Šta nam poručuje MMF - pažljivo s trošenjem novca, energetski sektor najranjiviji

Finansijska disciplina i ovog puta je ključna poruka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Vladi Srbije. Deficit budžeta ne veći od tri odsto BDP-a, javni dug ispod 45 odsto BDP-a, ali i nastavak reformi u državnim preduzećima, posebno u sektoru energetike, kao i poštovanje pravila kod rasta penzija i plata u javnom sektoru.

To su okosnice najnovijeg Izveštaja MMF-a o četvrtoj i poslednjoj reviziji stendbaj aranžmana sa Srbijom, koji je nedavno i formalno okončan usvajanjem novog trogodišnjeg Instrumenta koordinacije politike (engl. Policy Coordination Instrument – PCI). Podsetimo, Odbor izvršnih direktora MMF-a doneo je 9. decembra odluke o uspešnom završetku aranžmana sa Srbijom i odobrio PCI.

MMF u svom izveštaju naglašava da fiskalni deficit Srbije ne bi trebalo da pređe tri odsto BDP-a u periodu od 2025. do 2027. godine, uz smanjenje javnog duga do 45 odsto BDP-a u 2025. godini. Fond je istakao da je neophodno unapređenje upravljanja javnim finansijama i javnim investicijama, kao i fiskalnim rizicima, uz fiskalnu transparentnost, kako bi se obezbedila sredstva za "ambiciozne planove vlasti u vezi s javnim investicijama", što se najviše odnosi na plan "Skok u budućnost – Srbija Expo 2027".

Takođe, kao što je Bloomberg Adria već pisala, neophodne su i reforme po pitanju zaposlenih u javnom sektoru, pogotovo u poreskoj administraciji.

"Vlada Srbije će koristiti opsežnu tehničku pomoć MMF-a za rešavanje kadrovskih izazova u Poreskoj upravi, što je hitan i ključan prioritet u makrokontekstu", rekao je polovinom oktobra Donal McGettigan, šef misije MMF-a, koja je tada boravila u Beogradu.

PCI, odnosno novi savetodavni aranžman ima za cilj, kako navodi MMF, očuvanje makroekonomske i finansijske stabilnosti. "On će podržati kredibilno balansiranje javnih investicija i socijalnih izdvajanja s nastavkom fiskalne discipline i kontinuiranim smanjenjem javnog duga. Takođe, dodatno će ojačati energetsku otpornost i stvoriti prostor za realizaciju potrebnih ulaganja u energetskom sektoru. Na kraju, podržaće inkluzivan i održiv rast na srednji rok kroz strukturne reforme", navodi se u izveštaju.

Javna ulaganja prelaze sedam odsto BDP-a

MMF napominje da fiskalni deficit obuhvata i planiranu obnovu vojnog roka i održavanje poljoprivrednih izdvajanja na nominalnom nivou u periodu 2026–2027, ali i da će povećanja plata i penzija biti i dalje ograničena posebnim fiskalnim pravilima.

Javna ulaganja će premašiti sedam odsto BDP-a svake godine, navodi MMF. Ona uključuju prioritetnu listu velikih infrastrukturnih projekata, kao što su projekti EXPO 2027 i kupovina vojnih aviona. "U periodu 2025–2026, fiskalni prostor za javna ulaganja uglavnom će biti popunjen, s velikim projektima koji čine oko četiri odsto BDP-a."

Kada se radi o platama u javnom sektoru i penzijama, MMF je naveo da su vlasti u Srbiji planirale povećanje plata u obrazovnom sektoru za 11 odsto, a ostalih za osam odsto. Oni su istakli neophodnost šire reforme plata, a kao prvi korak naveli su da će nadležni objaviti početni izveštaj o strukturi javnih plata i zaposlenosti u martu 2025. godine.

Takođe, MMF ističe da će i penzije biti povećane za 10,9 odsto u 2025. godini, prema ugovorenoj formuli za indeksaciju penzija, uz napomenu da su namere srpske vlasti da se pridržava ove formule i uzdržava od ad hok povećanja penzija i isplata gotovine penzionerima.

EDS zadaje muke

Poseban akcenat stavljen je na poslovanje Elektrodistribucije Srbije (EDS) jer se navodi da "finansijska situacija u EDS-u zahteva hitnu pažnju". 

"Nedovoljni iznosi naknada za korišćenje mreže slabe finansije EDS-a, što predstavlja fiskalne rizike, jer se za finansiranje velikih investicija u unapređenje distributivne mreže oslanjaju na kredite sa državnim garancijama", ističe se u Izveštaju MMF-a.

Za EPS su napomenuli da se plan restrukturiranja koji je u toku suočava sa izazovima zbog složene organizacije EPS-a i ograničene sposobnosti da privuče adekvatnu radnu snagu usled ograničenja plata u javnim preduzećima.

Kao ključne rizike za novi program, MMF navodi pogoršanje globalne ekonomske i finansijske situacije koja bi "negativno uticala na malu otvorenu privredu Srbije, gubitak fiskalne discipline i ponovni nastanak ranjivosti u energetskom sektoru".