Uzalud elektronska poreska uprava, kada nema ljudi da je vode

Celokupan sistem fiskalizacije, pa i borba protiv sive ekonomije mogu lako da padnu u vodu ako Poreska uprava ne zaposli nove ljude. Godinama joj nedostaju radnici, pogotovo inspektori, upozorava Fiskalni savet.

Broj zaposlenih u poreskoj administraciji Srbije je među najnižima u grupi uporedivih zemljama u regionu. U periodu od 2018. do 2020. godine Srbija je imala snažno smanjenje broja zaposlenih od oko 10 odsto, dok je u uporedivim zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) smanjenje u proseku bilo višestruko manje (oko tri odsto). Pri tom, ovo smanjenje se nadovezuje na umanjenje broja zaposlenih u Poreskoj upravi tokom prethodne decenije.

"Ukoliko se posmatraju kapaciteti poreskih administracija u odnosu na broj stanovnika, možemo zaključiti da Srbija ima osetno manje zaposlenih (ekvivalent punog radnog vremena) u odnosu na uporedive zemlje. Na jednog zaposlenog u Poreskoj upravi u Srbiji dolazi 1.584 stanovnika, dok je prosek za uporedive zemlje CIE oko 950 stanovnika. Dakle, na bazi dostupnih podataka može se zaključiti da je poreska administracija u Srbiji više opterećena nego u sličnim zemljama", navodi Fiskalni savet u analizi reforme Poreske uprave.

Poslednji podaci pokazuju da je u prethodne dve godine, i pored određenih zapošljavanja, nastavljen trend smanjenja zaposlenih. Hronološki posmatrano, broj zaposlenih u Poreskoj upravi se smanjio za 12,6 odsto u poslednje četiri godine. Uprkos tome što je poslednjih godina sprovedeno nekoliko konkursa za zapošljavanje novih ljudi, to nije bilo dovoljno da se nadomesti broj ljudi koji su odlazili iz Poreske uprave.

Obrazovna struktura zaposlenih u Poreskoj upravi je bolja u odnosu na prethodni period, u 2020. godini oko 65 odsto zaposlenih ima visoku stručnu spremu, naspram oko 55 odsto u 2015. godini, ali je to i dalje niže od uporedivih zemalja CIE (oko 77 odsto). Pored toga, izražen problem već godinama predstavlja loša starosna struktura zaposlenih.

U Srbiji je gotovo 50 odsto zaposlenih u Poreskoj upravi starije od 55 godina, što nije slučaj ni u jednoj evropskoj zemlji, dok je u uporedivim zemljama CIE ovaj udeo oko 25 odsto. Slično, veliki problem je i izuzetno mali broj mladih ljudi. Udeo zaposlenih do 35 godina je ispod dva odsto, dok je u uporedivim zemljama ovaj udeo za oko 10 procentnih poena viši. Veliki broj zaposlenih preko 55 godina dovodi do osetnijeg prirodnog odliva, a u kombinaciji sa nedovoljno mlađeg kadra koji bi se pravovremeno obučavao, može ozbiljno ugroziti sposobnost Poreske uprave da ispunjava svoje zadatke u narednom periodu.

Poreskoj upravi nedostaju inspektori

"Ključ uspešne i efikasne poreske administracije ogleda se dobrom monitoringu i kontroli naplate svih javnih prihoda. U tom smislu se posebna pažnja posvećuje inspekcijskom nadzoru, koji prema zakonskoj regulativi, može biti terenski i kancelarijski. Inspektori terenske kontrole angažovani su na poslovima kontrole naplate javnih prihoda, Poreska uprava već duži niz godina ima problem sa nedovoljnim brojem inspektora. Dok je broj poreskih obveznika postepeno rastao, broj terenskih inspektora se smanjivao. U periodu od 2007. do 2020. godine broj terenskih inspektora gotovo je prepolovljen (sa preko 900 na ispod 500)", navodi Fiskalni savet.

Trend je zaustavljen 2021. godine, kada je počelo sa potrebnim zapošljavanjem u Poreskoj upravi. Međutim, i pored toga, u 2022. godini angažovan je 661 inspektor, dok je sistematizacijom definisano 1.165, što znači da je popunjeno samo oko 55 odsto predviđenog broja. Slična situacija je u pogledu kancelarijske kontrole. Tokom 2022. godine zaposleno je 575 analitičara kontrolora, dok je sistematizacijom planirano 882 (popunjenost oko 65 odsto).

U cilju sistemske kontrole naplate javnih prihoda i daljeg unapređenja poslovnog okruženja, neophodno je osnažiti i zanoviti kapacitete Poreske uprave. Fiskalni savet snažno podržava proces modernizacije i transformacije Poreske uprave i godinama unazad ističe važnost njegovog odlučnog sprovođenja.

U prethodnom periodu napravljen je primetan pomak u reformi Poreske uprave: smanjen je broj ekspozitura, uvedene su elektronske poreske prijave, skraćeno vreme povraćaja PDV-a, izmeštene su sporedne aktivnosti na druge institucije i slično. Međutim, najveći problem je što dodatno zapošljavanje teče dosta sporo, a problem urušavanja kapaciteta Poreske uprave na pravi način ne prepoznaje nijedan od relevantnih zvaničnih dokumenata (Fiskalna strategija, Program za suzbijanje sive ekonomije, Akcioni plan za sprovođenje Programa za suzbijanje sive ekonomije).

Bloomberg