Srbija je prošlu godinu završila sa budžetskim deficitom od 3,1 odsto, prema podacima koje je objavilo Ministarstvo finansija u utorak u Beogradu. Ovo je četvrta godina zaredom da država beleži deficit i javnim finansijama. Od 2005. godine naovamo, budžet je bio u plusu u tri navrata.
Prethodnim rebalansom budžeta iz novembra prošle godine budžetski deficit je projektovan na 3,9 dosto.
Prošle godine Srbija beleži i veći uvoz od izvoza, pa je deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni za 2022. godinu bio 18,9 odsto BDP-a, što je najviše od 2008. godine. Uvoz je porastao za 34,8 odsto, dok je rast izvoza bio 26,3 odsto.
Narodna banka Srbije je i u poslednjem izveštaju o inflaciji iz februara ove godine navela da očekuje da trend rasta spoljnotrgovinske neravnoteže nastavi i odrazi se kao negativna posledica na privredni rast i u 2023.
"Doprinos neto izvoza će biti negativan zbog i dalje očekivanog visokog količinskog uvoza najvažnijih energenata – gasa i nafte, ali i niže eksterne tražnje usled očekivanog usporavanja privrednog rasta naših ključnih trgovinskih partnera, a pre svega zone evra", navodi se u izveštaju NBS. Ovi problemi su uglavnom mučili srpske privrednike cele prošle godine.
Kada govorimo o rastu plata u javnom sektoru i penzija u prošloj godini, podaci pokazuju da on nije potpuno pratio rast inflacije pa je realan rast plata u 2022. bio 1,7 odsto, dok su penzije završile godinu u minusu od 4,4 odsto.
Podsetimo, jedan od razloga koje je ministar finansija Siniša Mali naveo kada je obrazlagao rebalans budžeta pred poslanicima u novembru prošle godine bio je upravo da se stvori fiskalni prostor za povećanje penzija u decembru prošle godine za devet odsto.
Statistika Ministarstva finansija pokazuje da strane direktne investicije beleže snažan priliv u prošloj godini od 4,3 milijarde evra ili 7,1 odsto BDP-a, dok je prosečna inflacija bila 15,1 odsto. Ciljana inflacija NBS je, podsetimo, tri odsto (plus, minus 1,5 odsto).
Javni dug je sa 55,2 odsto ili 33.325 milijardi evra u decembru, prema poslednjem izveštaju Ministarstva finansija pao na 50,2 odsto ili 34.350 milijardi evra u januaru ove godine.
MMF je u decembru odobrio 2,4 milijarde evra (2,55 milijardi dolara), dvogodišnjim programom sa Srbijom, prvim finansijskim aranžmanom sa zemljom za poslednju deceniju.
"Što se tiče fiskalnih izgleda, državni budžet usvojen za 2023. godinu predviđa fiskalni deficit od 3,3 procenta BDP-a i smanjenje udela javnog duga. Međutim, ukoliko se zadrži trenutni nivo cena energije, fiskalni rezultati bi mogli da premaše očekivanja. Ažuriraćemo svoje projekcije tokom prve posete u cilju revizije SBA koja je zakazana za kraj marta", napisala je nedavno Yulia Ustyugova, stalni predstavnik MMF-a za Srbiju nedavno za Bloomberg Adriju.
Prema podacim izvršenja budžeta za januar ove godine, ostvaren je suficit u iznosu od 6,1 milijarde dinara.
Naplaćeni su prihodi u iznosu od 150,3 milijarde dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 136 milijardi dinara.
Rashodi su izvršeni u iznosu od 144,2 milijarde dinara, a od toga stavka Rashodi za zaposlene su iznosili 29,4 milijarde dinara.
Od prvog januara ove godine su i startovala povećanja od 12,5 procenata za plate, a penzije za 12 odsto. U ovoj godini su planirana povećanja plata i penzija koja u skladu sa fiskalnim pravilima ne bi trebalo da pređu 10 odsto.
.webp){kind=icon}
