Domaći privatni sektor preti da prestigne javni po visini plata

Mada u Srbiji - i brojnim svetskim zemljama - važi opšte pravilo da su plate u javnom sektoru u proseku više od onih u privatnom, odnos snaga bi na domaćem tržištu mogao da se preokrene.

Prema poslednjim zvaničnim podacima  Republičkog zavoda za statistiku za oktobar 2024, prosečna neto plata u javnom sektoru iznosila je 100.912 dinara, u poređenju sa 97.581 dinarom, koliko je u tom mesecu zabeležio privatni sektor. Drugim rečima, prvi iznos bio je za 3,4 odsto veći od drugog, što je u poređenju sa nekim ranijim periodima drastično manji raskorak.

"Razlika u prosečnim zaradama između javnog i privatnog sektora je znatno smanjena i ona je sada prilično niska, u poslednjih nekoliko kvartala je iznosila oko pet do osam odsto. Ta razlika bila veoma visoka 2003. i 2004. godine. Za oko 50-60 odsto su u proseku bile veće zarade u javnom sektoru u odnosu na privatni. Ta razlika je dodatno veća ukoliko se posmatraju javna preduzeća u odnosu na privatni sektor, jer kada posmatramo javni sektor, zarade su dosta veće u javnim preduzećima u odnosu na opšti sektor države", kaže docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Aleksandra Anić.

Kraj 2023. godine već je doneo zanimljivu pojavu - u decembru je prosek u privatnom sektoru (96.249 dinara) nadmašio onaj u javnom (92.234 dinara). "To odstupanje se, koliko je meni poznato, javilo samo tada i možemo ga pripisati isplati bonusa u privatnom sektoru", kaže sagovornica Bloomberg Adrije.

Budući da je generalno razlika u prosečnim zaradama između javnog i privatnog sektora dosta smanjena, Anić ne isključuje mogućnost da zvanična statistika za decembar 2024. ponovo pokaže da su prosečne zarade u privatnom sektoru bile veće u odnosu na javni sektor. Štaviše, nije nerealno ni da dođe do preokreta na duže staze.

"Možemo očekivati da sa rastom privredne aktivnosti i manjkom radne snage plate u privatnom sektoru budu u proseku jednake ili čak i nešto veće nego u javnom sektoru, ali ne vidim to kao problem na tržištu rada", ocenjuje ona.

Zašto su plate u javnom sektoru inače više u odnosu na privatni

Sagovornica Bloomberg Adrije objašnjava da bi zarade trebalo da budu veće u javnom sektoru u odnosu na privatni - uprkos određenoj negativnoj konotaciji koja kod nas postoji - s obzirom na važnost javnog sektora u društvu, kao i obrazovnu strukturu zaposlenih u javnom sektoru.

"Tu rade lekari, sudije, tužioci, nastavnici, profesori, socijalni radnici. Većina zaposlenih ima visoku stručnu spremu i dosta godina provedenih u školovanju i usavršavanju."

Depositphotos

Procenjuje se da su plate u većini zemalja u Evropi veće za 10 odsto u javnom sektoru nego u privatnom.

Ono što Anić ističe kao problematično u slučaju Srbije jeste činjenica da nižekvalifikovana i nižeobrazovana radna snaga u javnom sektoru uglavnom ima veće plate u odnosu na ista zanimanja u privatnom sektoru, a da su, na primer, lekari i inženjeri u javnom sektoru značajno manje plaćeni nego što bi bili plaćeni u privatnoj praksi.

Međutim, i to se s godinama menja - profesor Milojko Arsić ranije je naveo da je premija na zarade u javnom sektoru krajem 2023. svedena na svega 0,6 odsto, dok je pre nekoliko godina bila oko 25 odsto. Premija predstavlja razliku u zaradama za isti posao u javnom i privatnom sektoru.

Makroekonomsko okruženje

Kako je u ponedeljak objavio Republički zavod za statistiku, ukupna privredna aktivnost u zemlji u 2024, merena realnim kretanjem bruto domaćeg proizvoda (BDP), ostvarila je rast od 3,9 odsto u odnosu na 2023. Prema rezultatima njihove ankete o radnoj snazi, u trećem kvartalu 2024. stopa nezaposlenosti je iznosila 8,1 odsto.

"Srbija će imati sve manje raspoložive jeftine radne snage da bi mogla da podupire rast i za tri do četiri godine ona više neće moći da koristi jeftinu i obimnu radnu snagu kao način da generiše taj rast. Posledica toga da se iscrpljuju rezervoari raspoložive radne snage u Srbiji jeste i nagli rast plata, pa troškovi rada po jedinici proizvodnje u Srbiji rastu", rekao je nedavno akademik Pavle Petrović.

Podsetimo, zategnuto tržište rada navelo je državu da izmeni Zakon o zapošljavanju stranaca i Zakon o strancima, kako bi olakšala priliv strane radne snage. Očekuje se da će Srbija 2024. godinu završiti sa preko 70.000 izdatih radnih dozvola strancima.

Depositphotos

Nedostatak kadrova podigao je cenu rada, ali i standarde onih koji tek stupaju na tržište rada, da tako sada pripadnici generacije Z neretko očekuju natprosečne zarade i benefite o kojima njihovi prethodnici možda nisu ni sanjali.

"Kada su milenijalci stupali na tržište rada, stopa ukupne nezaposlenosti je išla do 26 odsto, dok je za mlade ona iznosila i po 52-53 odsto. Sada pod pritiskom demografskih promena - starenja stanovništva, odlaska u penziju generacija bebi-bumera i emigracija - stopa nezaposlenosti je jednocifrena i ona će se verovatno dodatno smanjivati, ne zbog napretka zemlje nego usled prirodnog kretanja stanovništva", rekao je ranije Dragan Aleksić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Prosečne zarade bez poreza i doprinosa u 2024. godini, u odnosu na 2023, nominalno su veće za 14,2 odsto, a realno za 9,2 odsto. Istovremeno, procenjena godišnja stopa inflacije iznosi 4,3 odsto.

 

Profesor Arsić rast plata u privatnom sektoru objašnjava upravo pomenutom nestašicom radne snage, oporavkom privrede i opadanjem inflacije, a u javnom sektoru povišicom.

Kako su rasle plate u javnom sektoru i šta sleduje u 2025.

Ozbiljnije povećanje zarada u javnom sektoru počelo je 2019. godine, kada su plate prosvetnih radnika, kao i sudija i tužilaca, povećane za devet odsto, dok su lekari dobili 10 odsto, a medicinske sestre i tehničari 15 odsto povećanja.

U aprilu 2020. godine, zdravstveni radnici su imali dodatno povećanje od 10 odsto. U 2021. godini zdravstveni radnici su imali povećanje od pet odsto, dok su svi ostali dobili 3,5 odsto. Naknadno, ostali zaposleni su dobili još jedno povećanje kako bi dostigli zdravstvo, dok su 2022. godine zaposleni u zdravstvu, vojsci i socijalnim službama dobili povećanje od osam odsto, a svi ostali u javnom sektoru sedam odsto.

Potom 2023.  povišice za ceo javni sektor su iznosile 12,5 odsto, a delu zaposlenih plate su ponovo ojačane za 5,5 odsto u septembru. Početkom 2024. plate javnim delatnicima su nominalno porasle za 10 odsto.

"I javni i privatni sektor su imali relativno veliki realni međugodišnji rast zarada tokom prva tri kvartala 2024. godine i taj rast je iznosio oko devet odsto", kaže Anić.

Međugodišnje stope realnog rasta plata prema sektorima
Period	Javni sektor	Privatni sektor
Prvi kvartal 2024.	8,8	8,7
Drugi kvartal 2024.	9,7	9,6
Treći kvartal 2024.	9,4	9,3

 

Na pitanje koliki rast može biti postignut u 2025, ona očekuje da će zarade u privatnom sektoru rasti po sličnoj stopi kao i u 2024. godini - za oko devet odsto realno. Republičkim budžetom za tu godinu planirano je povećanje plata u javnom sektoru za osam odsto, a u prosveti za 11 odsto, mada imajući u vidu da tekuća školska godina protiče u znaku štrajkova prosvetnih radnika, moguće je da će se taj broj promeniti.

"Ukoliko se protesti prošire i radikalizuju, nije isključeno dodatno povećanje zarada u javnom sektoru. Ukoliko se situacija smiri, ne očekujem dodatno nominalno povećanje zarada u javnom sektoru od najavljenih osam i 11 odsto", zaključuje Anić.