Platni razredi kasne deceniju, Iskra poligon za vežbu

U "Iskri", jedinstvenom informacionom sistemu za centralizovani obračun plata, već se nalazi 181.617 zaposlenih u javnom sektoru. Novi registar centralizovanih zarada je prvi korak ka uvođenju platnih razreda kod budžetskih korisnika. Načelo "jednaka plata za isti rad", što podrazumeva da se zaposlenima pravično izmeri učinak kroz uvođenje jedinstvene osnovice za ceo javni sektor i precizno definisanih koeficijenta, počeće konačno da se primenjuje od 2025. godine, budući da se najavljuje deset godina.

U Ministarstvu finansija za Bloomberg Adriju kažu da je suština novog informacionog sistema precizno planiranje, praćenje i kontrola rashoda za zaposlene, bolje upravljanje ljudskim resursima, usaglašavanje i konsolidacija obračuna zarada korišćenjem jedinstvene integrisane platforme.

Iskra je deo dogovora sa MMF

"Iskra, kao deo reforme javne uprave, imaće ulogu u budućoj primeni Zakona o sistemu plata u pogledu sagledavanja efekata ovog propisa na državni budžet. Osim toga, omogućiće ispunjavanje strateških zadataka koji su sastavni deo aranžmana sa MMF-om, u cilju očuvanja makroekonomske i fiskalne stabilnosti", navode u Ministarstvu finansija.

Donal McGettigan, šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda, tokom prve revizije stendbaj aranžmana sa Srbijom, pohvalio je projekat "Iskra".

Ovaj projekat se realizuje fazno u periodu od 2021. do 2025. godine. Centralizovani registar zarada najpre je uveden u sektore rada, zapošljavanja i socijalne politike, kulture i pravosuđa. Potom je primenjen u prosveti, dok se trenutno uvodi u zdravstvu. Slede jedinice lokalne samouprave. Novina je da će i bezbedonosne strukture biti deo"Iskre", što prvobitnim planom nije bilo predviđeno. Sistemom će biti obuhvaćeno više od 450.000 zaposlenih u javnom sektoru, a van sistema će ostati zaposleni u institucijama višeg i visokog obrazovanja.

Planiranje i kontrola troškova za plate

Glavne karakteristike centralizovanog sistema jesu precizno planiranje i kontrola izvršenja budžeta za rashode za zaposlene i jedinstveni procesi obračuna primanja u javnom sektoru. "Iskra", kako navode u Ministarstvu finansija, ima sistem sa automatskom kontrolom unosa podataka, izveštavanje i planiranje na osnovu pouzdanih i pravovremenih podataka.

"Fokus je na analizama i simulacijama, umesto na prikupljanju podataka. Ovaj sistem trebalo bi poboljša vidljivost i dostupnost podataka, kao i da smanji mogućnost grešaka", ističu u Ministarstvu finansija.

Iskra detektuje i bonuse

Uvođenje sistema "Iskra" praktično znači da se sa jednog mesta za nekoliko sekundi može napraviti potpuni uvid u zarade zaposlenih u određenom sektoru, kao i količine novca koji se iz budžeta za njih izdvajaju. To izdvajanje se registruje ne samo po osnovu plata već i dodatnih primanja poput onih koji se odnose na naknade za učešće u različitim odborima.

Fiskalni savet: uložiti dodatne napore za uređenje plata

Međutim, Fisklani savet je skeptičan prema zadatim rokovima. U oceni budžeta za 2023. članovi ovog nezavisnog tela navode da bi Vlada Srbije napokon trebalo više napora da usmeri na trajno uređenje sistema zarada i zaposlenosti u javnom sektoru koji ima brojne slabosti.

Depositphotos

 

"Vlada je krajem 2021. godine ponovo odložila uvođenje pravičnijeg sistema zarada u javnom sektoru – rok je pomeren čak za 2025. godinu. Fiskalni savet je blagovremeno ocenio da taj (novi) rok, iako izuzetno komotan, nije kredibilan zato što nisu izneti nikakvi detalji u pogledu konkretnih reformskih koraka, ali i zbog toga što je Vlada godinama unazad kršila svoja obećanja i pomerala rokove pa nema nikakvih garancija da to neće ponovo da se desi", navodi Fiskalni savet u oceni budžeta za ovu godinu i podseća da je još 2015. godine najavljeno da će jednoobrazni platni razredi stupiti na snagu za dve godine, odnosno 2017.

Fiskalni savet je predlagao da bi trebalo, umesto da se izgube još najmanje tri godine, odmah pristupiti rešavanju elementarnih sistemskih nedostataka koji su iz tehničkog ugla najmanje zahtevni. Vlada je prihvatila jedan od njihovih predloga, a on se odnosi na kodifikaciju numeričke granice koju fond plata ne bi smeo da pređe.

U pogledu preostala dva – izdvajanje generičkih poslova (pravnik, računovođa) uz njihovo jednako vrednovanje širom državnog sektora i objavljivanje završenog dela registra zaposlenih u javnom sektoru sa njihovim primanjima – u međuvremenu nije načinjen nikakav pomak.

"Zbog toga će u 2023. da se prenesu neujednačenosti i nepravednosti sistema plata koje se gomilaju više od decenije unazad. Jedna od njih jeste ta da zaposleni sa visokom stručnom spremom na složenim poslovima u jednom delu državnog sektora imaju niže plate od zaposlenih na jednostavnijim poslovima u drugim. Takođe, poslovi iste složenosti u različitim segmentima javnog sektora plaćeni su različito, što je posebno izraženo kod generičkih poslova koji su najlakše uporedivi. Problem broja i strukture zaposlenih u sektoru države takođe se prenosi u 2023. godinu", skreću pažnju članovi Fisklanog saveta.

Depositphotos

 

U planu je da se brojem zaposlenih u državnom sektoru i u 2023. godini upravlja centralizovano, preko zabrane zapošljavanja, koja je odavno trebalo da bude ukinuta i zamenjena novim sistematizacijama, podsećaju uz ovog nezavisnog tela.

"Mehanizam koji se primenjuje podrazumeva obavezu budžetskih korisnika da traže dozvolu Komisije (za odobravanje novog zapošljavanja) ukoliko žele da prime više od 70 odsto od broja ljudi koji je napustio službu po bilo kom osnovu. U postojećem budžetskom okviru nije ostavljen prostor za povećanje fonda plata zbog novog zapošljavanja (masa plata projektovana pod pretpostavkom nepromenjenog broja radnika), što smatramo problematičnim iz više razloga", ocenjuje Fisklani savet.

Srbija ima manje zaposlenih u javnom sektoru nego zemlje CIE

Uporedne analize pokazuju da u državnom sektoru Srbije, uprkos prirastu broja zaposlenih od pandemijske 2020. godine, i dalje radi, relativno posmatrano, manje ljudi nego u zemljama CIE. Naime, kod nas nešto više od sedam na 100 stanovnika, dok se prosek u CIE kreće od osam na 100 stanovnika do preko devet na 100 stanovnika u zavisnosti od uzorka (podaci Eurostata za 2021. godinu).

"Na manjak kadra u važnim delovima sistema upućuju naše analize koje smo sproveli koristeći druge (pretežno domaće) izvore i sektorske studije: manjak od oko 3.000 ljudi u zdravstvu, 1.500 - 2.000 ljudi u Poreskoj upravi, preko 1.000 ljudi u republičkim inspekcijama, 1.000 - 1.500 ljudi u ministarstvu i drugim organima u oblasti zaštite životne sredine. Ovo su, napominjemo, preliminarne procene na osnovu vrlo ograničenih izvora koji su javno dostupni, pa ne isključujemo mogućnost da su stvarni manjkovi (osetno) veći", upozorava Fiskalni savet.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar