Srbija - prva zemlja istočne Evrope bez zlata u inostranstvu

Narodna banka Srbije (NBS) planira da sve zlatne rezerve, čija se vrednost procenjuje na oko šest milijardi dolara, premesti na domaće tlo kako bi osigurala njihovu bezbednost u periodima krize. Time bi Srbija postala prva zemlja istočne Evrope koja neće držati nijedan deo svojih zlatnih rezervi u tradicionalnim centrima kao što su Švajcarska, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države.

"Vraćanjem zlata u zemlju, Narodna banka Srbije želela je da poveća dostupnost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti", navodi se u odgovoru centralne banke na upit, dodajući da je proces repatrijacije zlata počeo 2021. godine, u "okruženju povećane globalne neizvesnosti".

Tempo gomilanja zlata od centralnih banaka širom sveta se udvostručio nakon što su Rusiji 2022. godine zamrznute devizne rezerve, čime je dodatno naglašen politički rizik držanja imovine denominovane u dolarima i evrima. Skladištenje zlatnih poluga unutar granica štiti ih od takvih oblika spoljnog uplitanja.

Srbija je od 2019. do prošle godine kupila 17 tona zlata u inostranstvu, pored najmanje 19 tona koje je nabavila od lokalne jedinice kineske kompanije Zijin Mining Group Co. Tako su ukupne rezerve dostigle 50,5 tona, od čega je sve skladišteno u Beogradu, osim pet tona kupljenih 2024. godine koje se, zasad, još čuvaju u Švajcarskoj. Ta količina zlata trenutno vredi oko šest milijardi dolara po aktuelnim tržišnim cenama.

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković prošle nedelje je izjavila da će preostalih pet tona biti prebačeno u zemlju "što je pre moguće". U regionu, procenat zlatnih rezervi koje se čuvaju na domaćem tlu kreće se od 86 odsto u susednoj Mađarskoj, do oko 25 odsto u Poljskoj, prema podacima koje je prikupio Bloomberg. Narodna banka Srbije ističe da je razmotrila sve prednosti i mane pre nego što je odlučila da izvrši repatrijaciju, napominjući da prisustvo zlata u globalnim tržišnim centrima olakšava njegovu prodaju ili pozajmljivanje.

Bloomberg

 

Značajan deo svetskih zlatnih rezervi, vredan oko 550 milijardi dolara po trenutnim cenama, čuva se u trezorima Banke Engleske u Londonu, koji predstavlja globalni centar trgovine plemenitim metalima. Federalne rezerve u Njujorku takođe skladište zlato za druge zemlje, uključujući Nemačku i Holandiju. U Nemačkoj je pitanje zlatnih rezervi postalo velika politička tema pre više od deset godina, što je dovelo do javno propraćenog procesa vraćanja zlata, kako bi se povećao udeo rezervi na domaćem tlu. Tokom Hladnog rata, deo zlata bio se čuvao u SAD zbog blizine sovjetskih snaga i straha od invazije, a zadržao se i nakon pada Berlinskog zida.

Slične poteze povukle su i Poljska i Holandija, a pozivi za vraćanje zlatnih poluga čuli su se i u Slovačkoj i Rumuniji.

Čuvanje zlata unutar nacionalnih granica nailazi na dobar odziv kod populističkih stranaka koje su u usponu, kao što je Alternativa za Nemačku, koja ga vidi kao neophodno osiguranje od političkih pretnji iz inostranstva.