text size
Uprkos dugoj istoriji privatnog kapitala, ova industrija tek je poslednjih godina počela ozbiljnije da ulazi u svet sporta. Godine 2006. tri američka fonda privatnog kapitala kupila su većinski udeo u danas jednom od najpoznatijih fudbalskih klubova na svetu, Paris Saint-Germainu, da bi ga nekoliko godina kasnije prodala katarskom državnom investicionom fondu.
Iako je Colony Capital, vodeći fond u toj transakciji, na kraju zabeležio neto gubitak prilikom prodaje kluba katarskim investitorima, upravo je ta akvizicija sredinom prve decenije ovog veka otvorila vrata, pre svega američkom kapitalu, za ulazak u najvažniju sporednu stvar na svetu - fudbal.
Dve decenije kasnije, krovna svetska fudbalska organizacija FIFA razmatra kontroverznu promenu poslovnog modela ove, barem formalno, neprofitne organizacije. Time bi privatnom kapitalu praktično otvorila vrata budućim prihodima od najpopularnijeg sportskog događaja na svetu - Svetskog prvenstva u fudbalu - kao i drugih takmičenja pod okriljem FIFA.
Komercijalizacija fudbala
FIFA je pre nekoliko dana predstavila planove da veći deo svojih komercijalnih i organizacionih aktivnosti vezanih za turnire prenese u novo finansijsko društvo, čiju vrednost procenjuje na 20 milijardi dolara. Deo vlasništva bi, potom, ponudila privatnim investitorima i prodajom udela prikupila do 4,2 milijarde dolara.
Nova kompanija trebalo bi da nosi naziv FIFA Forward Enterprise (FFE). Upravljala bi komercijalnim aktivnostima povezanim sa Svetskim prvenstvom, Svetskim klupskim prvenstvom, kao i drugim muškim, ženskim i omladinskim takmičenjima pod okriljem FIFA. Pod jednim krovom objedinjavala bi prihode od televizijskih prava, sponzorstava, prodaje ulaznica, ugostiteljskih i VIP usluga, kao i licenciranja, a istovremeno bi bila zadužena za operativnu organizaciju turnira.
Potezi FIFA dodatno izazivaju kontroverze zbog povezanosti sa investitorima bliskim američkom predsedniku Donaldu Trumpu, među kojima su brat Trumpovog zeta Joshua Kushner i njegova kompanija Thrive Eternal. FIFA je za finansijskog savetnika na projektu angažovala banku JPMorgan, a prema navodima medija, u planiranju učestvuje i Greg Maffei, bivši predsednik i glavni izvršni direktor kompanije Liberty Media, koji je imao ključnu ulogu u komercijalnoj transformaciji Formule 1.
Predsednik FIFA Gianni Infantino smatra da bi novi poslovni model omogućio veća ulaganja u zemlje koje nemaju pristup značajnim komercijalnim prihodima. Prema njegovim rečima, zadatak FIFA jeste da obezbedi da koristi od rasta fudbala ne pripadnu samo najvećima, već celokupnoj fudbalskoj zajednici.
Trump i Infantino | Bloomberg
'Podmićivanje' fudbalskih saveza
Infantinove planove mora da odobri svih 211 članica FIFA. Glasanje na Kongresu FIFA zasniva se na principu "jedan savez, jedan glas", što znači da svaka od 211 članica ima jednaku glasačku snagu, bez obzira na veličinu države, broj stanovnika ili ekonomski značaj njenog fudbala.
Tako fudbalski savez malog karipskog ostrva prilikom odlučivanja o predsedniku FIFA, izmenama statuta i drugim važnim pitanjima ima jednaku težinu glasa kao i Nemački fudbalski savez, koji predstavlja jedno od najvećih i najbogatijih fudbalskih tržišta na svetu. Takav sistem manjim državama obezbeđuje formalnu ravnopravnost, ali istovremeno povećava političku težinu regionalnih blokova i razvojnih programa preko kojih FIFA obezbeđuje podršku brojnih manjih članica. Infantino, na primer, svoju glasačku bazu gradi upravo među manjim savezima.
Nakon predstavljanja plana, predsednik FIFA pozvao je svih 211 članica da do 19. septembra podrže prodaju udela od 20 do 30 odsto u komercijalnim pravima Svetskog prvenstva privatnim investitorima. Zauzvrat im obećava novi finansijski paket vredan do 10 milijardi dolara, koji bi bio dostupan od početka 2027. godine, kao i do 40 miliona dolara za svaki nacionalni savez kroz program FIFA Forward Enterprise.
Infantino je u pismu upozorio da članice koje ne podrže predlog neće biti uključene u novi model finansiranja, čak i ako plan dobije potrebnu većinu glasova. U tom slučaju ostale bi u postojećem programu Forward, čije je ukupno finansiranje povećano na 2,7 milijardi dolara. To bi moglo da stvori dvostepeni sistem i dodatno poveća finansijske razlike među nacionalnim savezima, izvestili su britanski mediji.
Predlog mora da podrži više od polovine članica FIFA, nakon čega treba da ga potvrdi i Savet FIFA. Plan, o kojem, prema navodima britanskih medija, mnogi veliki savezi prethodno nisu bili obavešteni, izazvao je oštre kritike. Jedan od protivnika opisao ga je kao "čisto podmićivanje". FIFA, međutim, ističe da će odluka biti doneta demokratski i da će u potpunosti biti u rukama njenih članica.
Novi kralj fudbala
Reorganizacija svetskog fudbala mogla bi da okruni Infantina i za "novog kralja" ovog sporta. Kako piše britanski The Times, nakon isteka njegovog poslednjeg predsedničkog mandata na čelu FIFA 2031. godine - aktuelni mandat ističe mu 2027, ali je za sada jedini kandidat na predstojećim izborima - mogao bi da preuzme vodeću funkciju u novoj kompaniji.
List navodi da bi mogao da postane poverenik ili glavni izvršni direktor nove fudbalske kompanije koja bi upravljala komercijalnim pravima FIFA, što bi 56-godišnjem Švajcarcu donelo izuzetno visoke prihode.
Iako visina njegove moguće plate na čelu nove kompanije još nije određena, britanski medij navodi da bi mogao da zarađuje oko 64 miliona dolara godišnje. Toliku platu, na primer, prima poverenik NFL-a, a reč je o iznosu većem od primanja Adama Silvera, poverenika NBA lige.
Infantino kao predsednik FIFA trenutno prima oko šest miliona dolara godišnje. Prema zvaničnim podacima FIFA, njegova osnovna plata iznosi oko 3,3 miliona dolara, uz dodatnih približno 2,8 miliona dolara bonusa za uspešnost. Osnivanjem nove kompanije svoju godišnju zaradu mogao bi da poveća gotovo deset puta.
Zgražavanje Evrope
Plan je, očekivano, izazvao oštre reakcije pre svega u Evropi i u UEFA, s kojom FIFA već duže ima vrlo napete odnose. UEFA optužuje FIFA da sve više zadire u područja koja smatra svojom nadležnošću.
Uzdržane reakcije stigle su i iz pojedinih vanevropskih fudbalskih saveza, koji su poručili da su za planove FIFA saznali tek iz medija.
UEFA, sa sedištem u Švajcarskoj, ove nedelje održala je nekoliko kriznih sastanaka i sa svojim članicama sprovela interne konsultacije o mogućem odgovoru na planove FIFA. Među najradikalnijim opcijama o kojima se raspravlja nalazi se bojkot takmičenja pod okriljem FIFA, počev od Svetskog prvenstva 2030, čiji će domaćini biti i dve članice UEFA.
U UEFA strahuju da bi ulazak privatnog kapitala povećao pritisak na FIFA da ostvaruje sve veće prihode, organizuje više utakmica i stvara dodatne sponzorske mogućnosti. To bi moglo dodatno da ubrza širenje takmičenja i produbi već postojeće probleme prenatrpanog kalendara i preopterećenosti igrača.
Prenatrpan raspored fudbalskih takmičenja postaje sve kontroverznija tema. Poslednjih godina sve glasniji su sindikati fudbalera, naročito evropski, koji upozoravaju na preopterećenost igrača usled stalnog širenja takmičarskog kalendara. Klubovi, koji snose teret isplate plata, u međuvremenu zagovaraju ograničavanje broja međunarodnih turnira jer oni povećavaju umor igrača i rizik od povreda.
Iako UEFA okuplja tek oko četvrtine od ukupno 211 članica FIFA, pod njenim okriljem nalazi se većina najuspešnijih reprezentacija sveta. Na ovogodišnjem Svetskom prvenstvu čak šest od osam četvrtfinalista bile su evropske reprezentacije, uključujući i šampiona Španiju, a sličan udeo Evropa je ostvarila i na prethodnim svetskim prvenstvima. UEFA je stoga svesna da bi vrednost bilo kog takmičenja pod okriljem FIFA bila znatno manja bez učešća evropskih reprezentacija, što joj daje važan pregovarački adut.
Mnogi strahovi evropskih fudbalskih saveza uoči početka ovogodišnjeg Svetskog prvenstva odnosili su se upravo na Infantinov projekat proširenja turnira. Na prethodnom Svetskom prvenstvu u Kataru učestvovale su 32 reprezentacije, dok je ove godine njihov broj povećan na 48. Kritičari su tvrdili da će to značajno narušiti kvalitet fudbala.
Predsednik Uefe | FotoBobo
Na to je upozorio i predsednik UEFA Aleksander Čeferin, koji je odluku o proširenju nazvao lošom. "Imamo ogroman broj utakmica koje su potpuno nezanimljive. Evropa je na Svetskom prvenstvu u Kataru imala 13 reprezentacija, a sada ih ima 16. To je mala razlika, dok su se na Svetsko prvenstvo plasirale neke reprezentacije koje u Evropi ne bi dobile nijednu utakmicu", rekao je.
Međutim, čini se da FIFA nije stala samo na proširenju turnira na 48 reprezentacija. Među njenim predlozima za Svetsko prvenstvo 2030. godine, koje će biti održano u Maroku, Španiji i Portugaliji, nalazi se i povećanje broja učesnika na čak 64 reprezentacije.
Evropski savezi najavili bojkot
Evropska fudbalska federacija UEFA u četvrtak je podržala bojkot takmičenja pod okriljem FIFA ako Infantino nastavi sa planovima za prodaju udela. Samo nekoliko sati kasnije predlog je odbacio i CONCACAF, koji okuplja fudbalske saveze Severne i Srednje Amerike, kao i Kariba. Na sastanku sa 41 članicom, među kojima su i SAD i Meksiko, mnogi su izrazili zabrinutost zbog, kako smatraju, veštački nametnutog kratkog roka, kao i činjenice da predlog prethodno nisu razmotrila nadležna tela FIFA. Članice su se takođe zapitale zašto su FIFA, posle finansijski najuspešnijeg Svetskog prvenstva do sada, uopšte potrebna sredstva privatnih investicionih fondova.
UEFA je odluku donela na virtuelnom kriznom sastanku sazvanom radi rasprave o kontroverznom planu prodaje udela. "Svetsko prvenstvo ne može se posmatrati kao investicioni proizvod", poručili su iz UEFA. "Nijedna reprezentacija članica UEFA neće učestvovati ni u jednom takmičenju pod okriljem FIFA dok god ovi predlozi ostanu na snazi."
UEFA je potom pokrenula interne razgovore o mogućnosti da klubovi i nacionalni savezi bojkotuju takmičenja pod okriljem FIFA. Osim Svetskog prvenstva, bojkot bi mogao da obuhvati i Svetsko klupsko prvenstvo, prošireno takmičenje pod okriljem FIFA koje bi moglo da postane konkurent unosnoj UEFA Ligi šampiona.
Prema pisanju svetskih medija, predsednik UEFA Aleksander Čeferin bojkotovao je finale Svetskog prvenstva iz više razloga, između ostalog i zbog odluke FIFA da poništi crveni karton američkom napadaču Folarinu Balogunu.
Odlukama FIFA protivi se i Evropska unija. Evropski komesar za sport Glenn Micallef istakao je da se na sportska pravila primenjuje pravo Evropske unije kada ona imaju ekonomske efekte. To bi moglo da otvori put Evropskoj komisiji da zatraži ukidanje izuzeća od pravila tržišne konkurencije.
"Bojkot bi imao ogromnu težinu jer UEFA ima najveću finansijsku nezavisnost i komercijalnu snagu. Osim UEFA, predlog je već odbacio i CONCACAF, dok su ostale konfederacije zasad uzdržane, izuzev Afrike i Južne Amerike, koje se još zvanično nisu izjasnile. Ako ne dođe do usaglašavanja stavova, a FIFA istraje u svojim planovima, fudbal bi mogao brzo da se podeli na nekoliko odvojenih takmičenja - odnosno na Svetsko prvenstvo bez Evrope i Evropsko prvenstvo svake dve godine", objašnjava Vid Dežman iz Arene Sport.
Dežman ističe i dodatni problem za FIFA: "Bojkot Evrope značio bi i odlazak ključnih globalnih sponzora, kao i gubitak prihoda od televizijskih prava, jer je evropsko tržište komercijalno najjače. Bez UEFA, Svetsko prvenstvo za oglašivače i gledaoce ima znatno manju vrednost."
Vruće uoči izbora sledeće godine
U sedištu FIFA naredne godine biće održani i izbori za predsednika svetske fudbalske organizacije. Prema pisanju Guardiana, Infantino uprkos kontroverzama i dalje ima zvaničnu podršku više od 200 članica FIFA.
Prema navodima britanskog lista, tek nekolicina od ukupno 211 članica FIFA još nije poslala pisma podrške Infantinu, koji je na dobrom putu da na Kongresu u martu ubedljivom većinom osvoji četvrti predsednički mandat. Kandidate je moguće predložiti do 18. novembra, a do tada se pisma podrške mogu povući ili preneti drugom kandidatu. Zasad je Infantino jedini kandidat.
Portal Politico u četvrtak je, međutim, objavio da evropski fudbalski zvaničnici kao mogućeg protivkandidata Švajcarcu pominju katarskog biznismena Nasera Al-Khelaifija, predsednika PSG i čelnika Udruženja evropskih klubova (ECA).
Iako ga deo evropskih fudbalskih zvaničnika navodno vidi kao ozbiljnog kandidata sa snažnom političkom i finansijskom podrškom Katara, njegov portparol poručio je da Al-Khelaifi nema ni ambicije ni interes da se kandiduje za predsednika FIFA, navodi Politico.
.webp){kind=icon}
