Cena zlata - šta se očekuje do kraja godine

Rast cene zlata je stagnirao poslednjih nedelja, a volatilnost tržišta je povećana. Sudeći po prošlim istorijskim periodima, trenutno se nalazimo u prvoj polovini perioda uzlaznog trenda, kako vremenski tako i cenovno, kaže Peter Slapšak iz slovenačke kompanije Elementum, koja trguje plemenitim metalima. Pojedinci bi trebalo da ulažu u zlato na duži rok, jer kupovina, prodaja i skladištenje zlata dolazi sa troškovima. Prema poslednjem izveštaju, Goldman Sachs savetuje investitorima da ulažu u zlato u većoj proporciji nego što je uobičajeno tokom narednih pet godina, kaže Slapšak.

"Zlato je sigurna luka u nemirnim vremenima, a prisutan je izrazitiji uzlazni trend cene poslednjih godina", kaže portfolio menadžer Aleksandar Zavišić iz brokersko-dilerskog društva Ilirika. Kako podseća, proteklih meseci ostvarilo je snažan rast usled tržišne neizvesnosti usled uvođenja američkih carina na uvoz, pa je dostiglo "magičnu granicu od 3.500 dolara po unci". "Od tada se kreće od 3.200 do 3.500 dolara, tako trguje najveći deo proleća". Zavišić očekuje da bi zlato na jesen moglo da se "popne i zadrži oko granice od 3.500 dolara, a možda i da je probije". Međutim, kako dodaje, ne bi očekivao da se do kraja godine popne na 4.000 dolara, što je "verovatnije tokom sledeće godine", zavisno od makroekomske i geopolitičke situacije.

Prema mišljenju brokera Stefana Majkića, zlato bi u narednom periodu zaista moglo da se popne "4.000 dolara po unci, ukoliko se nastavi politička neizvesnost", koja već mesecima potresa tržišta. Majkić dodaje da zlato jeste čuvar vrednosti, ali potrebno je jako dugo da bi se ostvarila dodatna zarada od investicije. "Ako se promaši trenutak i kupi se na vrhu, može da prođe i 30-40 godina da se vrati na nivoe gde se investicija isplati", ističe Majkić i dodaje da to "nije investicioni savet". 

 

Slapšak podseća da "ne treba zanemariti ni kolebanja cena, koja mogu biti i do deset procenata u roku od mesec dana". Elementum trenutno primećuje povećano interesovanje za kupovinu zlata kako tokom rasta, tako i tokom pada cena. "Tokom perioda kada cene rastu, više se priča o zlatu. Kada cena pada, investitori žele da to iskoriste za povoljniju kupovinu", kaže Slapšak. Kako upozorava, pojedinci treba da ulažu u zlato na duži rok, jer kupovina, prodaja i skladištenje zlata dolazi sa troškovima.

 

 

 

Povoljni makroekonomski uslovi 

Trenutni uslovi su povoljni za ulaganje u zlato, kaže nemački ekonomista Dimitri Speck, jer se na globalnom jugu očekuje rast inflacije, pa samim tim i reakcija u vidu rasta cena zlata. Centralne banke nekih zemalja, poput Kine, Rusije i Saudijske Arabije, kupuju velike količine zlata kako bi smanjile zavisnost od deviznih rezervi u dolarima i evrima. "U vremenima poput ovih, cene sirovina i kompanija koje ih proizvode rastu", rekao je Speck na nedavnoj konferenciji u SBC - Slovenačkom klubu preduzetnika", dodaje. 

Zlato je visoko likvidno i ne zavisi od mera koje uvodi država. Pored toga, centralne banke nekih zemalja, poput Kine, Rusije i Saudijske Arabije, kupuju ga u velikim količinama kako bi smanjile zavisnost od deviznih rezervi u dolarima i evrima. Na kraći rok, očekuje se i rast cene zlata u drugoj polovini godine, kada se potrošnja povećava zbog proizvodnje nakita i kupovine poklona, rekao je Špek.

Centralne banke postale su ključni pokretač rekordnog rasta cene zlata, a iako je stvarni obim njihove kupovine obavijen velom tajne, piše Bloomberg News. Banke globalno akumuliraju oko 80 metričkih tona zlata, što trenutno vredi oko 8,5 milijardi dolara, ali to rade u tajnosti, kažu analitičari Goldman Sachsa. Podaci o trgovini ukazuju na to da Kina kupuje dosta zlata, kao i neidentifikovani kupci koji to čine preko Švajcarske. "Centralne banke podupiru cenu zlata time što obogaćuju devizne rezerve zlatnim polugama", ističe Zavišić. 

Nacionalne banke i državni investicioni fondovi zajedno apsorbuju oko hiljadu tona zlata svake godine, što je barem četvrtina globalne godišnje rudarske proizvodnje, pokazuju podaci Svetske komisije za zlato. Anketa HSBC-ja, sprovedena početkom godine sa 72 centralne banke, pokazala je da planiraju da nastave sa kupovinom zlata tokom 2025, ali nemaju planove da zlato prodaju. 

 

Goldman Sachs: 3.500 dolara po unci do kraja 2025.

Goldman Sachs i UBS predviđaju da bi cena zlata mogla da pređe 3.500 dolara po unci do kraja 2025. godine, ukoliko ako geopolitička neizvesnost ostane visoka, a inflacija nastavi da pritiska finansijska tržišta. Nastavak uzlaznog trenda očekuje i Ljiljana Gajić, direktorka firme Strada koja trguje plemenitim metalima. "S obzirom na to da cena zlata istorijski raste između pet i deset odsto, taj trend će se sigurno nastaviti". Sličnog mišljenja je i Jure Cekuta iz Zlatarne Celje, koji podseća da je zlato u proteklih 10 godina pokazalo stabilan trend rasta."

Zavišić podseća da se uzlazni trend cena zlata razvio u svetlu visokih kamatnih stopa u poslednjih nekoliko godina, kao i u periodu jakog američkog dolara, koji trenutno slabi. "Faktor slabljenja dolara mogao bi da bude dodatni zamajac za rast cene zlata, jer zlato koje se kupuje u dolarima postaje dostupnije nedolarskim investitorima", dodaje. 

Trenutno se cena zlata kreće oko 3.300 dolara po unci, a 22. aprila je dostigla rekordno visok nivo i nakratko prešla 3.500 dolara po unci.

Ažurirano kroz ceo tekst

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar