Mladi neće da budu poreski inspektori, MMF dolazi da pomogne

Tehnička misija Međunarodnog monetarnog fonda dolazi u Srbiju u narednih nekoliko nedelja, a na dnevnom redu biće pronalaženje rešenje za zapošljavanje većeg broja ljudi u Poreskoj upravi, najavio je Siniša Mali, ministar finansija, za Bloomberg Adriju.

"Zajedno ćemo pokušati da sagledamo iskustva drugih zemalja, da vidimo gde grešimo i na koji način da predstavimo Poresku upravu i javnu upravu, generalno, kao potentnog i dobrog poslodavca kako bismo privukli mlade da rade sa nama", objasnio je ministar finansija.

Potvrdio je da Poreska uprava ima problem da pronađe kadrove. Postoji veći broj uzroka, a jedan od njih su možda niske plate u javnom sektoru.

"Ljudi na terenu, poreski i tržišni inspektori, kao i carinici koji donose prihod budžetu, treba da budu na pravi način nagrađeni i treba da ih na pravi način motivišemo da svoju budućnost i karijeru ostvare u javnoj upravi", rekao je Mali.

Nedavna analiza Fiskalnog saveta pokazuje da su zaposleni u poreskoj administraciji u Srbiji više opterećeni u odnosu na praksu u sličnim zemljama - na jednog zaposlenog u Srbiji je 1.584 stanovnika, dok je prosek za uporedive zemlje CIE oko 950 stanovnika.

Poreska uprava zapošljava osetno manje inspektora od broja predviđenog zvaničnim dokumentima. Konkretno, za inspektore terenske kontrole u 2022. godini popunjenost sistematizovanih radnih mesta bila je svega oko 55 odsto (angažovan 661 inspektor, naspram 1.165, što je definisano sistematizacijom).

Slična situacija je u pogledu kancelarijske kontrole. Tokom 2022. godine zaposleno je 575 analitičara kontrolora, dok je sistematizacijom planirano 882 (popunjenost oko 65 odsto).

Problem nije od juče 

Poreska uprava već mnogo godina ima problem sa nedovoljnim brojem inspektora. Dok je broj poreskih obveznika postepeno rastao, broj terenskih inspektora se smanjivao.

Ovim povodom u Poreskoj upravi su rekli za Bloomberg Adriju da ulažu napore i koriste sva zakonski raspoloživa sredstva da privuku što veći broj mladih, obrazovanih ljudi i ojačaju kadrovski kapacitet.

MMF je prema rečima ministra Siniše Malog izuzetno zadovoljan reformom Poreske uprave, ali su joj potrebni kvaliteni ljudi i ministar finansija očekuje da će sa MMF-om pronaći rešenje za ovaj problem.

Kako je rekao, u Srbiji generalno postoji nedostatak radne snage. Zato država kao poslodavac mora da osmisli koncept kako bi bila prihvatljiva i atraktivnija za zapošljavanje. "Prošlo je vreme kada je posla bilo samo u javnoj upravi. Sada ima posla u privatnom sektoru. Ljudi su manje motivisani da rade u javnom sektoru i to se reflektuje i u Poreskoj upravi", naveo je Mali.

MMF je u saopštenju posle druge revizije stendbaj aranžmana naveo da pozdravlja kontinuirane napore da se poboljša planiranje zapošljavanja u javnom sektoru, srednjoročno budžetiranje, unapredi upravljanje fiskalnim rizicima i modernizuje poreska administracija.

"Finalizacija nove HR strategije za poresku administraciju i ubrzanje procedura zapošljavanja postali su prioritet s obzirom na opadanje broja zaposlenih i predstojeće penzionisanje", navedeno je u saopštenju MMF-a.

Manjak i u drugim državnim institucijama 

Fiskalni savet je nedavno ocenio da veliki deo institucija uveliko funkcioniše s deficitom stručnog kadra i to nije slučaj samo sa Poreskom upravom. Tako je, recimo, u Ministarstvu zaštite životne sredine (računajući Agenciju za zaštitu životne sredine) na kraju 2022. godine po svim osnovama bilo radno angažovano 414 ljudi, što je za 20 odsto manje od sistematizacijom predviđenih 514 (stalno zaposlenih) izvršilaca. Inspekcijske službe takođe imaju ozbiljne manjkove; čak i kada se izuzmu poreski inspektori i inspektori u oblasti životne sredine, u ovom sistemu nedostaje oko 500-1.000 ljudi.

Depositphotos

 

U zdravstvu jeste bilo povećanja broja zaposlenih nakon izbijanja pandemije, ali važni delovi ovog sistema nastavljaju da funkcionišu s manjkom medicinskog osoblja. Tako Univerzitetski KC Srbije, najveća pojedinačna ustanova zdravstvene zaštite u našoj zemlji, zapošljava po svim osnovama 8.100 ljudi (podatak za januar 2023. godine), što je 20 odsto manje od sistematizacijom predviđenog broja od oko 10.000 ljudi. Ovi problemi odavno zahtevaju hitnu intervenciju države, ali to ne samo da se godinama ne dešava, već izostaju čak i konkretni planovi da se oni adresiraju.

Iskra će za dve godine obuhvatiti sve u javnom sektoru

Siniša Mali je rekao da će sistemom za obračun i isplatu zarada u javnom sektoru Iskra u naredne dve godine biti obuhvaćeni svi zaposleni u javnoj upravi.

"Sa decembrom ove godine tim sistemom biće obuhvaćeno 296.000 zaposlenih u javnom sektoru", kazao je Mali na pitanje Bloomberg Adrije koliko zaposlenih je do sada u sistemu i kada će biti potpuno završen.

U Zakonu o budžetskom sistemu, koji je nedavno usvojen, dodato je da budu obuhvaćene i zarade zaposlenih u lokalnim samoupravama, vojsci i policiji i plan je da u naredne dve godine sve njihove plate budu u sistemu Iskra. Kada ovaj sistem bude zaokružen, trebalo bi da doprinese transparentnosti u radu i da bude osnov za reformu zarada u javnom sektoru.

"To će činiti važnu bazu podataka kada je u pitanju plate u javnom sektoru. Nikada ranije nismo imali taj sistem, uvek se postavljalo pitanje koliko zaposlenih ima i koliko ko ima novca na raspolaganju u javnom sektoru", kazao je Mali.

Kako je rekao, Vlada Srbije se saglasila sa MMF-om da je važno da imamo bazu podataka i da imamo realne i tačne podatke i da na osnovu toga prave dalje planove kada je reforma plata u pitanju.

Suština novog informacionog sistema jeste precizno planiranje, praćenje i kontrola rashoda za zaposlene, bolje upravljanje ljudskim resursima, usaglašavanje i konsolidacija obračuna zarada korišćenjem jedinstvene integrisane platforme.

Centralizovani registar zarada najpre je uveden u sektore rada, zapošljavanja i socijalne politike, kulture i pravosuđa. Potom je primenjen u prosveti i zdravstvu.

Uvođenje sistema Iskra praktično znači da se sa jednog mesta za nekoliko sekundi može napraviti potpuni uvid u zarade zaposlenih u određenom sektoru, kao i količine novca koji se iz budžeta za njih izdvajaju. To izdvajanje se registruje ne samo po osnovu plata već i dodatnih primanja poput onih koji se odnose na naknade za učešće u različitim odborima.

Ovo bi trebalo da bude uvod za uvođenje platnih razreda, što praktično znači da svi budu jednako plaćeni za isti rad, ali se taj sistem pravičnosti odlaže od 2013. godine jer je to političko pitanje i pojedini sindikati opstruiraju uvođenje platnih razreda. 

Uprkos manjku zaposlenih u javnom sektoru, u planu je da se brojem zaposlenih u državnom sektoru do 2026. godine upravlja centralizovano, preko delimične zabrane zapošljavanja, koja je odavno trebalo da bude ukinuta i zamenjena novim sistematizacijama. Mehanizam koji se primenjuje podrazumeva obavezu budžetskih korisnika da traže dozvolu Komisije (za odobravanje novog zapošljavanja) ukoliko žele da prime više od 70 odsto od broja ljudi koji je napustio službu po bilo kom osnovu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar