Šta još traži MMF – ograničen rast penzija i plata u javnom sektoru

Osim poskupljenja struje i putarina, Vlada Srbije se u aranžmanu sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) obavezala i da ograniči rast penzija i plata u javnom sektoru, odnosno da prilično obuzda pritiske na tekuću potrošnju.

Tako će srpska vlast morati da izbegava ad hok povećanja penzija i da se oslanja samo na poštovanje fiskalnog pravila o usklađivanju rasta ovih primanja. Cilj je, kako navodi MMF u prvoj reviziji aranžmana - Instrument za koordinaciju politika (PCI) sklopljenog krajem 2024, da se "uravnoteže interesi penzionera i sadašnjih poreskih obveznika". To pravilo važiće do kraja 2027. godine, kada se završava aranžman sa Fondom.

Druga ključna obaveza srpskih vlasti odnosi se na posebno fiskalno pravilo koje ograničava ukupnu masu plata u opštoj državi na 10 odsto BDP-a.

"Vlada je za 2026. posvećena obuzdavanju rasta zarada u javnom sektoru u skladu s fiskalnim pravilom, uz nastavak proširenja obuhvata opšte države na institucionalno značajne jedinice, na primer pojedine obrazovne i zdravstvene ustanove i omogućavanje ciljnih povećanja u sektorima koji se suočavaju s akutnim izazovima u zapošljavanju", navodi MMF u izveštaju o Srbiji.

 

Plate u javnom sektoru su na ovaj način ograničene jer ukupan iznos svih javnih zarada ne treba da pređe granicu od 10 odsto BDP-a.

Putarine već skuplje, struja od septembra

Kada se radi o poskupljenju struje, kako je Bloomberg Adria objavila, u dogovoru s MMF-om planiran je rast cene struje za sedam odsto za domaćinstva u Srbiji do kraja septembra. Takođe, prema aranžmanu su ugovorene i veće cene putarine, koje su već uvedene od 4. jula, ali i uvođenje potpuno nove putarine od septembra za kamione na regionalnim putevima. I ne samo to – već i nov sistem usklađivanja cena putarina sa stopom inflacije, kao i uvođenje naplate putarine za teretni saobraćaj na regionalnim putevima koja će se takođe potom usklađivati sa inflacijom od leta 2026. godine.

 

Takođe, Srbija se obavezala i da ne prelazi granicu od tri odsto BDP-a deficita budžeta.

"Srpske vlasti planiraju da tokom perioda trajanja PCI aranžmana 2025–2027. zadrže fiskalni deficit na nivou od najviše tri odsto BDP-a. Fiskalni okvir dogovoren u okviru PCI usklađuje prioritetnu potrošnju vlasti, uključujući investicije koje podstiču rast, sa ciljem održavanja javnog duga na jasnoj silaznoj putanji", navodi se u izveštaju.

MMF smatra da je potrebno i jačanje kapaciteta Poreske uprave pa je predviđeno dodatno zapošljavanje u toj ustanovi.

Fond je u prvoj reviziji aranžmana izneo i svoje zahteve koji se odnose na očekivani rast privrede Srbije u naredne dve godine, kao i na stopu nezaposlenosti, inflaciju, deficit budžeta i javni dug. Tako su za ovu godinu postavili rast privrede na visokih 4,2 odsto, isti iznos za sledeću godinu, a za 2027. rast od 4,5 odsto BDP-a.

 

Kako do većeg privrednog rasta 

Inače, MMF je u posebnom izveštaju ukazao na najvažnije smernice u razvoju Srbije koje bi dovele do veće produktivnosti i bržeg rasta BDP-a.

Tako Srbija reformom tržišta rada, posebno smanjenjem poreskog opterećenja zarada i ulaganjem u obrazovanje i prekvalifikaciju radnika, može da poveća privredni rast u srednjem roku za oko 2,5 odsto, navodi se u publikaciji "Kretanje ka ekonomskoj budućnosti Srbije: ključna uloga produktivnosti".

MMF je istakao da je Srbija ostvarila značajan napredak u rastu i povećanju prihoda, ali da i dalje postoji jaz u odnosu na EU. Fond se tu osvrnuo na najznačajnije segmente razvoja koji bi povećali produktivnost, a pre svega na reforme u upravljanju, poslovnim regulativama, tržištu rada i pristupu privrede izvorima finansiranja.

Depositphotos

 

"Jačanje upravljanja i smanjenje korupcije mogli bi povećati BDP za oko pet odsto u srednjem roku. Ovo poboljšava poverenje investitora, javnu efikasnost i utiče na uspeh drugih reformi", navodi se u izveštaju MMF-a.

Takođe, ulaganje u ljudski kapital i smanjenje nesklada u veštinama je ključno za podizanje produktivnosti i smanjenje nezaposlenosti mladih. "Bolja saradnja univerziteta i privrede kroz prakse i prilagođavanje nastavnih programa tržištu rada su važni koraci."

MMF dodaje da poboljšanje poslovnog okruženja kroz smanjenje državnog uticaja - privatizacija državnih preduzeća, centralizacija vlasništva, veća transparentnost i restrukturiranje državne pomoći može dodati oko dva odsto potencijalnom rastu Srbije. "Takođe, bolje finansiranje visokotehnoloških i inovativnih firmi, kao i razvoj tržišta kapitala, može pomoći."

Uz to, ključni su faktori za skok produktivnosti rada su i podrška digitalizaciji, istraživanju i inovacijama, kroz veće javno finansiranje i poreske podsticaje.

 

U svom izveštaju MMF naglašava da je Srbija u poslednjim decenijama rasla stopom sličnom zemljama u regionu, ali dosta ispod proseka zemalja EU. Da bi povećala svoju produktivnost, savetuje MMF, Srbija mora da ubrza strukturne reforme - jačanje upravljanja, smanjenje državnog uticaja u ekonomiji, rešavanje nesklada u veštinama zaposlenih, poboljšanje pristupa finansiranju firmi, kao i podsticanje istraživanja, razvoja i inovacija.

"Iako je u poslednjih deset godina smanjen za oko pet procentnih poena, prihod po glavi stanovnika Srbije u 2023. godini bio je otprilike polovina prihoda prosečnih evropskih zemalja, znatno zaostajući za SAD. S obzirom na to da će doprinos rada i kapitala konvergenciji ekonomije postajati ograničen, povećanje produktivnosti postaće ključno za održavanje snažnih stopa rasta."

Više i privatnih i javnih investicija

Fond je podsetio da je nezaposlenost u Srbiji pala sa 26 odsto u 2012. na rekordno niskih 8,6 odsto u 2024. godini, dok je stopa učešća radne snage porasla na 56,6 odsto. "Zaposlenost je rasla prosečnom stopom od dva odsto godišnje, dajući doprinos od jednog procentnog poena rastu, uprkos opadanju stanovništva i emigraciji."

Javni i privatni investicioni izdaci su porasli, navodi MMF, dajući doprinos od 0,8 procentnih poena rastu u periodu 2016–2024. "Privatne investicije su skoro udvostručene u 2023. u odnosu na 2014, uz snažan priliv stranih direktnih investicija (SDI), dok su javne investicije više nego utrostručene."

 

Oni ističu da je produktivnost rada od 2021. rasla znatno brže, podstaknuta uticajem SDI i razvojem sektora informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT).

"Ipak, ograničen napredak u prelasku na industrije sa višom dodatom vrednosti sprečava dalju konvergenciju prihoda. Industrije srednje-visoke tehnologije, poput električne opreme i mašina, doprinele su zapošljavanju, ali su dodale malo vrednosti, što ukazuje na nisku produktivnost. S druge strane, IKT sektor visokog nivoa dodatne vrednosti značajno je rastao i doprinosi zapošljavanju."

Fond naglašava da su perspektive daljeg rasta faktora proizvodnje ograničene. "Bez reformi, doprinos rada će u srednjem roku pasti na 0,5 odsto zbog nepovoljnih demografskih trendova i većeg zastoja na tržištu rada. Kapital će doprineti oko 1,6 odsto potencijalnom rastu, uz marginalni rast investicija. Da bi se ubrzao i održao rast, potrebno je fokusirati se na podizanje produktivnosti."

Kako bi do toga došlo, MMF ukazuje da su najveći nedostaci u upravljanju, inovacijama i finansijskim tržištima. "Poslovna regulativa i ljudski kapital su bolje rangirani, ali i dalje sa problemima vezanim za poslovno okruženje i poreze na rad."

"Srbija je ispod proseka svojih vršnjaka u svim kategorijama upravljanja, posebno u kontroli korupcije i vladavini prava. Percepcija korupcije se pogoršala poslednjih deset godina. Slaba uprava i pravosuđe smanjuju poverenje investitora otežavaju investicije i rast", naglašava MMF.

Kako dodaju, tržište rada je relativno fleksibilno, ali opterećeno visokim porezima na rad - socijalnim doprinosima i bez poreskih olakšica za porodice. "To smanjuje učešće na tržištu rada i podstiče rad na crno. Veći porezi i administrativni teret posebno pogađaju niskoplatežne radnike i žensku radnu snagu."

Veliki broj radnika prekvalifikovan

MMF navodi i da postoji ozbiljan nesklad u veštinama – "s jedne strane, veliki deo radnika je prekvalifikovan, naročito mladi, dok firmama nedostaju određene specifične veštine, uključujući tehničke i interaktivne veštine kao što su rešavanje problema i kritičko razmišljanje, što smanjuje zapošljivost i produktivnost i povećava emigraciju".

Prekomeran državni uticaj i dalje narušava fer tržišnu konkurenciju, ističe se u izveštaju.

"Oko 800 državnih preduzeća sa oko 200.000 zaposlenih imaju nisku produktivnost, ali dobijaju znatnu državnu podršku, što dovodi do neefikasne alokacije resursa. Mala i srednja preduzeća i inovativne firme su često diskriminisane u poreskim olakšicama."

Plitka i nedovoljno raznovrsna finansijska tržišta otežavaju pristup finansiranju mikro-firmama i startapima. "Većina firmi se oslanja na interne izvore finansiranja, a bankarski zajmovi su najvažniji eksterni izvor. Mikro-firmama je teško doći do bankarskih kredita zbog složenih procedura, visokih kolaterala i ograničenih iznosa kredita. Potrebni su razvoj nebankarskih izvora finansiranja i olakšavanje procesa kreditiranja."

MMF je pohvalio digitalnu infrastrukturu i ceo proces digitalizacije, ali su naveli da su efekti mešoviti. "Polovina firmi je onlajn, ali e-trgovina je slabo zastupljena, posebno među malim i srednjim preduzećima. Individualne digitalne veštine su manje razvijene u poređenju sa regionom."

Takođe, aktivnosti u oblasti istraživanja, razvoja i inovacija stagniraju. "Srbija je poboljšala svoj rezultat na Evropskom inovacionom indeksu, ali i dalje zaostaje za EU - oko 60 odsto proseka. Mali je broj inovativnih firmi, posebno u privatnom sektoru."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar