Niko neće u poreznike - misija MMF priskače u pomoć

Borbu protiv sive ekonomije ne sprovode kompjuteri već ljudi, pa je imperativ izgradnja kadrovskih kapaciteta Poreske uprave. Potrebno je što pre akcenat staviti na neophodno zapošljavanje i osposobljavanje stručnih kadrova jer neće biti ljudi koji će na pravi način voditi proces razmene podataka, sistemsku analizu, monitoring i kontrolu naplate javnih prihoda. Ovo je bio alarm Fiskalnog saveta kada je prošle godine upozorio da Poreska uprava nema dovoljno inspektora.

Rešavanje problema manjaka zaposlenih u Poreskoj upravi biće jedna od tema novog aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom Instrument za koordinaciju politika (PCI), koji je savetodavnog karaktera i biće na snazi od kraja ove godine do kraja 2027.godine.

"Vlada Srbije će koristiti opsežnu tehničku pomoć MMF-a za rešavanje kadrovskih izazova u Poreskoj upravi, što je hitan i ključan prioritet u makrokontekstu", rekao je prošle sedmice Donal McGettigan, šef misije MMF, koja je boravila u Beogradu, gde je završila četvrtu i poslednju reviziju stendbaj aranžmana i ugovorila novi, ali nefinansijski.

MMF jeste u svojim prethodnim izveštajima o revizijama stendbaj aranžmana kao prioritet često spominjao reformu Poreske uprave, hvalio kako taj proces napreduje, ali je primetio da ima manjka zaposlenih.

Vladimir Vučković, profesor Mokrogorske poslovne škole i bivši član Fiskalnog saveta, primećuje da MMF veliko svetlo baca na Poresku upravu.

Povodom novog aranžmana sa MMF-om Vladimir Vučkovič, profesor Mokrogorske poslovne škole, kaže da je glavna preporuka MMF-a da se deficit zadrži ispod tri odsto BDP-a, a u okviru toga su najveći rashodi za plate i penzije pod kontrolom. Pored plata i penzija, u novom aranžmanu je akcenat na javnim investicijama. Srbija je dostigla rekordne iznose od osam odsto BDP-a. "Sada smo na putu pažljivijih analiza i MMF ne prijaju neke politike koje se ovde provode u smislu brzine odluke, a vlade da ulazi u neke infrastrukturne projekte bez pažljivih analiza, pripreme i kontrole tih radova." Tako da će se, kako kaže, tome sada ozbiljnije pristupiti, javnosti i investitorima moraće da se obrazlože takvi projekti, šta su prednosti, šta su rokovi.

  

"U poslednjim ocenama MMF-a dosta pažnje se poklanja Poreskoj upravi. Očigledno jeste da je to identifikovano kao jedna slaba tačka naših javnih finansija, najviše u smisli informacionog sistema koji ima Poreska uprava i koji mora da bude savremeniji, ali i još više u pogledu radne snage. Tamo radi malo ljudi, starija je struktura i mnogo ljudi se penzioniše", kaže Vučković za Bloomberg Adriju.

Prema njegovim rečima MMF smatra da bi Poreska uprava trebalo da bude pilot-projekat za lakše i fleksibilnije zapošljavanje ljudi.

"Procedure su komplikovane. Privatni sektor za takvu vrstu stručnjaka nudi mnogo veće plate, a naš postojeći sistem ne omogućava da se ti ljudi tržišno plate da bi uopšte bili zainteresovani da rade u Poreskoj upravi. Vreme je da imamo sistem zarada koji će u pojedinim delovima javnog sektora biti bar približan privatnom sektoru kako bi stručnjaci rado radili za državu", objašnjava Vučković.

Bloomberg

Kada je reč o pomoći MMF-a, najvažnija je njihova tehnička podrška u smislu kako prevazići nefleksibilnost pri zapošljavanju, kako omogućiti veće zarade poreznicima, kaže Vučković. 

Siniša Mali, ministar finansija je krajem prošle godine rekao za Bloomberg Adriju da sa MMF-om rade na pronalaženje rešenje za zapošljavanje većeg broja ljudi u Poreskoj upravi.

Plate poreznika nisu motivišuće za mlade

"Zajedno ćemo pokušati da sagledamo iskustva drugih zemalja, da vidimo gde grešimo i na koji način da predstavimo Poresku upravu i javnu upravu, generalno, kao potentnog i dobrog poslodavca kako bismo privukli mlade da rade sa nama", objasnio je ministar finansija.

Potvrdio je da Poreska uprava ima problem da pronađe kadrove. Postoji veći broj uzroka, a jedan od njih su možda niske plate u javnom sektoru. 

Broj poreznika se smanjuje iz godine u godinu. Poreska uprava kontinuirano raspisuje javne konkurse za prijem novih zaposlenih, međutim prijavljuje se mali broj kandidata.

U Poreskoj upravi su objasnili da je broj zaposlenih opadao iz godine u godinu najvećim delom zbog prirodnog odliva kadrova kroz penzionisanja, usled zabrane novog zapošljavanja koja je bila na snazi u javnom sektoru i trenutnog ograničenja zapošljavanja.

Inače, zabrana zapošljavanja u javnom sektoru traje od 2013. godine, ukidanje se stalno odlaže, a trenutno je ograničena tako da broj novozaposlenih na neodređeno ne sme da pređe dva odsto ukupnog broja zaposlenih na kraju prethodne godine i tako će ostati do 2026.

Fiskalni savet je svojevremeno uradio analizu koja je pokazala da su zaposleni u poreskoj administraciji u Srbiji više opterećeni u odnosu na praksu u sličnim zemljama - na jednog zaposlenog u Srbiji je 1.584 stanovnika, dok je prosek za uporedive zemlje CIE oko 950 stanovnika.

Poreska uprava zapošljava osetno manje inspektora od broja predviđenog zvaničnim dokumentima. Konkretno, za inspektore terenske kontrole u 2022. godini popunjenost sistematizovanih radnih mesta bila je svega oko 55 odsto (angažovan 661 inspektor, naspram 1.165, što je definisano sistematizacijom).

Slična situacija je u pogledu kancelarijske kontrole. Tokom 2022. godine zaposleno je 575 analitičara kontrolora, dok je sistematizacijom planirano 882 (popunjenost oko 65 odsto).

Dok je broj poreskih obveznika postepeno rastao, broj terenskih inspektora se smanjivao. "U periodu od 2007. do 2020. godine broj terenskih inspektora gotovo je prepolovljen (sa preko 900 na ispod 500)", navodi Fiskalni savet. Trend je zaustavljen 2021. godine, kada je počelo sa potrebnim zapošljavanjem u Poreskoj upravi.

U Srbiji je gotovo 50 odsto zaposlenih u Poreskoj upravi starije od 55 godina, što nije slučaj ni u jednoj evropskoj zemlji, dok je u uporedivim zemljama CIE ovaj udeo oko 25 odsto.

MMF i fiskalna disciplina, deficit ne može biti veći od tri odsto

Prema izjavama šefa misije Donala McGettigana i domaćih zvaničnika, PCI aranžman će trajati 36 meseci i on podrazumeva podršku "u verodostojnom održavanju fiskalne discipline", ali sa sobom nosi i određene obaveze, uključujući poštovanje fiskalnih pravila kada je reč o zaradama u javnom sektoru i penzijama za vreme trajanja novog aranžmana.

Za ovu godinu su revidirali privredni rast na 3.9 odsto, a u narednim godinama za vreme trajanja novog aranžmana trebao bi da se kreće oko 4,25 odsto godišnje, procenila je misija MMF u saopštenju.

"PCI će podržati Srbiju u verodostojnom održavanju fiskalne discipline, istovremeno stvarajući prostor za javne investicije i druge ključne mere. PCI će takođe pomoći Srbiji da unapredi svoju tekuću ambicioznu agendu strukturnih reformi, fokusiranu na fiskalne reforme, reforme u upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu i reforme u energetskom sektoru", stoji u saopštenju misije po okončanju boravka u Beogradu.

Beta/Milan Ilić

Vlada Srbije se obavezala da će godišnji ukupni fiskalni deficit zadržati na najviše tri odsto BDP-a od 2025. do kraja 2027. godine.

"Bez velikih negativnih šokova, ovo bi bilo u skladu sa tekućim padom opterećenja javnog duga", ocenila je misija MMF u saopštenju. Napominju, međutim, da je srpska strana preuzela i određene obaveze kako bi taj ključni makroekonomski cilj bio postignut.

Plate u javnom sektoru ne mogu biti veće od 10 odsto BDP-a

"Srpske vlasti su se obavezale da će se pridržavati svojih posebnih fiskalnih pravila o platama u javnom sektoru i penzijama koja su usvojila 2022. godine i da će razmotriti opcije za racionalizaciju i praćenje stavki rashoda koje su brzo rasle u 2024. godini. U slučaju dodatnih fiskalnih pritisaka na potrošnju, vlasti se obavezuju da će prioritet dati javnoj potrošnji", saopštila je misija MMF.

Pre dve godine su uvedena nova fiskalna pravila – da dug države neće prelaziti 60 odsto BDP-a, kao i da udeo ukupno isplaćenih plata u javnom sektoru i penzija neće prelaziti 10 odsto BDP-a. Tada je postavljeno i novo pravilo za usklađivanje visine penzija.

Depositphotos

Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju 10 odsto ili veći od 10 odsto, a manji od 10,5 odsto BDP-a, penzija će se uskladiti sa zbirom polovine procenta promene prosečne zarade bez poreza i doprinosa i polovine procenta promene potrošačkih cena. Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju jednaki ili veći od 10,5 odsto BDP-a penzija će se uskladiti prema promeni potrošačkih cena", stoji u fiskalnim pravilima koja se primenjuju od 2022. godine.

MMF pomaže Srbiji da se pripremi za CBAM

Novi PCI će, kako ističe misija MMF-a, pomoći Vladi Srbije da poboljša upravljanje javnim finansijama, javnim investicijama, fiskalnim rizikom, kao i u postizanju fiskalne transparentnosti i dobrog planiranja u oblasti zarada u javnom sektoru i penzija.

Depositphotos

"PCI će takođe pomoći vlastima u preciziranju i operacionalizaciji plana ulaganja u energetiku, poboljšanju finansijske održivosti energetskih društvenih preduzeća i pripremi Srbije za uvođenje prekograničnog mehanizma EU za usklađivanje cene ugljenika (CBAM). Konačno, PCI će pomoći vlastima u važnim i složenim reformama upravljanja državnim preduzećima, uključujući i energetski sektor", saopštila je misija MMF.

Prema podacima Privredne komore Srbije, tokom 2023. godine oko 2.400 kompanija je izvozilo takozvane CBAM (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism) proizvode, odnosno proizvode koji se nalaze na listi tarifnih kodova za koje je potrebno uraditi i dostaviti izveštaje o ugrađenim emisijama ugljen-dioksida.

Samo u poslednjem kvartalu 2023. godine, koji je bio referentan za prvi kvartalni izveštaj, CBAM robu je izvezlo oko 1.400 kompanija, a najveći broj njih je iz sektora neke vrste obrade gvožđa, čelika i aluminijuma. Srbija je među prvih 25 država po izveštavanju o CBAM-u, saopštila je nedavno EU.

MMF insistira na transparentnosti javnih ulaganja

Vlada Srbije je preuzela neke obaveze i kada je reč o stendbaj aranžmanu koji se privodi kraju. Misija MMF-a posvetila je tokom prethodne, treće revizije sprovođenja aktuelnog aranžmana veliku pažnju posvetila projektima iz plana "Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027", a jedan od rezultata je dogovor između Vlade Srbije i MMF-a da u revidiranu Fiskalnu strategiju za 2025. godinu do kraja novembra bude uključena i tabela za praćenje EXPO projekata vrednijih od 20 miliona evra, sa detaljnom listom troškova.

Vlada je takođe obećala da će takvu tabelu uključiti i u Zakon o budžetskom sistemu prilikom "naredne izmene", ponovo ne kasnije od novembra ove godine.

Vlada Srbije obećala je i da će poboljšati portal Srbija2027.gov.rs tako da za svaki obuhvaćeni projekat bude vidljivo u kojoj fazi sprovođenja se nalazi i koliki su troškovi i planirane investicije u narednom budžetskom periodu.

Dakle, za svaku kapitalnu investiciju, odnosno svaki projekat u okviru plana "Skok u budućnost - Srbija EXPO 2027", za koji će se godišnje izdvajati po 6,3 milijarde evra,  država će ubuduće obaveštavati javnost koliki su planirani troškovi i u kojoj fazi se projekat nalazi.

Ministarstvo finansija

MMF je u okviru izveštaja o trećoj reviziji stendbaj aranžmana objavio i sopstvenu tabelu najavljenih projekata i onih koji su u toku, uz napomenu da je napravljena na osnovu izjava domaćih zvaničnika. Ta tabela je za nijansu detaljnija od tabele koju je pre toga objavilo Ministarstvo finansija.

Tabela MMF-a ukazuje da investicioni plan "Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027", ukupne vrednosti 17,8 milijardi evra, obuhvata 323 projekta, uključujući izgradnju 13 auto-puteva i saobraćajnica, 11 pruga i druge železničke infrastrukture, kao i 81 projekat iz oblasti energetike, navodnjavanja i prerade otpadnih voda.  

- U pisanju teksta pomogla Vesna Damjanić.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar