Cena zlata na vrhuncu, NBS i dalje kupuje poluge

Vrednost zlata ove godine bukvalno galopira i već je polovinom septembra probila granicu od 3.700 dolara po unci, a u utorak dostigla 3.747 dolara. Uporedo s tim rastu i zlatne rezerve Narodne banke Srbije (NBS), ali ne samo po vrednosti već i po količini jer su za poslednja dva meseca uvećane za još jednu tonu.

Rezerve zlata NBS tako su sa 50,5 tona krajem jula stigle do 51,5 tona, vrednih oko 5,2 milijarde evra.

Rekordne kupovine NBS

"Tokom avgusta zlatne rezerve povećane su za 526,9 kilograma, rekordnom mesečnom kupovinom od 42 zlatne poluge na domaćem tržištu od kompanije Serbia Zijin Copper", istakli su u NBS.

Kako su naglasili, u avgustu je došlo do povećanja vrednosti zlatnih rezervi u evrima za 139,4 miliona evra, većim delom usled delovanja tržišnih faktora. "Došlo je do rasta cene zlata u dolarima, dok je u suprotnom smeru delovalo slabljenje dolara u odnosu na evro, a manjim delom usled kupovine više od pola tone zlata tokom meseca."

NBS zlato čuva u svojim trezorima, dodaju, osim poslednjih kupljenih pet tona zlata, koje su i dalje na posebnom računu NBS u Bernu.

 

NBS planira da sve zlatne rezerve premesti u zemlju kako bi osigurala njihovu bezbednost u periodima krize. Time bi Srbija postala prva zemlja istočne Evrope koja neće držati nijedan deo svojih zlatnih rezervi u tradicionalnim centrima kao što su Švajcarska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države. Proces repatrijacije zlata započet je još 2021. godine.

Zašto Srbija kupuje zlato

U toj instituciji objašnjavaju da je učešće zlata u strukturi deviznih rezervi generalno deo procesa diverzifikacije, "posebno imajući u vidu ulogu zlata kao sigurne aktive, nepostojanje rizika neispunjenja obaveza druge strane i njegovu ulogu kao oblika zaštite od inflacije na duži rok".

"Sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u zlato, donose se uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi, imajući u vidu njihovu ulogu i mandat NBS utvrđen Zakonom o Narodnoj banci."

 

Prema rečima Vladana Pavlovića, analitičara Ipopema Securitiesa, zemlje u razvoju danas kupuju zlato kako bi se zaštitile od ekonomske neizvesnosti, devalvacija valuta ili čak i kao vid osiguranja u slučaju nekih sankcija.

"Zlato je uvek sigurno utočište tokom globalne nestabilnosti i ostaje tradicionalno skladište bogatstva. Razvijene zemlje, kako i samo ime kaže, imaju daleko razvijenije finansijske sisteme pa shodno tome i alternative, te im zlato nije prioritet kao nekim drugim zemljama", kaže on za Bloomberg Adriju.

Pavlović smatra da NBS prati trend koji je sada već globalnih razmera, a to je da se jedan deo aktive seli u zlato zbog povećane neizvesnosti na tržištima, koja dolaze zbog trgovinskih tenzija, gubljenja poverenja u dolar i još uvek prisutnih geopolitičkih problema.

 

"I ostale centralne banke kupuju zlato u poslednje vreme, naročito kineska. Fed ponovo redukuje kamatnu stopu, centralne banke kupuju zlato, dolar slabi i cena zlata raste. U tom smislu potez NBS je dobar - kroz rast cene već akumuliranog zlata NSB faktički uvećava rezerve. Jasno je da NBS održava kurs evra, tako da im svako uvećanje rezervi dobro dođe. Zlato se može prodati u slučaju neke veće potrebe za devizama zbog intervencije na tržištu", zaključuje analitičar.

Ubrzana kupovina od 2022. 

Upravo je pojačana kupovina zlata od početka 2024. godine, kojoj su posebno sklone centralne banke ekonomija u razvoju (zemlje istočne Evrope i azijske države) i povukla naviše cenu ovog plemenitog metala. Razlog za skladištenje poluga kao dela deviznih rezervi svake zemlje leži u želji da se smanji zavisnost od američkog dolara kao dominantne svetske rezervne valute. Na taj način zlato doprinosi diverzifikaciji deviznih rezervi zemlje i pruža zaštitu od deprecijacije valute.

Centralnе banke su poslednjih 15 godina pretežno kupovale zlato, a dinamika te kupovine se udvostručila nakon ruske invazije na Ukrajinu. S obzirom na to da su SAD i njihovi saveznici zabranili pristup fondovima ruske centralne banke na njihovim teritorijama, što je dodatno ukazalo na ranjivost deviznih rezervi na sankcije.

Bloomberg

 

Tako su centralne banke u 2024. godini, prema podacima Svetskog saveta za zlato, kupile više od 1.000 tona poluga zlata i kontrolišu oko petinu celokupnog zlata koje je proizvedeno.

Zasad nema indicija da bilo koja centralna banka planira da smanji zlatne rezerve. Čak su i centralnе banke razvijenih ekonomija prodale vrlo malo zlata tokom poslednjih decenija, posebno u poređenju sa devedesetim, kada su stalne prodaje dovele do pada cena poluga zlata za preko 25 odsto tokom desetogodišnjeg perioda.

Bezbednost u periodima krize

Značajnu ukupnu količinu zlata NBS je kupila početkom jula 2024. godine - pet tona zlata u inostranstvu.

"Na međunarodnom tržištu NBS je od 2019. ukupno kupila 17 tona zlata, zajedno sa kupljenih devet tona 2019. i tri tone 2020. godine."

 

"Sredinom 2021. godine NBS je, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu s praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje, poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke, uvezla i vratila u zemlju, odnosno u svoje trezore svih 13 tona zlata iz inostranstva - jednu tonu koja je ostala iz sukcesije i 12 tona kupljenih krajem 2019. i u 2020. godine."

Inače, NBS planira da sve zlatne rezerve premesti na domaće tlo kako bi osigurala njihovu bezbednost u periodima krize. U NBS su u nekoliko navrata istakli da vraćanjem zlata u zemlju žele da povećaju dostupnost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti.

Veće rezerve u Mađarskoj i Rumuniji

Cena po kojoj NBS kupuje zlato bazira se na tržišnim cenama, navodi centralna banka, odnosno "referentnim cenama zlata na međunarodnom tržištu, npr. Londonskoj berzi zlata".

Kako ističu, prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), Srbija se po količini zlata u svojim deviznim rezervama nalazi na 55. mestu u svetu. Kada se posmatraju samo države, isključujući međunarodne finansijske institucije i organizacije (MMF, ECB i BIS), Srbija se nalazi na 52. mestu u svetu. U neposrednom graničnom okruženju Srbije veće rezerve zlata u svojim deviznim rezervama imaju Mađarska (110 tona) i Rumunija (104 tone), dok u odnosu na ostale zemlje iz okruženja Srbija ima najveće rezerve zlata.

 

Cena zlata ide na 5.000 dolara?

Ako je suditi prema prognozama Goldman Sachs Group, vrednost zlatnih rezervi NBS, kao i ostalih centralnih banaka, samo će se uvećavati. Naime, analitičari Goldman Sachsa navode da bi zlato moglo da vredi skoro 5.000 dolara po unci ako bi nezavisnost Federalnih rezervi (Fed) bila ugrožena, a investitori preusmerili i samo mali deo svojih ulaganja iz obveznica u ovaj plemeniti metal.

"Scenario u kojem bi nezavisnost Feda bila narušena verovatno bi doveo do veće inflacije, nižih cena akcija i dugoročnih obveznica, kao i do erozije statusa dolara kao rezervne valute", naveli su nedavno analitičari Goldman Sacha.

Ta banka predstavila je nekoliko mogućih ishoda za ovaj metal, sa osnovnom prognozom rasta na 4.000 dolara po unci do sredine 2026. godine, zatim sa takozvanim tail-risk scenariom (retki, neočekivani događaji koji mogu imati veliki uticaj na tržišta) od 4.500 dolara, te sa procenom od skoro 5.000 dolara ako samo jedan odsto privatnog vlasničkog tržišta američkih obveznica pređe u zlato.