Zlato ove godine vredi više nego ikada, a u Srbiji se za njim traga na 67 lokacija

U Srbiji je trenutno aktivno 67 istražnih polja na istraživanju zlata, bakra i pratećih metala, od čega se šest isključivo odnosi na istraživanje zlata. Među kompanijama koje rade na istraživanju rude zlata, bakra i cinka je i australijska kompanija Strickland Metals, koja bi u narednim nedeljama trebalo da objavi rezultate analiza za više završenih bušotina sa ležišta Gradina, Šanac i Kotlovi.

Kompanija je nedavno u dokumentaciji objavljenoj na australijskoj berzi navela da je osma dijamantska bušilica započela bušenje u centralnom delu ležišta Šanac, koje se nalazi u okviru njenog projekta Rogozna kod Novog Pazara. Tokom prethodnih bušenja otkriveno je da u ovom delu postoji potencijal za razvoj i rudarenja velikog obima, kao i da postoje zone sa višim sadržajem mineralizacije.

Početkom juna, kompanija je saopštila da je bušenje na nalazištu Gradina otkrilo značajno ležište sa 7,4 miliona unci zlata. Ključni preseci uključuju 62,7 metara sa sadržajem od 3,5 grama zlata po toni, sa vršnim zonama koje dostižu 6,3 g/t i 8,5 g/t.

 

 

Srbija ima dosta zlatnih ležišta. U različitim tipovima ruda koje se u Srbiji eksploatišu ili je geološkim ispitivanjima u njima otkriveno zlato, nalazi se ukupno oko 700 tona ovog dragocenog metala. Posle tehnološke prerade ruda, prilikom eksploatacije i prerade u poluge, teorijski bi se moglo očekivati da se dobije od 300 do 350 tona zlata, rekao je nedavno za Bloomberg Adriju Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije.

Bloomberg

 

 

U Srbiji ima ukupno oko 1,7 milijardi tona rude bakra, zlata i drugih metala

Trenutno nema podataka koliko ima samo zlata u Srbiji, jer najveći broj istraživanja obuhvata objedinjeno istraživanje zlata, bakra i pratećih metala. Ona se najviše obavljaju u delu istočne Srbije u okviru Timočkog magmatskog kompleksa ili njegove neposredne okoline, kao i predelima južne Srbije u okviru Leckog magmatskog kompleksa, navode iz Ministarstva rudarstva i energetike. 

"Treba napomenuti da se zlato obično javlja u paragenezi sa bakrom i drugim pratećim metalima. Trenutno u Republici Srbiji ima zbirno oko 1,7 milijardi tona rude bakra, zlata i drugih pratećih metala. Količina zlata kao metala u ukupnoj količini rude zavisi od velikog broja faktora", objašnjavaju iz ministarstva.

Trenutno najveće kompanije koje se bave istraživanjem i eksploatacijom rude bakra, zlata i pratećih metala u Srbiji jesu kompanije Serbia ZiJin Copper d.o.o. Bor i Serbia ZiJin Mining d.o.o. Bor. Takođe, istraživanjem se bave i kompanije: Crni Vrh Resources d.o.o. Beograd, koji obavlja istraživanja na lokalitetu Čoka Rakita, zatim Zlatna reka Resources d.o.o. Beograd, koja istražuju na lokalitetima Zlatni kamen, Pasji potok i Leča. Jedna od kompanija je i Metalfer Polimetals d.o.o. Sremska Mitrovica, koja obavlja istraživanja na lokaciji Stublo, a tu je i Southwest minerals d.o.o. Beograd, koji istražuje zlato na više lokaliteta u istočnoj Srbiji, i to u opštinama Bor, Boljevac, Knjaževac i Zaječar.

Strickland Metals Ltd, koji istražuje kod Novog Pazara, prošle godine je kupio rudarski projekat Rogozna. Vrednost akvizicije procenjena je na 37 miliona dolara, a pretpostavlja se da je vrednost metala na toj lokaciji ekvivalentna količini od 5,44 miliona unci zlata. Kupovina podrazumeva četiri licence za istraživanje, koje pokrivaju 184 kvadratna kilometra.

 

 

Strickland Metals je kompanija za istraživanje minerala, čije su akcije listirane na Australijskoj berzi, a kako navodi na svom sajtu, bavi se projektima u matičnoj zemlji (gde ih trenutno ima tri) i Srbiji (gde trenutno rade samo na projektu Rogozna). Fokusirani su na zlato i bakar, za kojima je, prema njihovoj oceni, velika potražnja.

Iz kompanije su nakon kupovine naveli da je celokupni kapital preuzet od Betoota Holdings Ltd, koji je preko svoje podružnice u stopostotnom vlasništvu Zlatna Reka Resources d.o.o posedovao 100 odsto projekta Rogozna u Srbiji.

 

 

U Boru se dobija oko tri tone zlata godišnje

Prema rečima Mijatovića, jedino mesto gde se u Srbiji eksploatiše baš zlato jeste Bor, gde posluje kineski Zijin.

"Odatle se godišnjom proizvodnjom dobija oko tri tone zlata, nešto malo manje od toga. Zijin planira da u narednom periodu, za tri ili četiri godine, poveća proizvodnju bakra na nekih 400.000 tona, a da sa proizvodnjom zlata prebaci pet tona godišnje, a srebra više od 20 tona", ističe on.

Kineske kompanije Serbia Zijin Mining i Zijin Copper su prošle godine zajedno ostvarile neto dobit od skoro milijardu evra - prva oko 715 miliona evra, a druga oko 252 miliona evra, pokazuju finansijski izveštaji kompanija za 2024. godinu, objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre (APR). 

U prethodne dve godine, ove dve kompanije u sastavu Zijin Groupa bile su najveći izvoznici iz Srbije. Zijin je 2023. bio najveći izvoznik iz Srbije, prodavši u inostranstvu robu vrednu više od milijardu evra. Od tog iznosa, Zijin Mining je u inostranstvu plasirao robu vrednu 1,15 milijardi evra, a Serbia Zijin Copper je izvezao 746,3 miliona evra. 

Dok Zijin Mining prošle godine nije prodavao robu na srpskom tržištu, već je samo izvozio, Zijin Copper je u Srbiji prodao robu u vrednosti od 383,8 miliona evra (45 milijardi dinara). 

Bloomberg

 

Dobit Zijin Mininga u 2024. godini bila je slična kao 2023, a iznosila je oko 715 miliona evra (83 milijarde dinara u 2024, u odnosu na 82 milijarde dinara 2023. godine). Ovaj rezultat doneo im je status druge najprofitabilnije kompanije u zemlji, odmah posle Elektroprivrede Srbije (EPS). 

U geološkom ispitivanju najdalje je otišla kanadska kompanija DPM (ranije poznata kao Dandi) na planini Crni vrh kod Bora.

"Nije poznato kolike su rezerve jer su još u fazi istraživanja. Oni su istraživali u blizini lokalitet Čoka Rakita, i sada istražuju četvrto ležište. Nameravaju da, kada i to ispitaju, jednim elaboratom objedine sva četiri ležišta. Tada će se znati otprilike koliko tu ima zlata. Sadašnje procene su da je to oko 1,7 miliona unci, odnosno oko 53 tone zlata", kaže Mijatović.

Cena zlata porasla za 30 odsto

Zlato je ove godine više puta probijalo rekorde, a u četvrtak je cena za uncu iznosila oko 3.300 dolara. Zbog geopolitičkih dešavanja koja su uzdrmala ceo svet, mnogi ulažu u ovaj plemeniti metal. I centralne banke mnogih zemalja dopunjuju svoje rezerve zlata, a Goldman Sachs predviđa da će cena ovog metala dostići i 3.500 dolara za uncu do kraja godine, ako geopolitička neizvesnost ostane visoka.

 

Cena plemenitog metala je ove godine porasla za 30 odsto, dostigavši rekordni nivo u aprilu. Na rast su uticale Trumpova trgovinska politika i kriza na Bliskom istoku, zbog čega su investitori potražili utočište u zlatu. Prema mišljenju stručnjaka, razlog za rast cene zlata jeste strah od potresa na međunarodnim tržištima.

Saša Ivanović, glavni direktor Centra Zlata iz Hrvatske, u emisiji Sedam na Bloomberg Adriji naglasio je da je pređašnja psihološka granica od 2.000 dolara za uncu zlata bila dosta jača od aktuelnih 3.000 dolara. "Videli smo da, kada je cena jednom probila 2.000 dolara, u roku od nekoliko meseci smo bez problema došli do 3.000 dolara."

Kaže i da bi, srednjoročno gledano, trebalo da usledi dalji rast cene. Ivanović smatra i da su nesigurnost i rekordna potražnja ključni okidači za skok zlata. "Svi žele da se na vreme pripreme za ono što većina očekuje, a to su posledice carina i kretanje kamata. Znamo da kada stope krenu da padaju, tek tada značajno skače cena zlata."

- U pisanju pomogle Slađana Gavrić i Jovana Georgievski.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar