Svi hoće zlato - rezerve Srbije dostigle skoro 50 tona

Cena zlata nikada nije bila veća, a guraju je rastuće trgovinske tenzije u svetu i uvođenje protekcionističkih mera. Zlato je dostiglo rekord odmah nakon što je predsednik SAD Donald Trump predstavio u sredu svoje široke recipročne carine pa je cena skočila za 0,4 odsto na 3.146 dolara po unci. Nešto ranije tog dana, odmah nakon Trumpovog obraćanja cena zlata dostigla je čak 3.167 dolara. Rast cene ovog plemenitog metala podigao je neminovno i vrednost srpskih rezervi zlata koje su dostigle 48,8 tona.

Trump je u sredu uveo minimalnu taksu od 10 odsto na uvoz i tako podstakao i strahove da bi njegova agenda mogla izazvati globalno usporavanje ekonomske aktivnosti. Inače, ovaj plemeniti metal bio je jedan od retkih proizvoda koji je bio izuzet od carina. Njegov status sigurne imovine bio je naglašen kada je cena porasla za čak 1,1 odsto u azijskoj trgovini nakon predsedničkog obraćanja.

"Faktori potražnje koji su doveli do natprosečnog rasta cene zlata verovatno će se nastaviti", rekao je Michael Hsueh, analitičar u Deutsche Bank AG.

Cena ovog plemenitog metala se u četvrtak pre podne vratila na nivo od oko 3.127 dolara, koliko je iznosila i u sredu pre obraćanja predsednika SAD-a.

Svi beže ka zlatu kao sigurnoj luci

Finansijski stručnjak Branislav Jorgić kaže za Bloomberg Adriju da postoji jedno generalno pravilo da kada se pojavi politička, ekonomska ili ratna kriza i neizvesnost koja ih prati, onda investitori u određenoj meri povećaju ulaganje u zlato kao sigurno utočište.

"Oni očekuju da ulažući u zlato mogu da zaštite vrednost svoje imovine. I sada se to dešava - povećano interesovanje za investiciono zlato, kako investicionih fondova i građana, tako i država", ističe Jorgić.

Prema navodima Narodne banke Srbije (NBS), zlatne rezerve su početkom marta iznosile rekordnih 48,8 tona, a njihova vrednost je tada bila oko 4,3 milijarde evra. S obzirom na to da je nakon toga cena zlata probila granicu od 3.000 dolara po unci i dostigla sadašnjih oko 3.127 dolara, povećana je i vrednost srpskih rezervi ovog metala.

Inače, Srbija se po količini zlata u svojim deviznim rezervama nalazi na 54. mestu u svetu, pokazuju podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council). U neposrednom okruženju Srbije veće rezerve zlata u svojim deviznim rezervama imaju Mađarska (110 tona) i Rumunija (104 tone).

U NBS objašnjavaju da zlato istorijski ima ulogu sigurne aktive i da ta odlika naročito dolazi do izražaja u periodima pojačanih neizvesnosti i krize, a često služi i kao oblik zaštite od inflacije na duže.

"S obzirom na to da je na ovaj oblik aktive teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, zlato kao klasa aktive omogućuje smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija. Niska korelacija zlata sa tradicionalnim oblicima aktive, a naročito sa valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diverzifikacije ukupnih ulaganja. S druge strane, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost od nekih tradicionalnih klasa aktive, zbog čega se u rezervama centralnih banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diverzifikacije ulaganja."

Gde NBS čuva zlato

Centralna banka inače kupuje zlato u obliku zlatnih poluga pre svega iz domaće proizvodnje, od kompanije Zijin Copper, kao i na međunarodnom tržištu. Početkom jula 2024. godine NBS je kupila pet tona zlata u inostranstvu. "Tako je NBS od 2019. na međunarodnom tržištu ukupno kupila 17 tona zlata, zajedno sa kupljenih devet tona 2019. i tri tone 2020. godine."

NBS kupljeno zlato čuva u svojim trezorima, osim poslednje kupljenih pet tona koje se još nalazi na posebnom računu NBS u Bernu.

U NBS kažu da su se sve kupovine zlata na međunarodnom tržištu obavljale preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija – Banke za međunarodna poravnanja iz Bazela. Sredinom 2021. godine, dodaju u NBS, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu s praksom drugih centralnih banaka, poput nemačke, holandske, austrijske, poljske i mađarske, NBS je uvezla i vratila u zemlju svih 13 tona zlata iz inostranstva.

Depositphotos

 

Zanimljivo je da Narodna banka po ugovoru sa kompanijom Serbia Zijin Copper ima pravo preče kupovine zlata koje ta kompanija proizvede u obliku zlatnih poluga. NBS je do sada tu mogućnost koristila bez izuzetaka. Kako navode u NBS, u 2024. godini je od te kineske kompanije kupljeno rekordnih 257 poluga najvišeg kvaliteta i finoće, ukupne težine 3,2 tone, a tokom 2025. godine (zaključno sa 28. februarom) kupljeno je ukupno 46 poluga zlata, težine 577,2 kilograma. 

"Kontinuiranom kupovinom zlata na domaćem tržištu NBS ne samo da doprinosi dodatnoj diverzifikaciji strukture deviznih rezervi već ih i uvećava, jer plaćanja zlatnih poluga obavlja iz dinara, a ne iz deviza, kao u slučaju kupovine na međunarodnom tržištu, kada se nivo deviznih rezervi ne menja, već samo njihova struktura."

Poraslo interesovanje za investiciono zlato

Iako ne postoje zvanični podaci o vrednosti ulaganja kompanija i građana Srbije u investiciono zlato, Jorgić naglašava da su procene da je interesovanje za ulaganje u investiciono zlato trostruko veće u poslednje dve do tri godine.

"Verujem da je tako, pa čak i više od toga. Zlato je odavno postalo jako popularno u Srbiji i za kupovinu i za štednju. Pojačano je poslednjih godina i zbog toga što postoji organizovan način kupovine investicionog zlata, ali i zato što u Srbiji nema mnogo investicionih mogućnosti", navodi Jorgić.

Depositphotos

Georgi Hristov, direktor kompanije Tavex zlato&srebro, koja se bavi trgovinom plemenitim metalima, ističe da je u proteklih nekoliko godina došlo i do velikog skoka interesovanja građana Srbije za investiciono zlato.

"Srbija ovim prati svetski trend sve većeg ulaganja u zlato. Tržište u Srbiji se širi, pojedinci su sve više upoznati i sa proizvodima i marginama i razvija se osećaj za ovo sredstvo", kaže Hristov za Bloomberg Adriju.

Prema njegovim rečima, veliki okidač kako za svetsko, tako i za domaće tržište, bio je rat u Ukrajini, pored toga svetski skok inflacije i sve nestabilniji ekonomski i politički odnosi u svetu.

"U ovom smislu se rezon srpskih investitora u potpunosti poklapa sa svetskim, što pokazuje da su građani u Srbiji sve više i podjednako oprezni i informisani."

Linasi Rogač: Za srebro očekujem viši rast nego za zlato O tome da li će faktori koji podstiču rast cene zlata potrajati i šta o stanju globalne ekonomije govori drugi omiljeni plemeniti metal, srebro, za TV Bloomberg Adria govorila je izvršna direktorka Valoresa Irena Linasi Rogač. "Geopolitička nesigurnost je glavni razlog za rast cene zlata, i to ne samo zbog ekonomije već i politike. Ljudi su uplašeni. Uvek analiziram koliko je zlata proizvedeno, ko su kupci, šta sve utiče na cenu. S jedne strane, to je novac, ljudi više nemaju poverenja u novac. Druga stvar je da proizvođači imaju sve veće troškove proizvodnje. Kao treće, nesigurnosti kakva je trenutno prisutna nije bilo u svetu u poslednjih 10 godina. Centralne banke žele da poprave svoje bilanse koji su puni dugova. Sve centralne banke imaju velike zalihe i za njih je dobro kada cena raste jer mogu da izdaju nove obveznice i iznova štampaju novac", navela je Linasi Rogač. Proizvodnja zlata nije rasla u poslednjih 10 godina i uvek se kreće oko 3.000 tona, a kupaca je svake godine sve više, pa je logično da cena raste. Proizvodnja kreće od geoloških nalazišta i transport plemenitih metala je poskupeo. Imamo nekoliko zemalja koje imaju plemenite metale, ali je u njima trenutno rat i sve stoji, proizvodnja je manja. Kina, koja najviše proizvodi, ne prodaje ništa, već je kupac plemenitih metala, rekla je ona. "Za srebro očekujem viši rast nego za zlato, jer nikada u istoriji unca zlata nije vredela 90 unci srebra. To znači da srebro ima viši potencijal rasta. Srebro se upotrebljava u proizvodnji više različitih proizvoda koji su nam svima potrebni, to su AI, nove tehnologije, robotizacija, električni automobili. Indija, koja proizvodi najviše tehničkih proizvoda, ukinula je carine na uvoz srebra, tako da je potražnja za srebrom porasla. Sad kada je zlato skuplje, puno ljudi se interesuje za kupovinu srebra, koje ima aspekat da može da ga kupi mali čovek jer unca košta oko 40 evra, 35 dolara na berzi", navela je Linasi Rogač, dodajući da očekuje da će zlato do 2030. dostići cenu od 7.000 dolara, a srebro oko 100 dolara.

Hristov ističe da su se do 2022. pojedinci opredeljivali za manje proizvode od zlata i da su bili dosta oprezniji. "Kako su se ljudi informisali, kako je cena zlata skočila, sve više su prisutni i veći proizvodi i dugoročne investicije."

On kaže da je za srpske investitore specifično to da su skeptični i oprezni. Kako naglašava, na tržištu se pojavljuje dosta novih trgovaca, a rastu i tražnja i ponuda.

Hristov naglašava da je prednost zlata u tome što, na neki način, predstavlja dugoročni štit od inflacije i pozitivno reaguje u periodima nestabilnosti, kako političke tako i ekonomske. "Pored toga što ima funkciju zaštite od krize i dugoročno čuva kupovnu moć, investiciono zlato je takođe međunarodno priznata i standardizovana investicija. Sve svetske rafinerije proizvode zlato u skladu sa standardima Londonske asocijacije, što garantuje najviši nivo kvaliteta i univerzalnu zamenljivost proizvoda jer su istih parametara."

(Ažurirano u prvom, drugom i trećem pasusu podacima o najnovijoj ceni zlata.)