NBS uglavnom kupuje domaće zlato od kineskog Zijina

Narodna banka Srbije (NBS) kupila je pet tona zlata na međunarodnom finansijskom tržištu preko jedne od najkredibilnijih međunarodnih institucija - Banke za međunarodna poravnanja (engl. Bank for International Settlements - BIS) iz Bazela, kažu u NBS za Bloomberg Adriju.

Ovo je poslednja nabavka zlata koju je Narodna banka Srbije obavila prošlog petka (5. jula). Zajedno s njom, NBS je na međunarodnom tržištu preko BIS-a ukupno kupila 17 tona zlata, i to 2019. godine devet tona, da bi 2020. uzela još tri tone tog plemenitog metala. Zlato koje je kupila NBS je sa "međunarodnim LGDS standardom, najveće finoće, odnosno čistoće od 99,5 odsto do 99,99 odsto".

Kako su nam objasnili u NBS, redovno kupuju zlato na domaćem tržištu od kompanije Serbia Zijin Copper doo, i NBS ima prioritetno pravo njegovog otkupa.

"Nakon rekonstrukcije postrojenja u kompaniji Zijin Copper značajnije je povećana proizvodnja zlatnih poluga, a time i prodaja istih Narodnoj banci Srbije, skoro duplo više nego u prethodnim godinama", ističu u NBS. 

Tako je centralna banka od početka 2024. od ovog preduzeća kupila 1,6 tona zlata, a od 2012. godine ukupno blizu 15 tona ovog metala.

Narodna banka Srbije sada, uključujući i najnoviju kupovinu, ukupno raspolaže količinom od 46,5 tona zlata, vrednosti od oko 3,3 milijardi evra, što čini 11,9 odsto ukupnih deviznih rezervi. "To je u odnosu na kraj jula 2012. godine trostruko količinsko povećanje zlata, sa manje od 15 tona na 46,5 tona zlata, odnosno 5,5 puta veća vrednost, sa 0,6 na 3,3 milijarde evra."

Zlato uliva sigurnost u toku krize

U NBS za Bloomberg Adriju objašnjavaju da zlato kao klasa aktive u deviznim rezervama istorijski ima ulogu sigurne aktive, i da ova njegova uloga naročito dolazi do izražaja u periodima krize. Iz ugla centralne banke kao institucionalnog investitora, zlato je i garancija poverenja u centralnu banku, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok.

"S obzirom na to da je na njega teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, kao klasa aktive u strukturi deviznih rezervi zlato smanjuje rizik kamatnih stopa i doprinosi očuvanju vrednosti investicija."

Bloomberg

 

Takođe, kako dodaju u NBS, niska korelacija zlata sa tradicionalnim oblicima aktive u kojima se drže devizne rezerve, a naročito sa rezervnim valutama poput američkog dolara, čini ovaj plemeniti metal korisnom aktivom i doprinosi otpornosti finansijskog sistema na šokove iz međunarodnog okruženja.

"S druge strane, zlato nije kamatonosni oblik aktive, odlikuje ga veća volatilnost cene i nešto niža likvidnost u odnosu na neke tradicionalne klase aktive, te se iz tih razloga u rezervama banaka nalazi kao jedna od mnogih klasa aktive u okviru procesa diverzifikacije ulaganja."

Sve rezerve čuvaju se u Srbiji

U NBS su nam potvrdili i da se, pored poslednje kupovine pet tona zlata, celokupne rezerve zlata čuvaju u Srbiji. Sredinom 2021. godine, zaključno s julom 2021. godine, Narodna banka Srbije je "u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, a u skladu s praksom repatrijacije zlata drugih centralnih banaka – poput nemačke, holandske, austrijske, poljske, mađarske i rumunske centralne banke – vratila u zemlju, odnosno u svoje trezore, svih 13 tona zlata iz inostranstva".

Tako je centralna banka povećala raspoloživost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, ali to je smanjilo i troškove skladištenja zlata u fizičkom obliku.

 

 

Inače, Srbija je i pre kupovine ovih pet tona imala ubedljivo najveće zalihe rezervi zlata u regionu. Prema podacima Svetskog saveta za zlato (engl. World Gold Council), za prvi kvartal 2024. godine, daleko iza Srbije na listi nalazi se Severna Makedonija, koja ima 6,89 tona zlata. Slede Albanija sa 3,42 tone, Slovenija koja ima 3,17 tona i BiH sa 1,49 tona zlata. Hrvatska je sve svoje rezerve zlata prodala još 2001. godine, i od tada nije ni kupovala zlato.

Prema tom izveštaju Svetskog saveta za zlato Srbija se nalazi na 54. mestu u svetu po količini zlata u svojim deviznim rezervama i na 44. mestu po učešću zlata u deviznim rezervama, s tim da su uzeti u obzir podaci za april 2024. kada je Srbija raspolagala sa 40,9 tona zlata.

 

 

Najveće zalihe zlata u svetu imaju SAD. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, one iznose 8.133 tone. Sledi Nemačka sa 3.352 tone zlata, Italija sa 2.452 tone, Francuska sa 2.437 tona, Rusija, koja ima 2.333 tone, Kina sa 2.262 tone i Švajcarska sa 1.040 tona zlata. Svi ostali imaju rezerve zlata manje od 1.000 tona.

Inače, cena zlata je ove godine svoj maksimum dostigla u maju, kada je zlato koštalo 2.425 dolara. 

Bloomberg

Analitički tim Bloomberg Adrije u analizi o tendencijama na tržištu sirovina istakao je da tržište sirovina u 2024. oblikuju svetski faktori, sa raznolikim performansama koje se beleže među metalima. Prema njihovim navodima, cene plemenitih metala poput zlata i srebra porasle su zbog njihove uloge sigurnih luka usled geopolitičke neizvesnosti.

Cena zlata je od početka godine do sredine maja porasla za oko 17 odsto, a kako kažu, rast cena u prvom tromesečju bio je uglavnom "vođen većom tražnjom, podržanom izazovnom geopolitičkom situacijom i činjenicom da se većina izbora održava ove godine, što je pojačalo posmatranje zlata kao sigurne luke".

Analitičari BBA očekuju da će cene plemenitih metala nastaviti da rastu u drugoj polovini 2024. pošto je potražnja na stabilnoj osnovi, vođena i dalje prilično neizvesnim geopolitičkim okruženjem. Tako zlato ima potencijal da nastavi da raste, potpomognuto očekivanjima da će se monetarne politike donekle olabaviti do kraja 2024. godine.

"Centralne banke su nastavile snažno da kupuju u prvom kvartalu 2024. godine, održavajući tražnju podstaknutu rastućim vanberzanskim trgovanjem i velikom porudžbinom iz Kine. Iako vidimo pozitivnu tendenciju u ceni, ne očekujemo ponavljanje rasta iz prve polovine 2024, jer je visoka cena pomalo neprivlačna i pojedini investitori će na kraju želeti da unovče dobitke."

Prema rečima analitičara, rizici oko cene su u porastu, a geopolitičku situaciju ocenjuju kao glavni faktor koji može da izazove skok cene zlata. "Malo je verovatno da će doći do značajne korekcije naniže do kraja 2024. godine, s obzirom na to da je potražnja jaka."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar