NBS još ne spušta troškove zaduživanja, novi rez možda u junu

Narodna banka Srbije (NBS) zadržala je referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto - sedmi put zaredom, kako su analitičari i očekivali. Opreznost centralne banke dolazi u trenutku kada se inflacija u zemlji nalazi na gornjoj ivici ciljanog okvira te monetarne institucije, dok svetski trgovinski odnosi nastavljaju da se komplikuju, podstičući zabrinutost u pogledu daljeg rasta globalnih cena.

Izvršni odbor centralne banke u četvrtak je odlučio da ostavi istim i kamatnu stopu na depozitne olakšice (4,5 odsto) i na kreditne olakšice (sedam odsto).

Podsetimo, prema poslednjim podacima za februar, inflacija u Srbiji iznosila je 4,5 odsto na godišnjem nivou, što je granična vrednost ciljanog okvira NBS od tri ± 1,5 odsto. Mesečna inflacija bila je 0,5 odsto. Kako je ranije rečeno, pod pretpostavkom da poljoprivredna sezona i spoljni faktori ne poremete značajno stvari, NBS do kraja godine projektuje da će se inflacija kretati silaznom putanjom, a nove podatke o potrošačkim cenama Republički zavod za statistiku objaviće u petak. 

Šta je poručio izvršni odbor NBS

Kako se navodi u saopštenju centralne banke, prilikom donošenja ovakve odluke, izvršni odbor je istakao da je, i pored značajnog smanjenja inflacije tokom 2023. godine, a zatim i njene stabilizacije od sredine 2024. godine, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike. Razlog tome je što domaća inflacija u velikoj meri zavisna od dešavanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja zbog neizvesnosti i dalje izazivaju zabrinutost.

"S jedne strane, uvođenje visokih carina i neizvesne trgovinske politike u narednom periodu pogoršavaju izglede globalnog privrednog rasta i utiču na pad cena primarnih proizvoda, pre svega nafte, ali s druge strane povećavaju rizike da bi moglo da dođe do zastoja u globalnim lancima snabdevanja i rasta globalne inflacije", kazali su.

Depositphotos

Izvršni odbor je takođe imao u vidu da je Evropska centralna banka (ECB) u prethodnom periodu izvršila ublažavanje svoje monetarne politike, što bi trebalo da se odrazi na povoljnije uslove evroindeksiranog zaduživanja u Srbiji. "Neizvesnost po pitanju uticaja carina SAD na ekonomiju evrozone uticaće i na odluke ECB o daljoj relaksaciji monetarnih uslova."

Prema sadašnjim najavama, može se oceniti da će američke Federalne rezerve (Fed) biti opreznije, i verovatno neće još neko vreme smanjivati svoju stopu, napominju u NBS.

 

"Cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe) koje su nedavno dostigle rekordne nivoe, kao i lošija domaća poljoprivredna sezona koju smo imali prošle godine, delovaće još neko vreme na cene hrane, a zatim bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone", zaključuju.

Smanjenje kamata možda u junu

Analitičar kompanije Ipopema Securities Marcin Sulewski je nakon objave odluke NBS rekao da je za ovaj sastanak verovao da bi referentna kamatna stopa ipak mogla biti smanjena za 25 baznih poena, imajući u vidu da su nedavni makroekonomski podaci za Srbiju bili razočaravajući, kao i da je pad svetskih cena nafte poboljšao izglede za inflaciju.

"I dalje mislim da postoji prostor za smanjenje kamatnih stopa u Srbiji za 75 baznih poena ove godine, ali čini se da odbor treba da vidi još dokaza da je inflacija pod kontrolom pre nego što odluči da nastavi ciklus ublažavanja monetarne politike", kazao je Sulewski, dodajući da, prema njihovim najnovijim projekcijama, srpska centralna banka verovatno neće spustiti troškove zaduživanja ni na sledećem sastanku, u maju.

Depositphotos

"Prema navodima iz saopštenja nakon današnjeg sastanka, jedan od razloga za održavanje kamatnih stopa nepromenjenim bila je nesigurnost u vezi sa tim kakav će biti uticaj trgovinskog rata na svetsko tržište sirovina i potražnju. Takođe, odbor je izrazio zabrinutost zbog trendova na globalnom tržištu hrane. Savet očekuje da će indeks potrošačkih cena ostati blizu 4,5 odsto u prvoj polovini 2025. godine, pre nego što krene da pada ka tri odsto na kraju godine. Smatramo da je ovaj pogled na situaciju previše optimističan, ali naša očekivanja za inflaciju ne isključuju prostor za oprezno smanjenje kamatnih stopa u preostalom delu godine", napomenuo je analitičar.

Naime, Sulewski misli da bi srpska inflacija mogla ostati na povišenom nivou, ali ne vidi prostor za značajan skok na tom polju. "Niže cene nafte smanjuju rizik od toga da inflacija poraste iznad pet odsto u narednim mesecima. Ako je to slučaj, onda bi cene hrane ostale ključni potencijalni izvor za viši indeks potrošačkih cena, ali su mesečne promene u periodu januar-februar u ovoj kategoriji bile ispod proseka (nastavljajući trend koji je viđen u 2024. godini)."

Finansijski analitičar u Generali Investments CEE Jakub Kratki uoči objave aprilske odluke NBS izneo je očekivanje da će centralna banka zadržati dosadašnju referentnu kamatnu stopu, budući da su spoljni ekonomski faktori postali izuzetno promenljivi.

Depositphotos

"Vidimo veliku volatilnost svetskih tržišta, uključujući cene nafte, koje će imati određen uticaj i na očekivanja po pitanju inflacije. Na domaćem planu, privredni rast verovatno usporava zbog političkih nemira, ali bi i dalje trebalo da ostane solidan. Inflacija takođe usporava, ali vrlo postepeno. U trenutnim okolnostima, NBS će pažljivo pratiti kurs dinara (kao i obično) i ne bi trebalo da žuri sa nastavkom smanjenja kamatnih stopa jer bi to moglo izazvati neželjenu deprecijaciju dinara", kazao je Kratki u četvrtak pre podne.

Iste projekcije za ovaj sastanak imali su i analitičari Bloomberg Adrije, ali i drugi ekonomisti koje je anketirao Bloomberg. Do reza kamata - i to za 25 baznih poena, moglo bi doći na sastanku NBS u junu, predviđaju analitičari.

Srpska centralna banka započela je ciklus smanjivanja kamatne stope u junu 2024, što je učinila u još dva navrata, pa je kamatna stopa ukupno smanjena za 0,75 procentnih poena.

Inflaciona očekivanja privrede, stanovništva i finansijskog sektora

Inflaciona očekivanja privrednika za godinu dana unapred ostala su na nepromenjenom nivou u odnosu na januar i u februaru iznose pet odsto, što je ujedno i prosečna vrednost oko koje su se kretala tokom prethodne godine, navodi se u poslednjem izveštaju NBS o rezultatima ankete o inflacionim očekivanjima.

"Očekivanja finansijskog sektora za dve i tri godine unapred iznose 3,5 odsto u februaru, pri čemu su nastavila da se kreću u intervalu od tri do 3,5 odsto u poslednjoj godini dana. Inflaciona očekivanja privrede za dve godine unapred porasla su sa četiri odsto u januaru na pet odsto u februaru, dok su očekivanja za tri godine unapred zadržala istu vrednost iz prethodnog meseca i iznose četiri odsto", kaže se u saopštenju.

Iz centralne banke su dodali da uobičajeno viša u odnosu na očekivanja ostalih sektora, inflaciona očekivanja stanovništva za sva tri perioda ostala su nepromenjena u odnosu na januar i u februarskoj anketi iznose 15 odsto za godinu dana unapred, dok se očekivanja za dve i tri godine unapred nalaze na nivou od 10 odsto.

"Inflacija se od početka ove godine kretala u skladu sa našim očekivanjima i u prva dva meseca se nalazila oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja. Prema projekciji NBS, inflacija će se na sličnom nivou zadržati i u narednim mesecima, to jest do sredine godine. U drugoj polovini godine inflacija bi trebalo da uspori i postepeno se približi centralnoj vrednosti cilja od tri odsto, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije", kaže se u saopštenju NBS od četvrtka.

Takvom njenom kretanju trebalo bi da doprinesu i dalje restriktivni efekti monetarne politike, dolazak nove poljoprivredne sezone (pod pretpostavkom da ona bude prosečna), kao i očekivani pad cena naftnih derivata u skladu s fjučersima. "Smanjenju domaće inflacije doprinosiće i niža uvozna inflacija i očekivano usporavanje rasta realnih zarada, što bi trebalo da doprinese i usporavanju bazne inflacije na oko pet odsto već od marta i njeno približavanje ukupnoj inflaciji."

Stanje u domaćoj privredi

Depositphotos

Razmatrajući kretanja u realnom sektoru, izvršni odbor NBS je konstatovao da je nakon prošlogodišnjeg rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,9 odsto (koji je bio u samom vrhu u Evropi), u prvim mesecima ove godine došlo do određenog usporavanja aktivnosti u proizvodnom i u uslužnim sektorima. "U januaru i februaru zajedno posmatrano, aktivnost u prerađivačkoj industriji je stagnirala, dok je rast prometa u trgovini i turizmu usporen, pre svega u februaru."

Rast protekcionizma u svetu, uvođenje novih carina i problemi u automobilskoj industriji u Evropi, uz blokade i proteste na domaćem tržištu koji u određenoj meri utiču na odlaganje investicija i potrošnje, predstavljaju rizik po privredni rast Srbije, ocenili su centralni bankari.

"Ipak, izvršni odbor očekuje da će u nastavku godine doći do ubrzanja ekonomske aktivnosti, čemu će prvenstveno doprineti faktori na strani ponude, a pre svega planirano ubrzanje proizvodnje električnih automobila i automobilskih guma, zatim aktiviranje novih kapaciteta u energetici, kao i realizacija infrastrukturnih projekata predviđenih programom Srbija EXPO 2027, koji će imati direktne i indirektne pozitivne efekte na našu privredu", navode.

Dodaju da podršku privrednom rastu pruža i rast kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva od oko 10 odsto, koji je rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike NBS i ECB.

(Dopunjeno izjavom Marcina Sulewskog i navodima iz saopštenja NBS kroz tekst.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar