NBS u 2025. kupila 183 poluge zlata, rezerve dostigle 50,5 tona

Vrednost zlata ove godine porasla je za oko 25 odsto, a tokom drugog kvartala dostigla je istorijski maksimum od preko 3.400 dolara po unci. Centralne banke u svetu kupile su u prvom kvartalu 2025. godine 244 tone zlata, a po svemu sudeći i Narodna banka Srbije (NBS) nastavila je ove godine da ulaže u zlatne rezerve koje su dostigle rekordnih 50,5 tona.

Prema navodima analitičara Bloomberg Adrije, makroekonomske napetosti i promene monetarne politike doprinele su povećanoj potražnji u 2024. za zlatom među investitorima i centralnim bankama.

Međutim, ovaj plemeniti metal u poslednje vreme gubi zamah, prema Bloombergu, uglavnom zbog opreza investitora koji čekaju jasniju sliku pregovora između Vašingtona i mnogih trgovinskih partnera, zatim zbog kretanja ka snižavanju američkih kamatnih stopa i jasnijeg uticaja američkih carina na globalnu privredu.

"Makroekonomske napetosti i promene monetarne politike doprinele su povećanoj potražnji za zlatom među investitorima i centralnim bankama. Centralne banke su 2024. nastavile da kupuju zlato, a početkom 2025. uočeno je blago usporavanje. Prvu polovinu ove godine obeležio je intenzivan rast vrednosti zlata", objašnjavaju analitičari Bloomberg Adrije ovogodišnje tendencije na tržištu zlata u analizi koju možete preuzeti OVDE.

Povratak Donalda Trumpa na mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država doveo do niza pretnji uvođenjem carina i političkih turbulencija. "Ove najave povećale su neizvesnost na globalnim tržištima i dodatno podstakle potražnju za zlatom, što je dodatno poguralo cenu naviše i pojačalo osećaj nesigurnosti među investitorima."

"Iako je zlato zadržalo uzlazni trend, kretanje cena pokazalo je periode volatilnosti, posebno u trenucima pojačanih geopolitičkih napetosti i promena u trgovinskoj politici", objašnjavaju analitičari.

NBS mesečno kupuje 24 poluge od Zijina

I u srpskoj centralnoj banci naglašavaju da kontinuirano prate kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu, "a u sklopu toga i tržište zlata kao jedne od klasa aktive".

"Sve investicione odluke, pa i ona o investiranju u zlato, donose se uz detaljnu analizu tekućih i očekivanih kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi, imajući u vidu njihovu ulogu i mandat NBS utvrđen Zakonom o Narodnoj banci", kažu iz NBS za Bloomberg Adriju.

Oni dalje objašnjavaju da je učešće zlata u strukturi deviznih rezervi generalno deo procesa diverzifikacije, "posebno imajući u vidu ulogu zlata kao sigurne aktive, nepostojanje rizika neispunjenja obaveza druge strane i njegovu ulogu kao oblika zaštite od inflacije na duži rok".

Depositphotos

 

Tako je NBS i 2025. nastavila da povećava rezerve ovog plemenitog metala, pa je zaključno sa 15. julom kupila 183 poluge zlata, težine 2,3 tone. Naglasili su da su u 2024. godini od kompanije Zijin Copper kupili rekordnih 257 poluga najvišeg kvaliteta i finoće, ukupne težine 3,2 tone.

"Nakon rekonstrukcije postrojenja u kompaniji Zijin Copper, u avgustu 2023. godine, značajnije je povećana prodaja zlatnih poluga Narodnoj banci Srbije, tako da ona u proseku mesečno iznosi oko 24 poluge, što je duplo više nego u prethodnim godinama", naglašavaju u NBS.

Zlatne rezerve vredne 4,6 milijardi evra

 NBS kupuje zlato u obliku zlatnih poluga, kako kažu, pre svega iz domaće proizvodnje od kompanije Serbia Zijin Copper, kao i na međunarodnom tržištu. To i ne čudi s obzirom na to da je ugovornim odnosom između NBS i kompanije Zijin Copper predviđeno da NBS ima pravo preče kupovine zlata koje ta kompanija proizvede u obliku zlatnih poluga.

Bloomberg

 

"NBS je do sada ovu mogućnost koristila bez izuzetaka", dodaju u NBS.

U srpskoj centralnoj banci naglašavaju da trenutna vrednost zlatnih rezervi iznosi oko 4,6 milijardi evra, sa učešćem od 16,6 odsto u ukupnim deviznim rezervama, što je preko sedam puta više od njihove vrednosti krajem jula 2012. godine. "Devizne rezerve Narodne banke Srbije, uključujući i zlato (50,5 tona), iznose 28 milijardi evra."

Značajnu ukupnu količinu zlata NBS je kupila početkom jula 2024. godine pet tona zlata u inostranstvu.

"Na međunarodnom tržištu NBS je od 2019. ukupno kupila 17 tona zlata, zajedno sa kupljenih devet tona 2019. i tri tone 2020. godine. Sve zlato NBS čuva u svojim trezorima, izuzev poslednje kupljenih pet tona zlata koje su trenutno još uvek na posebnom računu NBS u Bernu."

 

Gotovo sve rezerve vraćene u zemlju

Sve kupovine zlata na međunarodnom tržištu, ukupno 17 tona i sve s međunarodnim LGDS standardom, koji garantuje visoku finoću zlata od najmanje 99,5 odsto zlata, obavljane su preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija – Banke za međunarodna poravnanja iz Bazela.

"Sredinom 2021. godine NBS je, u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu s praksom repatrijacije zlata i drugih centralnih banaka u matične zemlje, poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke, uvezla i vratila u zemlju, odnosno u svoje trezore svih 13 tona zlata iz inostranstva - jednu tonu koja je ostala iz sukcesije i 12 tona kupljenih krajem 2019. i u 2020. Vraćanjem zlata u zemlju NBS je nastojala da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti."

U NBS kažu da se cena po kojoj kupuju zlato bazira na tržišnim cenama, odnosno "referentnim cenama zlata na međunarodnom tržištu, npr. Londonskoj berzi zlata". Ipak, guverner NBS Jorgovanka Tabaković nedavno je gostujući na TV RTS navela da je 17 tona zlata, kupljenih 2019. godine, 2020. i 2024. godine, platila 993 miliona evra, a da "danas ta količina zlata vredi milijardu i 800 miliona evra".

 

 

Inače, kako navodi i NBS, a prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), Srbija se po količini zlata u svojim deviznim rezervama nalazi na 55. mestu u svetu. Kada se posmatraju samo države, isključujući međunarodne finansijske institucije i organizacije (MMF, ECB i BIS), Srbija se nalazi na 52. mestu u svetu. U neposrednom graničnom okruženju Srbije veće rezerve zlata u svojim deviznim rezervama imaju Mađarska (110 tona) i Rumunija (104 tone), dok u odnosu na ostale zemlje iz okruženja Srbija ima najveće rezerve zlata.

 

 

 

 

Sigurna aktiva i zaštita od inflacije 

Centralna banka naglašava da se u svojoj politici upravljanja deviznim rezervama rukovodi principima sigurnosti i likvidnosti, što dalje određuje strukturu rezervi i učešće svih klasa aktive u njima, kao i njihove međusobne korelacije. "Dodatno, kupovina zlata na međunarodnom tržištu, osim diverzifikacije deviznih rezervi i hedžing karakteristika zlata, realizovana je u ambijentu povećane globalne geopolitičke, ekonomske i finansijske neizvesnosti."

Kako dodaju, zlato istorijski ima ulogu sigurne aktive, pa ta odlika naročito dolazi do izražaja u periodima pojačanih neizvesnosti i krize, a često služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.

"S obzirom da je na ovaj oblik aktive teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, zlato kao klasa aktive, omogućuje smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija. Niska korelacija zlata sa tradicionalnim oblicima aktive, a naročito sa valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom u svrhu dodatne diverzifikacije ukupnih ulaganja. S druge strane, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost od nekih tradicionalnih klasa aktive, zbog čega se u rezervama centralnih banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diverzifikacije ulaganja."

S obzirom na to da uporna globalna neizvesnost i dalje povećava potražnju za sigurnim investicionim sredstvima i pojačava interesovanje investitora, analitičari Bloomberg Adrije očekuju da će zlato nastaviti uzlazni trend i u drugoj polovini 2025. godine.

"Globalni ETF fondovi zasnovani na zlatu zabeležili su najveće prilive u poslednjih više od pet godina – samo u prvoj polovini 2025. u njih je dodato skoro 400 tona zlata. Ovaj porast ulaganja u ETF-ove dodatno je podstakao fizičku potražnju za zlatom, što je povećalo pritisak na rast cena", zaključuju analitičari.