravak gostiju i poveća ukupnu potrošnju u gradu.

Primer ovogodišnjeg finala pokazuje koliki može da bude obim takvog događaja. U Istanbulu je finale Lige Evrope između Freiburga i Aston Ville na stadionu kapaciteta oko 42.700 mesta pratilo 37.324 gledalaca, odnosno oko 87 odsto kapaciteta. Aston Villa je saopštila da je među njima bilo oko 11.000 njenih navijača. 

Beograd će, sa većim stadionom, imati prostora i za veću publiku, ali ekonomski značaj finala ne meri se samo prihodima od ulaznica i potrošnjom na stadionu. Za grad je važnije koliko će gostiju doći iz inostranstva, koliko će ostati i koliko će potrošiti tokom boravka.

Dugoročniji efekat mogao bi da bude u promociji Beograda kao destinacije za velike međunarodne sportske događaje. Drugim rečima, ako finale pomogne da grad privuče još sličnih manifestacija, korist za turizam i uslužne delatnosti ne bi bila vezana samo za jedan dan, odnosno jednu godinu.

Stadion mora da zaradi i kada nema finala

Za sam Nacionalni stadion ključno će biti šta će se na njemu dešavati tokom ostatka godine, a ne samo kada bude domaćin velikih utakmica. Redovne fudbalske utakmice reprezentacije i domaćih klubova mogu da obezbede osnovnu iskorišćenost objekta, ali same po sebi teško mogu da budu jedini oslonac za investiciju ovakvog obima.

Zato će za ekonomsku računicu biti važno da stadion privuče i druge događaje velikog formata - od međunarodnih sportskih takmičenja i evropskih finala do koncerata i drugih masovnih manifestacija. Što je kalendar takvih događaja puniji, veća je mogućnost da stadion generiše prihode i van redovne fudbalske sezone.

Podsetimo, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević u izjavi za Politiku ranije ove godine kazala je da će stadion biti završen do marta 2027. godine, ali je kasnije bilo reči da bi mogao da bude završen početkom 2028.

Planirani izgled Nacionalnog stadiona; Izvor: Ministarstvo finansija

Inače, Nacionalni stadion je jedan od većih javnih investicionih projekata poslednjih godina, a njegova izgradnja povezana je sa ulaganjem u pristupne saobraćajnice i urbanu infrastrukturu oko samog stadiona.

U najnovijoj, junskoj Fiskalnoj strategiji za 2027. godinu sa projekcijama za 2028. i 2029, Vlada Srbije navodi da je ukupna vrednost projekta Nacionalnog fudbalskog stadiona 74,9 milijardi dinara. Međutim, koliko je dosad država utrošila nije najjasnije.

U tom dokumentu stoji da "trošak do 2026. godine" iznosi 29,87 milijardi dinara, uz projektovanih 21,2 milijarde troška u 2026, još 16,4 milijarde dinara u 2027. i 7,48 milijardi u 2028. Ali, u avgustu je ovogodišnji plan za Nacionalni stadion smanjen rebalansom budžeta sa 21,2 na 11,2 milijarde dinara, za 2027. se navodi planiranih 16,4 milijarde (što se poklapa sa podatkom iz Fiskalne strategije), a za 2028. je planirano 7,2 milijarde dinara (što blago odstupa od broja koji stoji u strategiji).

Međutim, kada se saberu iznosi iz pojedinačnih izveštaja resornog ministarstva o izvršenju budžeta, zbirna svota za stavku "Izgradnja Nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima" od 2023. godine do kraja avgusta 2026. pokazuje da je ukupno izvršeno oko 52,8 milijardi dinara. U 2022. godini na toj stavci nije bilo izvršenja.

Najveći iznos je, prema tim izveštajima, potrošen tokom 2024. godine, kada je izvršeno 25,63 milijarde dinara od planiranih 31,09 milijardi. Godinu ranije potrošeno je 17,33 milijarde dinara (a planirano je 22,43 milijarde), dok je izvršenje u 2025. bilo znatno manje - 2,52 milijarde dinara od planiranih 18,53 milijarde. Tokom prvih osam meseci ove godine izvršeno je još 7,3 milijarde dinara, odnosno oko 65 odsto, kako ministarstvo navodi, trenutno planiranih 11,32 milijarde dinara za celu 2026. godinu (što opet blago odstupa od 11,2 milijarde dinara koliko je određeno rebalansom budžeta).

Razlika između pomenutih 29,87 milijardi dinara, koliko Fiskalna strategija navodi kao trošak projekta do 2026. godine, i 52,8 milijardi dinara, koliko pokazuje zbir izvršenja na posmatranoj budžetskoj stavci do kraja avgusta 2026. ukazuje na to da Fiskalna strategija i izveštaji o izvršenju budžeta ne obuhvataju na isti način troškove projekta.