Prosečne penzije u Srbiji u narednih 20 godina zadržaće stabilan odnos u poređenju sa prosečnim zaradama, dok će realna kupovna moć penzionera rasti znatno brže od inflacije. Tako će kumulativni rast prosečne penzije biti 153 odsto veći od kumulativne stope rasta indeksa potrošačkih cena.
To znači da penzioneri u Srbiji mogu očekivati značajan rast životnog standarda u godinama koje dolaze, uprkos demografskim promenama i sve starijoj populaciji. Prosečna penzija će sa sadašnjih 50.706 dinara do 2030. narasti na 70.933 dinara, a 2050. godine iznosiće 176.864 dinara.
Opširnije
Penzioni fondovi na ljuljašci
I dok je u Americi rešavanje problema što dugovečnost "ljulja" stabilnost penzija, u Evropi je taj vrući krompir dobrim delom u rukama vladajućih političara, budući da su već sada državni penzioni fondovi na izdisaju.
10.01.2026
Ruske penzije ne stižu u Srbiju, PIO traži rešenje sa NBS
Više od 800 građana Srbije koji primaju penzije iz Rusije već mesecima ne dobija svoja primanja. PIO fond potvrđuje da je problem nastao zbog sankcija uvedenih Gazprom banci i da u saradnji sa NBS traži rešenje.
02.09.2025
Penzije rastu, ali da li Srbija ide ka penzijskoj krizi?
Do kraja godine najavljeno je povećanje penzija "od osam ili devet odsto", a zasad nije jasno da li će biti redovno ili vanredno, Srbija se pred MMF-om obavezala da izbegava ad hok povećanja penzija
08.08.2025
Šta još traži MMF – ograničen rast penzija i plata u javnom sektoru
MMF skenirao privredu Srbije i dao preporuke za veću produktivnost i brži rast BDP-a
15.07.2025
Ovo su zaključci analize "Model starenja za Republiku Srbiju sa projekcijama 2025–2070. godine" koju je uradilo Ministarstvo finansija uz podršku Vlade Nemačke i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ, a na njemu su aktivno učestvovali Vlada Srbije i Fiskalni savet Srbije.
Analiza pokazuje i da se Srbija izdvaja od većine evropskih zemalja po stabilnosti svog penzionog sistema. Prema modelima koji su obrađeni u analizi, dok broj penzionera u Srbiji raste, ukupno stanovništvo u uzrastu do 14 godina smanjiće se sa sadašnjih 943.000 na 651.000 do 2070. godine. U isto vreme, broj stanovnika starijih od 65 godina ostaje relativno stabilan jer će sa sadašnjih 1,49 miliona spasti na 1,38 miliona u 2070. godini. Slično je i sa korisnicima penzija kojih sada ima nešto više od 1,11 miliona, a do 2070. godine biće ih 1,19 miliona.
Do 2070. biće 69 penzionera na 100 osiguranika
Kada se poredi iznos prosečne penzije i udela prosečne penzije u prosečnoj zaradi, on će se smanjivati do 2070. godine. Tako je, prema ovoj analizi, prosečna penzija od 50.706 dinara u 2025. godini iznosila 46,5 odsto prosečne zarade (bez poreza i doprinosa). Do 2070. godine taj odnos pašće na 38,6 odsto.
Zanimljivo je i da će za razliku od današnjih 58 penzionera koji dolaze na 100 osiguranika, 2070. godine taj odnos porasti sa 69 penzionera na 100 osiguranika. To znači da će svaka mlada osoba finansirati doprinose za penzionere.
Autori analize navode da će, zbog ovako uređenog penzionog sistema i ugrađenih formula za indeksaciju, udeo rashoda za penzije u BDP-u ostati stabilan. Taj udeo će sa 11,7 odsto u 2025. godini, porasti na 12,1 odsto u 2055. i vratiti se na 11,7 odsto do 2070. godine.
U Ministarstvu finansija su istakli da primena švajcarske formule i planiranje budžetskih prihoda po međunarodnim standardima omogućavaju stabilnost javnih finansija i predvidivost penzionog sistema. Tako su penzije u poslednjih godinu dana povećane za 24,4 odsto, što je višestruko u odnosu na kumulativnu jednocifrenu inflaciju.
Podizanje starosne granice neće smanjiti rashode
Ovakav analitički model omogućava predviđanje budućih trendova i testiranje različitih scenarija, uključujući povećanje starosne granice za penziju. Projekcije pokazuju da podizanje granice na 67 ili 68 godina neće značajno smanjiti rashode, jer bi penzije morale biti usklađene sa zaradama, što zadržava nivo troškova i indeksaciju.
U poređenju sa evropskim zemljama, Srbija stoji bolje i po pitanju deficita penzionog sistema. Projekcije pokazuju da će deficit (razlika između prihoda od doprinosa i rashoda za penzije) opasti sa 0,9 odsto BDP-a u 2025. na svega 0,4 odsto BDP-a do 2070. godine.
Za razliku od Srbije, zemlje poput Češke, Slovenije i Slovačke očekuju znatan rast deficita. U Češkoj sa 0,3 odsto BDP-a na 2,8 odsto, u Sloveniji sa 1,1 odsto na 4,5 odsto, a u Slovačkoj sa 2,5 odsto na pet odsto BDP-a.
Iako se očekuje smanjenje broja mladih, broj penzionera i korisnika penzija ostaje relativno stabilan. Očekuje se da u budućnosti opada broj invalidskih i porodičnih penzija. Invalidskih zbog sve strožih kriterijuma za invalidsko penzionisanje, a porodičnih zbog trenda da žene sve duže rade i ostvaruju radni staž koji im omogućava da njihova penzija bude veća od porodične.
Autori analize zaključuju da takva kombinacija pokazuje da je srpski penzioni sistem spreman da obezbedi socijalnu pravdu i međugeneracijsku solidarnost, čak i u uslovima demografskih izazova.
.webp){kind=icon}
