Srpske plate nastavile da padaju posle decembarskog rekorda

Prosečna neto plata u Srbiji u februaru je iznosila 103.519 dinara, nastavljajući da se udaljava od rekorda iz decembra kada je vredela preko 108.000 dinara, čemu je doprinela tradicionalna isplata godišnjih bonusa. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečne bruto i neto zarade za februar nominalno su veće za 10, a realno za 5,3 odsto.

"Rast bruto i neto zarada u periodu januar‒februar 2025. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 11,1 odsto nominalno, odnosno 6,2 odsto realno", navodi se u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku od petka.

Medijalna neto zarada za vredela je 80.732 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih u februaru ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Uprkos rastu plata, promet u maloprodaji tokom tog meseca zabeležio je realni međugodišnji pad od 0,5 odsto (mada je nominalno porastao za tri odsto), podaci su RZS-a. "Ukoliko se uporede prva dva meseca 2025. godine sa istim periodom 2024. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama za 4,8 odsto, a u stalnim cenama za 1,1 odsto", napisali su oni u svom ranije objavljenom izveštaju.

IT dominira delatnostima, Beograd svim ostalim mestima

Prosečno su ponovo najmanje zaradili zaposleni u kategoriji "ostale lične uslužne delatnosti" - 57.916 dinara neto. S druge strane spektra, višestruki rekorderi - radnici u sektoru računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti još jednom su se našli na vrhu liste po visini prosečnih primanja, sa neto iznosom od 288.617 dinara.

Depositphotos

Kako je Bloomberg Adria već pisala, plate u srpskom IT-ju približile su se onima na Zapadu, dok se sektor udaljava od tradicionalnog autsorsinga i sve više se fokusira na razvoj "custom" (po narudžbini) softverskih rešenja koja donose dodatnu vrednost klijentima.

Istovremeno, tradicionalne, niskotehnološke privredne grane sa malom dodatom vrednošću upošljavaju preko 50 odsto radne snage u Srbiji i dosad su bile pokretač rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovo potencijalno može biti problem za dalje održavanje privrednog rasta, upozoravaju ekonomisti, jer se tržište rada zateže, a plate rastu, što zemlji ostavlja sve manje raspoložive jeftine radne snage koja bi mogla da podupire privredu.

Beograd ostaje na prvom mestu na listi gradova sa najvišim zaradama, pa radnici u prestonici zarađuju 130.048 dinara neto u proseku, a u okviru njegovih granica najbolje prolazi opština Stari grad, gde je prosečna zarada iznosila 179.727 dinara neto. Posle glavnog grada, najviše neto plate u februaru bile su u Boru (120.978 dinara) i Novom Sadu (118.934), što takođe nije novina.

Zvanični podaci pokazuju da je prosečna neto plata u javnom sektoru (108.210 dinara) bila viša od one u privatnom (101.669 dinar). U javnom sektoru u proseku se po pravilu zarađuje više nego van njega - uz retka odstupanja, kao što je to bio slučaj u decembru kada se dinamika obrnula, pa je u javnim delatnostima prosečna neto zarada bila oko 103.400 dinara, a u privatnim približno 110.300 dinara.

 

Podsetimo, u decembru je i prvi put u istoriji Srbije vrednost prosečne neto zarade premašila vrednost prosečne potrošačke korpe. Prosečna neto zarada je vredela 108.312 dinara, a prosečna potrošačka korpa 105.765 dinara, navodi se u aprilskom broju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), u izdanju Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije.

Depositphotos

"Napominjemo da bi produženje tendencije kretanja prosečne neto zarade iz prethodne dve godine odgovaralo nivou prosečne zarada od oko 1.000 evra krajem 2025", napisali su autori.

Prema njihovoj oceni, dugoročni trend kretanja zarada u Srbiji je uporediv sa susednom Bugarskom, koja je od 2007. članica Evropske unije. "Prosečne bruto zarade u Srbiji od 2017. rastu istim tempom kao zarade u Bugarskoj. Pri tome je i njihov nivo podudaran. Srbija želi da bude članica EU, ali evroskeptici bi na osnovu ovoga s pravom mogli reći da nam standard ne bi bio bitno veći i da je drukčiji pristup briselskih institucija procesu proširenja."

Plate dobijaju trku s inflacijom

Plate su, dakle, i tokom februara nadmašile inflaciju koja je tog meseca bila na nivou od 4,5 odsto. U međuvremenu je martovsko očitavanje pokazalo blagi pad na 4,4 odsto, čime se indeks potrošačkih cena za korak približio centralnoj vrednosti ciljanog okvira Narodne banke Srbije (NBS) od tri ± 1,5 odsto.

Na mesečnom nivou rast cena u martu je iznosio 0,1 odsto, u poređenju sa februarskih 0,5 odsto.

Ipak, dan pre objave zvaničnog izveštaja o inflaciji, NBS je sedmi put zaredom zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima ekonomista.

Prilikom donošenja ovakve odluke, izvršni odbor NBS je istakao da je - i pored značajnog smanjenja inflacije tokom 2023, a zatim i njene stabilizacije od sredine 2024 - neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike. Domaća inflacija umnogome zavisi od dešavanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja zbog neizvesnosti i dalje izazivaju zabrinutost, naglasili su centralni bankari.

Depositphotos

Prema proceni centralne banke, cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe) koje su nedavno dostigle rekordne nivoe, kao i lošija domaća poljoprivredna sezona prošle godine, delovaće još neko vreme na cene hrane, a zatim bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone.

U drugoj polovini godine inflacija bi, smatraju u NBS, trebalo da uspori i postepeno se približi vrednosti od tri odsto.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar